Projekti
Dijalogom do tolerancije i nenasilja
Projekat "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama o međusobnoj toleranciji i nenasilju" doprineće informisanju i edukaciji lokalnog stanovništva
Kako lokalno stanovništvo u Srbiji vidi tražioce azila i iregularne migrante kojih je sve više u njihovim mestima? Ako se prisetimo medijskih izveštaja iz Banje Koviljače, iz oktobra 2011. godine, može se zaključiti da su to u stvari "silovatelji" i "naoružani nasilnici". Ako pitamo lokalce iz okoline Lajkovca, oni će dodati: "provalnici", "prljavi uzurpatori praznih vikendica", "lopovi". Ekipa iz Mladenovca (iako to oni nisu smislili) daje svoj doprinos epitetom "rušioci turističkih potencijala" i "nosioci zaraza", a Obrenovčani sve to krunišu rečju "teroristi". Mediji sve uredno prenose, ne propuštajući da bombastičnim naslovima i jednostranošću izveštavanja doprinesu pravljenju pogrešne i, pre svega, štetne slike o azilantima. Sa druge strane, retki su tekstovi o prijateljskom prijemu tražioca azila u Sjenici i Tutinu. Treba pomenuti i slučaj tokom koga su imigranti u Srbji prikazani u pozitivnom svetlu, kada su tražioci azila iz hotela "Obrenovac" i Centra za azil u Banji Koviljači učestvovali u odbranama gradova od poplava tokom majske nepogode.
Treba krenuti od istine da će tražilaca azila svake godine biti sve više u Srbiji. Ekonomska distanca između Evrope i ratovima i nemirima zahvaćenih delova Azije i Afrike samo govori tome u prilog. Teško da je moguće zaustaviti reku ljudi koja beži tražeći bolji život za sebe i svoje porodice.
Uz ogromnu pomoć civilnog sektora i međunarodnih organizacija, nadležna državna tela Republike Srbije delimično pokušavaju da reše osnovne probleme fenomena tražilaca azila i iregularnih migranata. Ako ništa drugo, bar se priča o novom zakonu, o novim objektima za smeštaj, o ubrzavanju procesa dobijanja izbegličke zaštite… Ponekad izgleda da je svim činiocima azilnog sistema u Srbiji promakla jedna veoma bitna stvar – informisanje i edukacija lokalnog, tzv. primajućeg stanovništva. To su upravo uzroci koji su doveli do protesta lokalnog stanovništva u Banji Koviljači, lajkovačkim selima, do spaljivanja baraka u obrenovačkom predgrađu, redovnih blokada u Mladenovcu.
Upravo je tome posvećen projekat "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama o međusobnoj toleranciji i nenasilju", koji sprovodi nevladina organizacija "Atina" iz Beograda.
"Inicijativu koji izvodimo u pet gradova u Srbiji – Subotici, Sremskoj Mitrovici, Šidu, Lajkovcu i Loznici započele smo analizom postojećeg zakonodavnog i strateškog okvira i intervjuima sa predstavnicima institucija i organizacija koje imaju dodira sa imigrantskom populacijom (policija, centri za socijalni rad, Komesarijat za izbeglice i migracije, Crveni krst, udruženja građana, zdravstvene i obrazovne institucije i drugi) kao i sa samim migrantima", kaže za "Vreme" Marijana Savić, direktorka "Atine" i dodaje: "Namera nam je bila da sve dalje aktivnosti u potpunosti zasnujemo na činjenicama i iskustvima profesionalaca i samih migranata." Posebna pažnja je posvećena iskustvima žena i dece u procesu migracije. Rezultati istraživanja su pokazali da su, pored veoma vidljivog problema manjka smeštajnih kapaciteta, imigranti u Srbiji suočeni sa otežanim pristupom zdravstvenom i obrazovnom sistemu, a izostaje i organizovan i koordinisan sistem psihosocijalne podrške.
