Prošla nedelja, po svemu sudeći, bila je naročito uspešna za Univerzitet u Beogradu. Ova visokoškolska ustanova popravila je dosadašnje pozicije na dve globalne rang-liste univerziteta – Vebometriks i Šangajskoj listi.

Među nešto više od 20.000 svetskih univerziteta, Univerzitet u Beogradu zauzeo je 547. mesto na najnovijoj Vebometriksovoj listi. U konkurenciji univerziteta u regionu, ispred UB rangirani su Univerzitet u Ljubljani (na 106. mestu) i Zagrebačko sveučilište (221. pozicija), ali je u ukupnom plasmanu popravio poziciju za 169 mesta, u odnosu na to kako je bio rangiran pre šest meseci. Univerzitet u Novom Sadu je na 1026. mestu, Univerzitet u Nišu na 1286. poziciji, a Univerzitet u Kragujevcu je 1613.

Vebometriksova rang-lista svetskih univerziteta je sistem rangiranja na osnovu količine veb-publikacija koje neka akademska ustanova proizvede i na osnovu uticaja koji te publikacije imaju, odnosno, u zavisnosti od indeksa citiranosti koji ostvare. Rangiranje obavlja Sajbermetriks lab (Cybermetrics Lab), istraživačko telo koje radi pri Španskom nacionalnom istraživačkom savetu iz Madrida. Ovaj savet je, inače, jedno od tela španskog ministarstva za nauku i inovacije. Cilj ove vrste rangiranja jeste povećanje prisustva akademskih i istraživačkih ustanova na internetu i promovisanje slobodnog pristupa rezultatima naučnih istraživanja. Rangiranje je prvi put sprovedeno 2004. godine i od tada se rezultati objavljuju dva puta godišnje, svakog januara i jula. "Namera nam je da motivišemo institucije i pojedince u akademskoj i naučnoj zajednici da njihovo prisustvo na internetu reflektuje njihove aktivnosti i značaj. Ako je prisustvo na vebu daleko ispod očekivane pozicije, s obzirom na reputaciju koju neka naučna ili akademska institucija ima, univerzitetska uprava treba da preispita svoju politiku koja se tiče interneta, transparentnosti rada, slobodnog pristupa rezultatima, i da radi na povećanju obima i kvaliteta elektronskih publikacija", stoji na sajtu Vebometriksa.

Vebometriks vrši rangiranje na osnovu četiri indikatora: prisustvo na internetu, uticaj, otvorenost i izuzetnost.

Prisustvo je indikator na osnovu kog se formira oko 20 procenata ukupne ocene. Odnosi se na ukupnu količinu sadržaja objavljenih na univerzitetskim veb-domenima, koji su indeksirani na Guglovom pretraživaču i uključuje sve veb-stranice i sve formate koje Gugl prepoznaje, statičke i dinamičke stranice. Najznačajniji indikator jeste uticaj, koji čini 50 odsto ocene kod rangiranja univerziteta. Kvalitet sadržaja vrednuje se kroz takozvani "virtuelni referendum", odnosno, prebrojavanje koliko je puta univerzitetski veb-domen linkovan na trećim stranama. Linkovanje ukazuje na prestiž institucije, akademsko postignuće, vrednost plasirane informacije, i njenu korisnost i prilagođenost kriterijumima miliona urednika veb-stranica širom sveta. Otvorenost, indikator koji ima oko 15 odsto uticaja na rejting, oslanja se na broj fajlova u pdf, doc, docx i ppt formatu, objavljenih na sajtovima koji skladište ovakve fajlove. Broj se utvrđuje us pomoć Google Scholar alatke, a u obzir su uzeti fajlovi objavljeni od 2007. do 2011. godine. Izuzetnost, koja takođe čini 15 procenata krajnje ocene, određuje se prema broju naučnih radova objavljenih u relevantnim međunarodnim časopisima, indeksu citiranosti radova unutar naučnih oblasti na koje se odnose za period od 2003. do 2010.

Univerzitet u Beogradu, imajući u vidu ova četiri indikatora, najbolje je prošao u proceni otvorenosti, a najslabije je ocenjen indikator uticaja. Inače, prvih četrnaest mesta na Vebometriksovoj listi zauzimaju američki univerziteti, među kojima je prvi Harvard.

Još značajnija vest od plasmana UB na Vebometriksovoj listi jeste da se Univerzitet u Beogradu, prvi put u svojoj istoriji, dužoj od dva veka, našao na prestižnoj Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta u svetu. "UB je pozicioniran oko 450. mesta i najbolji je u regionu, jer je iza sebe ostavio Univerzitet u Ljubljani i Univerzitet u Zagrebu", rekao je rektor Branko Kovačević. On je uspeh Univerziteta uporedio sa uspehom naših olimpijaca na upravo završenoj olimpijadi u Londonu. Komentarišući nešto slabiji rang na Vebometriks listi, gde je UB zauzeo 547. mesto, Kovačević je naveo da je na obe liste problem što UB još nema "vidljivost", nema sve podatke na uvid javnosti, jer, kako kaže, još nema adekvatan informacioni sistem.

