Iz tek formirane Agencije za borbu protiv korupcije saopštili su da će vlada za rad te ustanove u narednoj godini izdvojiti 18 puta manje novca nego što je potrebno, umesto prvobitno procenjenih 160 miliona dinara, dobiće devet miliona.

Prema onome što je saošteno iz Agencije, ispada da je došlo do nekakve "greške": tih devet miliona trebalo je da budu početna sredstva za pripremu rada, a od januara 2010. kad Agencija preuzima nadležnosti, trebalo bi da dobije onaj veliki iznos. Isto tako se desilo da je Memorandumom o budžetu isplanirano da Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa sledeće godine dobije 29,5 miliona dinara, iako se to telo ukida i sledeće godine neće ni postojati. Njegove poslove će obavljati Agencija za borbu protiv korupcije.

Ove prve vesti iz Agencije za borbu protiv korupcije nekako ne iznenađuju. Država koja se deklarativno strašno mnogo zalaže za borbu protiv korupcije, naročito u predizbornim govorima, sasvim slučajno na sličan način ponaša se prema svim antikorupcijskim ustanovama.

Uprava za javne nabavke i Komisija zaštitu prava, dve izuzetno značajne ustanove koje kontrolišu sve tendere i vrtoglave novčane iznose koje najrazličitiji državni organi plaćaju firmama za robu i usluge, prošla je u periodu formiranja i još prolazi kroz velike muke. Na primer, pre dve godine iz zgrade Ministarstva finansija u kojoj po prirodi stvari treba da budu ako već nemaju svoju, premestili su ih u pretesnu i neuslovnu zgradu voždovačke Poreske uprave.

"Suptilnu sabotažu", kako je ovo tada nazvao Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, pretrpeli su i trpe i Poverenik za informacije od javnog značaja i Državna revizorska institucija i druge kojima je godinama obećavan adekvatan prostor i drugi osnovni uslovi za rad. Poverenik za informacije Rodoljub Šabić tako je u jednom trenutku došao u "čudnu" situaciju da je u toku 2007. godine potrošio tek oko polovine predviđenog budžeta za rad te ustanove jer nije mogao da zaposli 21 saradnika kako je predviđeno (jer je kancelarija bila tesna), već samo šest. Ništa bolje nisu prošli ni Savet za borbu protiv korupcije ni Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa čija su dva službenika morala da rade u hodniku. Treba podsetiti i da smo na Ombudsmana i Državnu revizorsku ustanovu koja bi trebalo da kontroliše budžet, čekali godinama, a ova druga još ne može da obavlja sve obaveze.

Šablon je, dakle, sličan: država usvoji zakon o nekom novom antikorupcijskom organu, osnuje ga sa godinu ili više zakašnjenja, a onda im ne da prostorije, novac, kompjutere ni spajalice. Sve češće se čuje da ove ustanove ne mogu da pronađu potrebne kadrove jer većina kvalifikovanih ne želi da za ponuđenu platu trpi najrazličitije pritiske i probleme. Tek izabrana direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković, kako se navodi u saopšenju ovog tela, "bezuspešno pokušava da uspostavi kontakt sa ministarkom finansija" Dianom Dragutinović. Markovićevu su u Ministarstvu finansija uputili na pomoćnicu ministarke Ružicu Stojiljković, uz napomenu da je i ona veoma zauzeta i da je najbolji način da se sretne sa njom tako što će doći na skup namenjen knjigovodama koji je zakazan za 27. jul.