Đilas – Tadić 274:127
Glavni odbor DS većinom glasova prihvatio izveštaj o radu Dragana Đilasa čime je on i zadržao čelnu poziciju u stranci
Dragan Đilas: Ne vodim DS kao podršku takozvanom reformatoru Vučiću, GO DS, 18. januara
Na dvanaestočasovnoj sednici u subotu 18. januara u Novom Sadu 440 članova Glavnog odbora Demokratske stranke usvojilo je većinom glasova (274 za, 127 protiv i 10 uzdržanih) izveštaj o radu predsednika stranke Dragana Đilasa, što je predstavljalo zapravo glasanje o poverenju. Odlučeno je i da Đilas ostane predsednik stranke do završetka lokalnih izbora u Beogradu, a ukoliko ti rezultati ne budu zadovoljavajući, sam Đilas je predložio da se održi vanredna skupština na kojoj će demokrate birati novo rukovodstvo. To je bio i predlog zamenika predsednika Bojana Pajtića, koji je zatražio od GO DS da predsednika DS Dragana Đilasa podrži ka kandidata za gradonačelnika Beograda, na izborima koji su zakazani za 16. mart 2013.
Da se Đilasu uskrati poverenje predlagao je u dva navrata bivši predsednik, sada počasni predsednik DS Boris Tadić.
"Ne umeš Dragane da vodiš stranku, rezultat se meri, politika je brutalna stvar. Dragane Đilase ti nemaš politiku, što znači da ni stranka nema politiku. Moj predlog je da se povučeš, jer bi to bilo korisno i fer. Kažem ti da to učiniš na vreme da ne propadneš na izborima", rekao je Tadić rekao je Tadić i naglasio da ako Đilas ostane na čelu DS, najdalje za šest meseci pada i Vlada Vojvodine.
"Ne vodim ja Demokratsku stranku koja će biti podrška takozvanom reformatoru i modernizatoru Aleksandru Vučiću, ja vodim Demokratsku stranku koja veruje da može da pobedi Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića i da sa te pozicije menja državu, to je naša obaveza", naglasio je Đilas, prekinut na kratko aplauzom prisutnih.
Na zatvorenom delu sednice govorio je 71 član Glavnog odbora. Prvi predsednik DS posle obnavljanja njenog rada (1990) Dragoljub Mićunović izjavio je da je vlast u Srbiji sastavljena od opsenarstva i spektakla, a da rezultata nema nigde.
Gordana Čomić istakla je u svom obraćanju članovima GO da je politika u Srbiji lov na ljude i slom institucija i da DS to mora da zaustavi.
Glasalo se pojedinačnim izjašnjavanjem.
Počasni predsednik DS Boris Tadić optužio je Bojana Pajtića da je pretio otkazima onima koji rade u Vladi Vojvodine, ukoliko ne podrže njegovu inicijativu o podršci Đilasu. Tadić je prozvao ranije danas rukovodstvo DS zbog napada preko medija na njega preko portparola stranke Aleksandre Jerkov. Ne navodeći nikog poimence, se članovima GO DS obratio rečima :"Sve sam vas držao, i štitio, pod pazuhom!" To je izazvalo reakcije Đilasovih pristalica.
Zatim je dodao da je, zbog teške finansijske situacije u kojoj se sada nalazi, bio prinuđen da se preseli na selo.
Članovima GO DS obratio se i Miodrag Rakić koji je govoreći o predstojećim zadacima stranke, ističući da ovako više ne ide.
U svom obraćanju pokušao je i da objasni svoj tekst u Politici, u kojem između ostalog navodi da smatra da bi politička agenda DS, pored prioriteta koje je od nje "preuzela Srpska napredna stranka" – Evropa i Kosovo, trebalo da počiva na tri prioriteta: jačanju državnosti, demokratiji i unapređenju pravne i političke kulture društva.
– Mnogo ste stariji od mene, poručio je Rakić, ali svi zajedno nismo deca. Ovako više ne može, moramo da imamo plan, a ne samo lepe želje.
Miodrag Rakić je takođe vojvođanskim demokratama poručio da greše što Statut pišu sa Pastorom, a ne sa onim ko ima većinu u Skupštini Srbije, na šta mu je Goran Ješić uzvratio da se Statut neće pisati u Beogradu već u Novom Sadu.
Podršku Tadiću dali su Goran Bogdanović, Janko Veselinović, Aleksandar Senić, Mladen Erceg, Marko Đurišić, Srđan Milivojević…
Dragan Šutanovac je kritikovao i Đilasa i Tadića kome je prebacio da nije hteo da ruši Đilasa pre godinu dana, a da ga ruši sada. Šutanovac je pozvao na jedinstvo stranke, dao podršku rukovodstvu za izbore u Beogradu, a najavio da će Đilas na sledećim izborima u DS sigurno imati protivkandidata.