Šangajska lista je neformalan, ali prestižan sistem rangiranja, u koji uspeva da uđe tek dva odsto svetskih univerziteta. Univerzitet u Beogradu pokušavao je da se nađe na listi poslednje tri godine. "Ovaj rezultat je ostvaren nakon trogodišnjeg rada Komisije za ulazak Univerziteta u Beogradu na Šangajsku listu, koju sam kao rektor Univerziteta formirao na početku svog drugog mandata. Pre svega, želim da se zahvalim svim članovima Komisije, 31 dekanu fakulteta i direktorima 12 naučnih instituta u sastavu Univerziteta, kao i službama Rektorata, koji su zajedničkim naporima uspeli da realizuju koncept funkcionalne integracije Univerziteta i izgrade integralni informacioni sistem Univerziteta, čime se znatno poboljšao i kvalitet i kvantitet podataka o Univerzitetu, kao i njegova vidljivost od strane različitih pretraživača na internetu, što je i rezultovalo našim visokim mestom na listi svetskih univerziteta. Na kraju, želim da se zahvalim i dvojici ministara, Žarku Obradoviću i Božidaru Đeliću, koji su sve ovo vreme podržavali naše napore da se plasiramo na listu najboljih svetskih univerziteta", rekao je rektor Kovačević. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović izjavio je da je plasman UB na Šangajskoj listi dokaz da kvalitet počinje da se probija: "Za nas je to dobro, zato što pokazuje da ipak imamo kvalitetno visoko obrazovanje. Prošle i ove godine imali smo nekoliko veoma dobrih rezultata naših studenata iz različitih oblasti, koji su osvajali prve nagrade", rekao je Obradović. On je istakao da je ulazak UB među 500 najboljih na Šangajskoj listi pre svega rezultat zaposlenih na Beogradskom univerzitetu, ali i zaposlenih u obrazovnom sistemu Srbije. Prema njegovim rečima, uspeh UB je i rezultat nekadašnjeg ministarstva nauke i tadašnjeg ministra Božidara Đelića, ali i ljudi u visokom obrazovanju koji stvaraju sistemske uslove: "Primenili smo Zakon o visokom obrazovanju, uveli standarde kvaliteta, naterali nastavnike da objavljuju radove, da se cene svi oni kriterijumi koji važe u drugim zemljama", rekao je Obradović. On je dodao da je to priznanje i rektoru Branku Kovačeviću i celoj ekipi ljudi koji vode Univerzitet.

"Za nas je ovo dokaz da kvalitet počinje da se probija i mi ćemo sada raditi na podizanju kvaliteta ne samo na Univerzitetu u Beogradu nego i na ostalim univerzitetima", rekao je Obradović.

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta, ARWU, neformalno nazvano i Šangajska lista, jedan je od tri najprestižnija globalna sistema rangiranja akademskih institucija, uz QS i rang-listu britanskog magazina "Times Higher Education". Sprovodi se jednom godišnje od 2003. godine, a rangiranje obavlja Univerzitet "Cao Tun" iz Šangaja. Lista upoređuje 1200 visokoškolskih institucija širom sveta prema formuli koja obuhvata alumni dobitnike Nobelove nagrade i Fildsove medalje (10 odsto ukupne ocene), dobitnike Nobelove nagrade i Fildsove medalje među osobljem (20 odsto), visokocitirane istraživače u dvadesetjednoj naučnoj oblasti (20 odsto), radove publikovane u časopisima "Nature" i "Science" (20 odsto), Indeks naučne citiranosti i Indeks citiranosti socijalnih nauka (20 odsto) i akademski doprinos nabrojanih indikatora po glavi institucije (10 odsto). Originalna ideja rangiranja bila je da se prevaziđe jaz između kineskih univerziteta i svetski priznatih univerziteta, posebno u akademskom i naučnom doprinosu.

Iako je odsustvo sa Šangajske liste dugo bila velika zamerka na račun Univerziteta u Beogradu, i premda je ulasku na nju prethodila trogodišnja kampanja unutar akademske zajednice, ne treba zanemariti ni kriticizam koji se obično upućuje ovakvim listama: da predstavljaju svojevrsnu estradizaciju univerziteta, te da im je jedina svrha marketinška. Za velike univerzitete visoko mesto na rang-listama upravo i jeste važno jer privlači strane studente, koji predstavljaju značajan izvor prihoda. Druga velika zamerka jeste to što nijedan od indikatora za rangiranje ne uzima u obzir kvalitet nastave.