Dokumenti Narodne banke Srbije
Dug raste!
Srbija duguje 26,7 milijardi evra ili 85,9 odsto procenjenog BDP-a. Više se zadužuje javni nego privatni sektor
Povećana je ranjivost finansijskog sistema Srbije.
Ukupan spoljni dug Republike Srbije je na kraju marta 2013. iznosio 26,7 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2012. povećan je za 1.001,4 miliona evra, ili 3,9 odsto. Spoljni dug javnog sektora je u 2012. povećan za 1.414,1 miliona evra i iznosio je 12.187,3 miliona evra.
Spoljni dug privatnog sektora iznosio je na kraju 2012. godine 13.533,7 miliona evra i u odnosu na kraj 2011. povećan je za 181,6 miliona evra govore izveštaji Narodne banke Srbije koje predstavljamo čitaocima:
Spoljni dug Republike Srbije 2013.
Ukupan spoljni dug Republike Srbije je na kraju marta 2013. iznosio 26,7 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2012. povećan je za 1.001,4 miliona evra, ili 3,9 odsto.
Na rast spoljnog duga je u prvom tromesečju 2013. uticalo zaduživanje države na međunarodnom finansijskom tržištu, dok je dug privatnog sektora smanjen. Deprecijacija evra u odnosu na ostale valute u strukturi spoljnog duga delovala je u pravcu njegovog povećanja za 173,7 miliona evra.
Struktura spoljnog duga po ugovorenoj ročnosti smatra se povoljnom – u odnosu na decembar 2012. učešće kratkoročnog duga u ukupnom spoljnom dugu smanjeno je za 0,6 procentnih pena, tako da je na kraju marta iznosilo 1,3 odsto.
Struktura spoljnog duga po preostaloj ročnosti takođe je poboljšana. Učešće kratkoročnog spoljnog duga po preostaloj ročnosti u ukupnom spoljnom dugu na kraju marta je iznosilo 17,0 odsto, što je za 0,8 procentnih poenamanje nego u decembru prošle godine.
Na kraju prvog tromesečja učešće ukupnog spoljnog duga u BDP-u, kao osnovnog indikatora eksterne solventnosti, iznosilo je 87,3 odsto, što je za 1,4 procentnih poena više nego na kraju decembra 2012.
Odnos ukupnog spoljnog duga i 12-mesečnog izvoza robe i usluga uvećanog za doznake iz inostranstva iznosio je 175,7 odsto, a kada se isključi priliv po osnovu inostranih doznaka, posmatrani indikator je iznosio 216,2 odsto.
Izvor Analiza duga republike Srbije, NBS 2013.
Dug – 85,9 odsto BDP-a
Učešće spoljnog duga u procenjenom BDP-u na kraju 2012. je iznosilo 85,9 odsto, što je za 9,3 procentnih poena više nego na kraju 2011. Odnos spoljnog duga i 12-mesečnog izvoza robe i usluga iznosio je 215,7 odsto i u poređenju s krajem 2011. veći je za 5,7 procentih poena. Odnos ukupnih otplata po spoljnom dugu i godišnjeg izvoza robe i usluga povećan je u 2012. za 0,9 procentih poena, na 36,4 odsto.
Spoljni dug javnog sektora je u 2012. povećan za 1.414,1 miliona evra, ili 13,1 odsto, i na kraju godine je iznosio 12.187,3 miliona evra. Time je njegovo učešće u ukupnom spoljnom dugu povećano na 47,4 odsto, a učešće u BDP-u na 40,7 odsto. Ukupno korišćenje kredita javnog sektora iznosilo je 2.224,3 miliona evra, a po osnovu glavnice otplaćeno je 670,0 miliona evra.
Spoljni dug privatnog sektora iznosio je na kraju godine 13.533,7 miliona evra i u odnosu na kraj 2011. povećan je za 181,6 miliona evra, ili 1,4 odsto. Njegovo učešće u BDP-u iznosilo je 45,2 odsto.
