U julu 2014. zabeležen je međugodišnji pad izvoza robe (-10,9 odsto), što je, uz rast uvoza od 1,8 odsto, doprinelo porastu spoljnotrgovinskog deficita za 54,2 odsto. Smanjenje broja formalno u svim sektorima privrede i realnih prosečnih neto zarada, uz blago smanjenje registrovanog broja aktivno nezaposlenih lica i rast ukupnog broja penzionera, konstatuje se u izveštaju Tekuća makroekonomska kretanja, Ministarstva finansija objavljenog u septembru 2014.

Tekuća makroekonomska kretanja

Pad industrijske prozvodnje

Izvor: RZS, NBS, NSZ, RFPIO

**Podaci se odnose na juni na period januar-jun 2014. godine

Domaća tražnja u 2014. godini i dalje je na niskom nivou, uprkos rastu prometa u trgovini na malo i usporavanju realnog pada mase zarada. Pad državne potrošnje nastavljen je u drugom kvartalu na šta ukazuje pad troškova rada u javnom sektoru i rashoda za nabavku roba i usluga…

Znatan pad industrijske proizvodnje (-13 odsto) je nastavljen u julu 2014. godine – snabdevanje električnom energijom, gasom i parom (-37,4 odsto), sektor rudarstva (-32,1 odsto)…

Međugodišnji pad proizvodnje u periodu januar- jul 2014. je iznosio 3,2 odsto;

Po isključenju uticaja sezone industrijska proizvodnja je u julu povećana za 0,2 odsto u odnosu na jun, a proizvodnja prerađivačke industrije za 1,1 odsto.

Proizvodnja prerađivačke industrije smanjena je za 4,2 odsto, u odnosu na jul 2013. godine; zabeležen međugodišnji pad u naročito u eksploataciji uglja.

Na pad proizvodnje prerađivačke industrije najviše je uticao pad proizvodnje metalnih proizvoda, motornih vozila i proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda.

U julu je nastavljen međugodišnji realni rast prometa u trgovini na malo (5,3 odsto).

Nastavak blagog rasta građevinske aktivnosti u drugom kvartalu ukazuje na oporavak građevinarstva započetog tokom prvog kvartala 2014.

Sezonski faktor je uticao da se najviše poveća promet motornih goriva (realno za 9,7 odsto), a zatim i promet hrane, pića i duvana (realno za 4,7 odsto);

Promet u periodu januar-jul 2014, realno je povećan za 2,5 odsto, u odnosu na isti period 2013. godine.

Vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u drugom kvartalu realno je povećana za 0,8 odsto, a u prvom polugodištu za 0,5 odsto;

Veći broj izdatih građevinskih dozvola (u junu za 8 odsto u odnosu na jun 2013. godine) i porast vrednosti novih ugovorenih radova (u prvom polugodištu za 57,9 odsto, u odnosu na isti period 2013. godine) ukazuju na nastavak povoljnih kretanja u građevinarstvu i u narednom periodu.

U odnosu na decembar 2013. godine rast potrošačkih cena u julu je iznosio 1,8 odsto i opredeljen je rastom cena neprerađene hrane za 4,5 odsto i regulisanih cena za 3,4 odsto;

Sezonski pad cena povrća doprineo je padu potrošačkih cena u julu…

Dinar je od početka godine do jula u proseku realno aprecirao za 0,9 odsto, a NBS je radi održavanja relativne stabilnosti deviznog kursa u ovom periodu intervenisala na MDT neto prodajom 660 mil. evra…

Nastavljena je tendencija smanjenja broja formalno zaposlenih i realnih prosečnih neto zarada, uz blago smanjenje registrovanog broja aktivno nezaposlenih lica i rast ukupnog broja penzionera.

Formalna zaposlenost je u julu 2014. smanjena u svim sektorima privrede: građevinarstvu (-6,1 odsto), poljoprivredi (-4,3 odsto), industriji (-3,2 odsto) i uslugama (-0,7 odsto).

Prema obliku svojine, formalna zaposlenost u javnom sektoru je smanjena za 0,2 odsto u odnosu na isti mesec 2013. godine, dok je u privatnom smanjena za 2 odsto.

U julu 2014. godine prosečna neto zarada je realno povećana u sektorima industrije (2,8 odsto) i građevinarstva (10,8 odsto), a smanjena u sektoru usluga (-1,4 odsto), dok je u sektoru poljoprivrede nepromenjena.

Prosečna neto zarada u javnom sektoru realno je smanjena za 1,9 odsto, dok je u privatnom sektoru povećana za 1,1 odsto.

Ublažen je pad ukupnih kredita banaka, na šta je najvećim delom uticao početak novog programa subvencionisanih kredita privredi.

Kreditnu aktivnost banaka u julu 2014. godine na međugodišnjem nivou karakteriše nominalni pad kredita privredi (-6,6 odsto) i rast kredita stanovništvu (4,3 odsto), uz porast depozita banaka od 5,3 odsto.

U drugom kvartalu je povećano učešće problematičnih kredita datih fizičkim licima (0,6 odsto), dok je učešće ovih kredita privrednim društvima smanjeno za 1,9 odsto, što je delom posledica otpočinjanja novog reprograma subvencionisanih kredita privredi.

U julu je zabeležen međugodišnji pad izvoza robe (-10,9 odsto), što je, uz rast uvoza od 1,8 odsto, doprinelo porastu spoljnotrgovinskog deficita za 54,2 odsto.