Aktuelnim projektom, "Atina" je insistirala i na saradnji sa udruženjima građana iz pomenutih pet gradova: "Podrazumeva se da će naši saradnici i saradnice iz zajednica u kojima se projekat izvodi, uz pripremu i podršku koju će od nas imati u budućnosti, najbolje moći da utiču na razvoj svojih zajednica i da će biti dragoceni resurs za uspostavljanje i održavanje dijaloga između građana i migranata. S ovim ciljem je Atina organizovala treninge za organizacije koje će u narednoj fazi preuzimati centralnu ulogu – organizovaće događaje – mi ih zovemo lokalnim sajmovima bogatstva različitosti, gde će se građani i migranti upoznati kroz razmenu kulturnih sadržaja, predstavljanje društava i sopstvenog viđenja potencijala i izazova suživota", kaže direktorka "Atine".
Paralelno s ovim, "Atina" je izvela obuku za kulturne medijatore – njih šestoro, od čega četiri osobe iz Sirije, Sudana i Nigera – koji su opremljeni veštinama i znanjima da novopridošlim migrantima, pre svega svojim zemljacima, pomognu oko ostvarivanja prava i uspostavljanja kontakata sa lokalnom zajednicom. Osim toga, kulturni medijatori će svoja iskustva prenositi i drugoj strani – lokalnom stanovništvu u Srbiji.
"Sa željom da doprinesemo smanjenju ksenofobije i diskriminacije migranata u Srbiji i pomognemo uspostavljanju saradnje u lokalnim zajednicama, projekat je obuhvatio i snimanje kratkometražnog dokumentarnog filma koji će nam približiti životne okolnosti, teškoće i stremljenja mladog Avganistanca koji preko Turske, Grčke i Srbije putuje ka Švedskoj", dodaje Marijana Savić.
Projekat "Otvaranje dijaloga o međusobnoj toleranciji i nenasilju između migranata i građana u lokalnim zajednicama" NVO "Atina" sprovodi u saradnji sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila, uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije. Sprovodi se od novembra 2013. godine.
Imigranti žrtve trgovine ljudima
Važan aspekt projekta "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama o međusobnoj toleranciji i nenasilju" jeste utvrđivanje stepena izloženosti migrantske populacije trgovini ljudima i drugim vidovima eksploatacije, kao i prepoznavanje situacija trgovine ljudima. Konkretni cilj je povezivanje ključnih aktera angažovanih u zaštiti i pružanju podrške migrantima, ali i prevenciji trgovine ljudima i zaštiti žrtava različitih vidova eksploatacije.
"Cilj nam je da se zajednice opreme veštinama da što uspešnije prepoznaju rizike od trgovine ljudima i da, naravno, reaguju", kaže Marijana Savić, direktorka "Atine", i dodaje: "Kako su žene migrantkinje i deca u pokretu najviše izloženi rizicima od različitih vidova nasilja i trgovine ljudima, a najređe pitani o sopstvenim potrebama i iskustvima i u sistemu praktično nevidljivi, naša je uloga da im pomognemo da se njihov glas čuje – da učestvuju u odlukama koje ih se tiču, da budu zaštićeni od nasilja i diskriminacije, da ostvaruju sva prava koja im u sistemu pripadaju i da dobijaju sve relevantne informacije koje su im neophodne kako bi bili bezbedni i sigurni u procesu migracija. Ovako ćemo umanjiti i rizike od trgovine ljudima."
Nacrtom Nacionalne strategije za prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštitu žrtava 2014–2020, tražioci azila su prepoznati kao grupa u posebnom riziku od trgovine ljudima. Time se državnim organima nameće obaveza da kreiraju mehanizme koji će omogućiti pravovremeno prepoznavanje potencijalnih žrtava trgovine i adekvatnu zaštitu.
Iako je tokom 2013. godine zvanično identifikovana samo jedna žrtva trgovine ljudima u azilnoj populaciji, prijava za trgovinu je bilo mnogo više. U "Atini" smatraju da su kapaciteti institucija za adekvatno prepoznavanje žrtava još uvek nedovoljni, da žrtava ima mnogo više, i da rešenje nude upravo ovakve inicjative.