Najveća neto zaduženja po osnovu dugoročnih kredita u toku 2012. zabeležena su u prerađivačkoj industriji (798,1 miliona evra) i građevinarstvu (39,0 miliona evra), a najveća neto razduženja u bankarskom sektoru (95,0 miliona evra), sektoru trgovine na veliko i malo (85,2 miliona evra), saobraćaju i skladištenju (60,6 miliona evra) i finansijskom lizingu (47,4 miliona evra).
Ukupno korišćenje dugoročnih kredita privatnog sektora iznosilo je 2.673,5 miliona evra, a po osnovu glavnice otplaćeno je 2.071,4 miliona evra.
Spoljni dug banaka (4.099,6 miliona evra) smanjen je za 264,5 miliona evra, ili 6,1 odsto, po osnovu smanjenja kratkoročnih bankarskih linija i depozita za 153,8 miliona evra i dugoročnih kredita za 110,7 miliona evra.
Spoljni dug preduzeća (9.434,1 miliona evra) povećan za 446,1 miliona evra, ili 5,0 odsto, u odnosu na kraj 2011.
Izvor: Godišnji izveštaj o monetaroj politici 2012, NBS
Rizici iz međunarodnog okruženja
Prethodnu godinu obeležilo je poslovanje u otežanim uslovima u međunarodnom i domaćem okruženju, koje je povezano s posledicama krize javnog duga u zoni evra od sredine 2011. godine. Otežan pristup spoljnim izvorima finansiranja ogleda se i u smanjenju priliva kapitala – neto priliv stranih direktnih investicija u 2012. godini je iznosio 231,9 miliona evra, što je znatno manje nego u 2011. godini (1,8 mlrd evra). Pogoršani uslovi finansiranja s kojima se suočavaju grupe matičnih banaka u inostranstvu umanjuju njihovu sposobnost da efikasno pružaju odgovarajuću finansijsku podršku supsidijarima. Od sredine 2011. godine znatno je porastao pritisak EBA (European Banking Authority) i domaćih regulatora na matične banke da izvrše dokapitalizaciju…
Domaće makroekonomsko okruženje
S obzirom na povećanje učešća javnog duga u BDP-u, s jedne strane, i znatno smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa i povećanje nivoa adekvatnosti deviznih rezervi, s druge strane, zaključak o smanjivanju makroekonomske neravnoteže u 2012. u odnosu na 2008. godinu ne može se nedvosmisleno izvesti. Stepen evroizacije bankarskog sistema, koji predstavlja jedan od ključnih rizika za finansijsku stabilnost, neznatno je porastao u odnosu na 2008. (sa 70,5 odsto na 72,1 odsto na kraju 2012), učešće privatnog spoljnog duga u BDP-u ostalo je na približno istom nivou (oko 45,0 odsto), dok je učešće javnog duga u BDP-u znatno povećano u odnosu na 2008. godinu.
Međutim, ako uporedimo 2012. godinu sa 2011, ranjivost finansijskog sistema je povećana. O tome svedoči rast deficita tekućeg računa platnog bilansa na 10,5 odsto BDP-a (sa 9,1 odsto u 2011) i dalji rast javnog duga na 59,3 odsto BDP-a na kraju 2012. (sa 48,2 odsto u 2011). Javni dug nalazi se znatno iznad granice od 45 odsto BDP-a, granice koja je definisana Zakonom o budžetskom sistemu, a, pored nivoa, nepovoljna je i njegova valutna struktura – oko 80,0 odsto duga je denominovano u stranoj valuti…
Kretanje i uzroci promena deviznih rezervi
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su 31. decembra 2012. godine iznosile 10.914,1 miliona evra i bile su manje za 1.143,6 miliona evra u odnosu na kraj 2011. godine.
Devizne rezerve su pokrivale novčanu masu M1 u iznosu od 402,1 odsto i 7,6 meseci uvoza robe i usluga.
U toku 2012. godine najveći uticaj na nivo deviznih rezervi imao je priliv od prodaje hartije od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima u iznosu od 1.944,1 miliona evra, od čega je 1.389,1 miliona evra realizovano na međunarodnom finansijskom tržištu, a 555,0 miliona evra na domaćem finansijskom tržištu.