Kako pišu «Novosti» za odlaganje kadrovkih promena i zbijanje redova založili su se Dragoljub Mićunović i ceo Politički savet DS, potpredsednici Bojan Pajtić, Nataša Vučković, Dejan Nikolić, kao i funkcioneri Miodrag Stojković, Vida Ognjenović, koja je rekla da inicijativa za smenu Đilasa u ovom trenutku predstavlja pokušaj da"DS sam sebi zabode nož u stomak".
Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović pozvao je sve članove stranke, a ne samo Glavnog odbora, da jedinstveno učestvuju u kampanji za beogradske izbore i postignu dobar rezultat.
Mićunović je novinarima po završetku skoro 12-časovne sednice Glavnog odbora rekao da je Demokratska stranka primer kako se demokratija mora razvijati i da očekuje da čitava stranka, uprkos pritiscima, jedinstveno učestvuje u predstojećoj kampanji za Skupštinu Beograda.
Dosadašnji predsednici Demokratske stranke
Ljubomir Davidović (1919-1940)
Milan Grol (1940-1945)
dr Dragoljub Mićunović (1990-1994)
dr Zoran Đinđić (1994-2003)
Boris Tadić (2004-2012)
Dragan Đilas (2012)
DS - tradicija unutrašnje dinamike
Đilas je na kraju pozvao članstvo na jedinstvo. U pojedinim medijima se rezultat glasanja na Go DS tumači tako da se kaže da DS u novi izborni ciklus ulazi razjedinjena.
Demokratska stranka inače ne spada u monolitne liderske partije, već je po svoj strukturi unutrašnjem životu, istoriji nastanka tradicionalno polivalentna stranka koja okuplja različite bliske političke opcije povezane privrženosti demokratskim principima.
U Demokratsku stranku koju je 16. februara 1919. u Sarajevu osnovao Ljubomir Davidović uključene su bile različite političke grupacije.
Između 1918. i 1920. godine Jovan Cvijić je sa grupom mladih intelektualaca u Ženevi osnovao Jugoslovensku demokratsku ligu, koja je ušla u ranije osnovanu Demokratsku zajednicu. Novoosnovanoj stranci Ljubomira Davidovića pristupile su sve tri opozicione partije iz Srbije: Samostalna radikalna, Napredna i Liberalna stranka. Učinio je to i izvestan broj radikalskih prvaka koji se nisu slagali sa Pašićevom politikom, kao i veći deo srpskog krila Hrvatsko-srpske koalicije, na čelu sa Svetozarom Pribićevicem, te manji deo hrvatskog krila ove koalicije. Priključile su se i Demokratska i Liberalna stranka iz Vojvodine, Naprednjaci iz Slovenije i nekoliko manjih političkih grupa iz Dalmacije. U Bosni i Hercegovini, su joj prišli Kočićeva grupa iz Bosanske krajine i mostarska grupa okupljena oko lista «Narod».
Na kongresu u Beogradu Demokratska stranka usvojila je program u kome se izjasnila za parlamentarnu monarhiju, federalističko uređenje države, čitav niz promena u socijalnoj sferi, od agrarne reforme do stvaranja modernih institucija socijalne zaštite po uzoru na čehoslovački i nemački ustav, gde je prvi put u istoriji program socijalnih reformi postao sastavni deo najvišeg pravnog akta države. Opredeljenje za monarhiju izazvalo je, međutim, izvesnu krizu, i jedna grupa bivših samostalaca, na čelu sa Jašom Prodanovićem, napušta partiju i osniva Jugoslovensku demokratsku republikansku stranku.
Osnivači obnovljene Demokratske stranke 1990-1991. su takođe ličnosti koje su se ideološko-politički razlikovale, a ujedinjavao ih je princip demokratije.
dr Kosta Čavoški
Milovan Danojlić
dr Zoran Đinđić
Gojko Đogo
dr Vladimir Gligorov
dr Slobodan Inić
Marko Janković
dr Vojislav Koštunica
dr Dragoljub Mićunović
Borislav Pekić
Miodrag Perišić
dr Radoslav Stojanović
Dušan Vukajlović
Posle obnove 1990. DS se kao i druge partije cepala (DSS, LSS, DC, LDP) i fuzionisala (Otpor, GSS, deo reformista Vojvodine), ali je jedina partija koja je na partijskim izborima promenila predsednika (kada je Đinđić na partijskim izborima smenio Dragoljuba Mićunovića).