U odnosu na prethodni mesec izvoz izražen u evrima je smanjen je za 0,9 odsto, a uvoz za 1,7 odsto (dsz);

U periodu januar-jul 2014. godine je izvezeno robe za 7,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Najznačajniji izvozni proizvod u periodu januar-jul 2014 bila su drumska vozila, sa međugodišnjim rastom od 12 odsto.

Struktura izvoza, januar-jul 2014

u %

Spoljni dug

Prvih pet grupa izvoznih proizvoda u periodu januar-jul 2014. godine bili su: drumska vozila, električne mašine i aparati, žitarice, povrće i voće i obojeni metali, sa vrednošću izvoza od 2,4 mlrd evra (37,2 odsto ukupnog izvoza).

Drumska vozila, nafta i derivati nafte i gas čine blizu jedne četvrtine uvoza;

Suficit ostvaren u periodu januar-jul 2014. za 52 odsto je veći nego u istom periodu 2013. godine (702,6 mil. evra), i ostvaren je u sledećim sektorima: hrana i žive životinje, pića i duvan, životinjska i biljna ulja i masti i razni gotovi proizvodi (nameštaj, odeća i obuća). Najveći deo izvoza iz Srbije usmeren je ka zemljama EU i njihov udeo u ukupnom izvozu se stalno povećava.

U periodu januar-avgust 2014. godine kompanije "FIAT automobili Srbija" i Naftna industrija Srbije su izvezle robe u vrednosti od 1,2 mlrd evra.

Kompanija "FIAT automobili Srbija" je vodeći izvoznik u prvih osam meseci u 2014. godini, uprkos usporavanju izvoza u avgustu mesecu zbog kolektivnog godišnjeg odmora i redovnog remonta fabričke opreme.

U junu je nastavljeno smanjivanje deficita tekućeg računa (za 20,4 mil. evra u odnosu na jun 2013.), pre svega po osnovu smanjenja deficita primarnog dohotka.

U periodu januar-jun 2014. godine deficit tekućeg računa je iznosio 865,8 mil. evra, što je za 178,6 mil. evra manje nego u istom periodu 2013. godine;

Robni deficit je sveden na oko četiri petine deficita iz istog perioda 2013. godine.

Neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 539,8 mil. evra, za 104,8 mil. evra više nego u istom periodu 2013. godine;

Kod portfolio investicija neto priliv je iznosio 145,7 mil. evra.

Smanjenje spoljnog duga u junu posledica je razduživanja pre svega javnog sektora i u manjoj meri preduzeća i banaka. Devizne rezerve NBS u julu su neznatno smanjene.

Devizne rezerve NBS smanjene su u julu 2014. godine za 2 mil. evra i iznosile su 10,1 mlrd evra;

Nivo deviznih rezervi NBS dovoljan je za pokrivenost novčane mase M1 od 287 odsto i za pokrivenost oko sedam meseci uvoza robe i usluga.

Konsolidovani deficit (102,6 mlrd RSD) u prvih sedam meseci 2014. godine, veći je u odnosu na isti period prošle godine. Brži rast rashoda u odnosu na prihode posledica je rasta rashoda za kamate, kapitalnih i ostalih tekućih rashoda…

U strukturi konsolidovanih prihoda indirektni porezi čine 42,9 odsto, dok na strani rashoda najveće učešće čine rashodi za plate i penzije sa 53,8 odsto.

U strukturi konsolidovanih prihoda, budžet Republike učestvuje sa 54,6 odsto, a na strani rashoda sa 39,9 odsto.

U okviru regulisanih cena ističe se povećanje cena duvana za 9,6 odsto, lekova za 3,8 odsto i cena komunalno stambenih usluga za 3,5 odsto, sa doprinosom ukupnoj inflaciji od 0,6 p.p.

Na izvoz u zemlje EU odnosilo se 66,1 odsto ukupnog izvoza, a na uvoz iz ovih zemalja 63,9 odsto ukupnog uvoza;

Najveći spoljnotrgovinski partneri su Italija i Nemačka. Izvoz u te dve zemlje činio je 31,1 odsto ukupnog izvoza, a uvoz iz tih zemalja 24 odsto ukupnog uvoza;

U periodu januar-jul 2014. godine ostvaren je suficit u razmeni sa zemljama u okruženju (BIH, Makedonija, Crna Gora, Bugarska, Rumunija), sa Italijom i SAD koji je premašio iznos od 1 mlrd evra.

Ukupan spoljni dug na kraju juna 2014. godine iznosio je 25.384 mil. evra, što je u poređenju sa krajem prethodnog meseca smanjenje za 159 mil. evra;

Spoljni dug privatnog sektora je smanjen za 50 mil. evra i iznosio je 12.589 mil. evra, dok je spoljni dug javnog sektora smanjen za 109 mil. evra i iznosio je 12.795 mil. evra.

Izvor: Tekuća makroekonomska kretanja, Ministarstvo finansija, septembar 2014

Kako otkucava dužnički sat

Javni dug Srbije 3.506,13 dolara po stanovniku. Kako dužnički sat otkucava možete videti na interaktivnoj mapi
The global debt clock, londonskog Ekonomista, tako što ćete izabrati zemlju na mapi ili u okviru desno i godinu.

Kako se uvećava svetski dug svake sekunde možete pratiti i na sajtu

The global debt clock

Detaljnije stanje duga Srbije na sajtu Vremena u tekstu Dužnički kalkulator Srbije

***

Nivo duga Srbije na kraju 2014. Izvor:
Economist, The global debt clock), 27. decembar 2014. (uporediti presek sa stanjem duga tri meseca ranije – grafika gore desno)

Dopunjeno 27. decembra