Po osnovu korišćenja kredita za Republiku Srbiju, preko deviznih rezervi Narodne banke Srbije ostvaren je ukupan priliv u iznosu 329,8 miliona evra, i to za: – regionalnu i opštinsku infrastrukturu, razvoj malih i srednjih preduzeća, izgradnju i obnovu puteva, mostova i škola od EIB-a (289,2 miliona evra); – finansiranje železnice od Eurofime (25,8 miliona evra); – projekte unapređenja infrastrukture grada Beograda od EBRD-a (14,3 miliona evra); – rekonstrukciju stanova na području pogođenom klizištima od Banke za razvoj Saveta Evrope (0,5 miliona evra).
Veći devizni priliv (317,4 miliona evra) ostvaren je po osnovu obavljanja privremenog platnog prometa s Kosovom i Metohijom prema Zakonu o privremenom obavljanju određenih poslova platnog prometa na teritoriji SRJ. Prema tom zakonu, banke su obavezne da devizni priliv koji rezidenti ostvare u poslovanju s Kosovom i Metohijom prodaju Narodnoj banci Srbije.14 Devizni priliv od 93,3 miliona evra ostvaren je i po osnovu donacija. Od privatizacije po osnovu aktiviranja garancija po raskidu ugovora za prodaju tri preduzeća ostvaren je priliv u iznosu od 18,6 miliona evra.
Po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na MDT-u15 ostvaren je neto odliv u iznosu od 1,3 mlrd evra.
Banke su po osnovu devizne i lizing obavezne rezerve u toku 2012. godine neto povukle 898,0 miliona evra.
U 2012. godini redovno su izmirene obaveze prema inokreditorima u iznosu od 651,7 miliona evra. Po osnovu otplate glavnice duga prema MMF-u, iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije isplaćeno je 212,1 miliona evra, a po osnovu servisiranja stare devizne štednje 246,1 miliona evra. Veći devizni odliv (204,2 miliona evra) zabeležen je po osnovu isplate dospelih hartije od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima…
IZVOR: Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada Narodne banke Srbije za 2012.
Vreme broj 1180, u četvrtak 15. avgusta
Finansijski tokovi
Bežanija zapadnoevropskih banaka
Koliko strane banke znače zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, koliko ove zemlje malo znače bankama-maticama, šta će doneti Bazel III, a šta zaokret u američkoj monetarnoj politici
Posle prvog talasa 2008. godine i početka ekonomske i finansijske krize, zapadnoevropske banke su sredinom 2011. ponovo počele da obustavljaju finansiranje u zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CIJE). Uprkos očekivanjima, ta dinamika se ubrzanim tempom nastavila i početkom 2013, piše u zajedničkom izveštaju Evropske bankarske (Bečke) inicijative od 26. jula, koju čine Evropska komisija, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), MMF i Svetska banka.
Osim što se banke u ovim evropskim regionima bore sa sopstvenim greškama iz prošlosti (krediti vezani za strane valute) i sa teškim privrednim okruženjem (recesija), sve je manje poslova sa kreditima u Mađarskoj, manje novca za ispostave stranih banaka u Sloveniji, zatvaraju se filijale u Rumuniji: od nekadašnjeg buma u poslovanju banaka u Centralnoj, Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (CJIE) nije ostalo ništa. Taj "foreign claims", odnosno prekogranična sredstva banaka koja se beleže zabrinjavajući pad, zapravo je merilo za spremnost banaka na investicije i rizik u nekoj regiji. Tako, u Mađarskoj su ova prekogranična sredstva od 2011. povučena u visini od 23 odsto BDP-a, a u Sloveniji 17 odsto, dok su u tom smislu krizne zemlje i Rumunija, Ukrajina i Hrvatska. Od vrhunca bankarskog buma u istočnoj Evropi 2008. godine zapadnoevropske banke su do sada povukle 130 milijardi evra, što čini skoro trećinu prekograničnih sredstava banaka. Slaba je uteha što neki eksperti tvrde, da će na ovaj način mnoge banke na Istoku Evrope biti prinuđene da prekomponuju svoju finansijsku podlogu, to jest, umesto kreditima matičnih banaka počeće da se refinansiraju prihodima iz sopstvenih štednih uloga…
Smanjen odliv iz Srbije
Kabinet guvernera Narodne banke Srbije demantovao je vesti nekih domaćih medija da strane banke ubrzano povlače kapital. Narodna banka Srbije 2. avgusta saopštila je javnosti da je u prvom polugodištu 2013. u odnosu na isti period prošle godine u bankarskom sektoru Srbije smanjeno i usporeno povlačenje kapitala stranih banaka. "Dakle u Srbiji, imamo suprotna kretanja od procesa u drugim zemljama regiona u kojima se taj odliv povećava ili ubrzava, saopštava NBS. "Odliv po osnovu plaćanja kamata banaka manji je za 30,8 miliona evra, dok je povlačenje dobiti stranih banaka bilo manje u prvom polugodištu ove u odnosu na isti period prethodne godine za 64,6 miliona evra".
U istom periodu, neto odliv po osnovu korišćenja i otplata kredita domaćih banaka prema stranim bankama manji je za 112,5 miliona evra, navodi NBS, i dodaje da su strane banke u prvih šest meseci povećale neto ulaganja u državne hartije od vrednosti za 744,9 miliona evra, piše u saopštenju.
Inače, banke su u prvom tromesečju ove godine ubrzale povlačenje kapitala iz centralne i istočne Evrope, pokazao izveštaj Bečke inicijative od 26. jula 2013. Do masovnog povlačenja zapadnog, pre svega američkog kapitala iz "rastućih ekonomija" dolazi zbog rasta prinosa na američke obveznice, kao i zbog signala da će Federalne američke rezerve smanjiti štampanje dolara zbog oporavka američke privrede.
Tako, specijalizovani finansijski sajtovi prenose upozorenja investicionih bankara da sledi povlačenje sa rastućih tržišta kojima pripada i Srbija. Može se očekivati da će Srbija ostati bez kapitala dve strane banke iz kojih stižu najave o stavljanju katanca. Jedna je belgijska KBC banka, a druga austrijska Hipo banka. KBC će, čini se, biti prva strana banka koja će se povući sa srpskog tržišta. Ova belgijska banka je od svog dolaska poslovala s gubitkom. Sosijete ženeral banka je saopštila da je 9. avgusta preuzela kreditni portfelj KBC Banke, a, prema istom izvoru, do sada je iz KBC Banke u mrežu Sosijete ženeral Srbija prebačeno više od 25.000 klijenata. Ova transakcija, koju je odobrila Komisija za zaštitu konkurencije, prva je takve vrste na srpskom tržištu.
Sa druge strane, Hipo banka će, prema zahtevu Evropske komisije, morati da donese plan za ozdravljenje ove prezadužene grupacije što podrazumeva raspisivanje tendera za prodaju osam banaka u jugoistočnoj Evropi, uključujući i Hipo u Srbiji.
Više u tekstu Andreja Ivanjija i Radmila Markovića Povlačenje kapitala sa istočnog fronta i Ekspert iz dijaspore u
nedeljniku Vreme broj 1180, u četvrtak 15. avgusta
Ko je odgovoran za deficit budžeta
Odgovor na poslaničko pitanje poslanika LDP Bojana Đurića
Iz kabineta premijera Ivice Dačića 1. avgusta stigao je pisani odgovra na pitanje koje je 27. juna postavio narodni poslanik Bojan Đurića (LDP) koje je glasilo: «Ko je odgovoran za to što će deficit budžeta na kraju godine biti oko 180 milijardi dinara, kako je navedeno u rebalansu, a ne nešto viši od 120 milijardi kako je bilo predviđeno prvobitnim budžetom?»
U odgovoru koji je potpisao premijer Dačić piše da je povećanje deficita u odnosu na orginalni budžet posledica značajnog podbačaja u ostvarivanju prihoda zbog smanjenja privatne potrošnje, slabe finansijske discipline i širenje nelegalnog prometa kao i potrebe finansiranja rashoda koji nisu bili poznati u momentu usvajanja orginalnog budžeta.
U cilju ostvarivanja stabilnosti javnih finansija i svođenja fiskalnog deficita na održiv nivo vlada je predložila izmene Zakona o budžetu, a tim izmenama deficit budžeta u 2013. godini ograničen je na 4,7 odsto BDP, odnosno 178 milijardi dinara, piše u odgovoru premijera.
Devizne rezerve 6,6 milijardi evra
Neto devizne rezerve
Neto devizne rezerve su 31. decembra 2012. iznosile 6.615,0 miliona evra i bile su manje za 49,0 miliona evra u odnosu na kraj 2011. godine.
Narodna banka Srbije je u 2012. godini ispunila kriterijum o minimalnom iznosu neto deviznih rezervi dogovoren tehničkim memorandumom o razumevanju s MMF-om. Neto devizne rezerve su 31. decembra 2012. iznosile 6.406,0 miliona evra preračunato po programskom kursu MMF-a16 i bile su veće za 2.506,0 miliona evra od kriterijuma izvršenja neto deviznih rezervi, koji je iznosio 3.900,0 miliona evra za kraj 2012. godine.
Struktura i profitabilnost devizne aktive
Posmatrano po strukturi, devizne rezerve Narodne banke Srbije su na dan 31. decembra 2012. godine činile: inostrane hartije od vrednosti 66,9 odsto (7.303,6 miliona evra), devizna sredstva na računima u inostranstvu 20,5 odsto (2.236,8 miliona evra), zlato 5,7 odsto (619,4 miliona evra) – u trezoru Narodne banke Srbije i na računu u inostranstvu, efektivni strani novac 5,0 odsto (546,0 miliona evra) i SDR kod MMF-a 1,9 odsto (208,2 miliona evra).
Najveći deo deviznih rezervi investiran je u hartije od vrednosti denominovane u evrima, američkim dolarima, britanskim funtama i kanadskim dolarima. Od toga, u dugoročne hartije od vrednosti investirano je 61,0 odsto, a u kratkoročne hartije od vrednosti 39,0 odsto.
U okviru dugoročnih hartije od vrednosti, sredstva su plasirana u sledeće vrste aktive: državne hartije od vrednosti roka dospeća od jedne do deset godina (SAD, Kanada, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Holandija, Finska i Austrija), hartije od vrednosti javnog sektora s garancijom države (Supranational, Agencies, Sovereign) rejtinga AAA i hartije od vrednosti s kvalitetnim kolateralom (Pfandbriefe).
U okviru kratkoročnih hartije od vrednosti, sredstva su plasirana u sledeće klase aktive: državne diskontne hartije od vrednosti (T-bills) roka dospeća do jedne godine (SAD, Nemačka, Francuska i Holandija), kuponske hartije od vrednosti roka dospeća do jedne godine – državne hartije od vrednosti (SAD, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija i Finska), hartije od vrednosti javnog sektora s garancijom države i hartije od vrednosti s kvalitetnim kolateralom.
Deo deviznih rezervi plasiran je na računima u inostranstvu u vidu oročenih depozita i tekućih računa. Od tog iznosa, 89,0 odsto predstavljaju plasmani kod centralnih banaka (FED, Bundesbanka i Banka Kanade) i međunarodnih finansijskih organizacija (BIS), dok se 11,0 odsto odnosi na plasmane kod prvoklasnih inostranih komercijalnih banaka kompozitnog kreditnog rejtinga minimalno AA.
Valutnu strukturu deviznih rezervi Narodne banke Srbije (bez zlata) na kraju 2012. godine činili su: evro 69,9 odsto, američki dolar 22,9 odsto, britanska funta 2,9 odsto, kanadski dolar 1,9 odsto, SDR 2,0 odsto i ostale valute 0,4 odsto.
IZVOR: Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada Narodne banke Srbije za 2012.
