Postavljanje bivšeg pobunjeničkog komandanta za ministra odbrane uznemirilo je duhove na Vardaru. Specijalne policijski snage intervenisale su u petak 1. marta da bi sprečile divljanje navijača koji su se oko 12.20 krenuli od skopskog kompleksa Čairčanka krenuli ka zgradi makedonske vlade u centru Skoplja. Veća grupa mladih ljudi sa šalovima preko lica bacala je na zgradu vlade i na policiju kamenice, flaše, ponekad s zapaljivom tečnošću. Zapaljena je jedna albanska zastava. Policija je suzavcem rasterala masu demonstranata ispred vlade, a oni su se uputili ka trgu «Makedonija», gde su produženi neredi, pa je policija i tu intervenisala.

Povod za te demonstracije je to što je na predlog Partije za demokratsku integraciju (DUI) 20. februara postavljen na čelo makedonskog ministarstva odbraneTalata Džaferija koji je u vreme sukoba 2001. bio komandant albanske paravojne organizacije Oslobodilačka narodna armija (ONA).

Bio je raspoređen u Tetovo, grad u kojem su se 2001. godine vodile brojne bitke tokom kratkog ali nasilnog oružanog sukoba.

Kada je 2001. izbio sukob, Džaferi je dezertirao iz makedonske vojske i pridružio se albanskim pobunjenicima koji su se borili protiv makedonskih snaga bezbednosti.

Njegova 116. brigada ONA-e je delovala u Gostivaru, ali se malo šta drugo zna o njegovim aktivnostima u tom periodu. U Njegovoj yvani;noj biografiji taj period se ne pominje.

Taj oružani sukob je završen Ohridskim okvirnim sporazumom kojim je povećano učešće Albanaca u vlasti u u lokalnim samoupravama, uz garantiju prava na jezik, zastavu, kulturu, itd.

Džaferi je preuzeo dužnost ministra odbrane od Fatmira Besimija koga je takođe bila predložila DUI. Besimi je u dosadašnjem, jednoipogodišnjem mandatu, izazvao reakcije u javnosti kada je položio venac na jedan spomenik poginulim pripadnicima paravojne ONA i kada je objavio Belu knjigu odbrane na makedonskom, engleskom i albanskom jeziku.

Reakcije su izazvali i njegovi govori na albanskom jeziku pred pripadnicima vojske. Besimijeva stranka DUI pravdala je njegov potez time da je albanski drugi službeni jezik u Makedoniji, ali eksperti su to negirali, navodeći da je po Ustavu i zakonu službeni jezik u makedonskoj armiji – makedonski.

Nezadovolstvo imenovanjem na Džaferija za novog ministra odbrane izrazilo je Udruženje Dostoinstvo, koje je počelo da skuplja potpise za pokretanje referendumske inicijative za za smenu Džaferija.

Nakon što je grupa mlađih demonstranata izazvala niz incidenata u centu Skoplja, značajne policijske snage su raspoređene u centru Skoplja. U prvom danu nereda u petak povređeno je 11 policajaca, a 18 lica je privedeno.

Prijavljeno je i pet incidenata koje policija tumači kao odmazdu za prethodne incidente. U tim slučajevima nepoznata lica su napadala one za koje se pretpostavlja da su učestvovali u protestu pred zgradom makedonske vlade.

Dan nakon ovog protesta u subotu 3. marta grupa Albanaca, organizovana preko socijalnih mreža, održala je dan kasnije, demonstracije u znak podrške nekadašnjem komandantu 116. brigade ONA Talatu Džaferiju, koji je 2001. bio poznat bio poznat po pseudonimu komandant Forina.

Protest je započeo oko 12 časova pored kompleksa "Čairčanka", odakle se grupa demonstranata uputila ka Jajapašinoj džamiji, preko mosta "Goce Delčev" ka zgradi Vlade. Demonstranti su sve vreme skandirali UČK i izvikivali razni parole.

Nakon brojnih incidenata pred zgradom makedonske vlade, kada je bacano kamenje, policija je upotrebom suzavca potisnula grupu demonstranata ka Bit-pazaru, Staroj Čaršiji u delu grada u kome dominiraju Albanci i na kome je počeo miting podrške Džaferiju.

Kad su demonstranti počeli da se povlače ka Staroj skopskoj čaršiji, kamenovali su i Muzej holokausta, Muzej VMRO i novoizgrađeni Teatar.

U toku na protesta registrovani su i incidenti i fizički napadi u centru grada, kod Bit-pazara i u okolnim ulicama, u kojima je povređeno 13 građana, od kojih četvorica teško.

Tamo je nakon 14 časova nastao haos: prevrtana su vozila, polupani izlozi na prodavnicama, oštećivane autobuske stanice, flaše i kamenice su bacane prema automobilima u prolazu. Policija se uputila i prema naselju Čair uz upotrebu šok bombi, a mladi demonstranti su se povlačili i bežali.

Sukobi su se preneli ka kompleksu Čairanka i kako javljaju makedonski mediji deo naselja Čair je policija blokirala.

Po završetku nasilnih protesta u petak oko 18,50 časova, policija su prijavljeni incidenti u naseljima Morani i Skopsko, u ulici "Đorče Petrov", u naseljima Dračevo, "Prvomajska"…

Grupa demonstranata zapalila je gradski autobus, a kako javljaju skopska televizija Sitel, i lkist Utrinski vestnik, srećom putnici su na se vreme spasli tako da nije bilo povređenih u tom požaru. Dok je autobus goreo, nekolicina mlađih demonstranata je uzvikivalo "Alahu akbar!"

Oštećeno je i jedno protivpožarno vozilo. U neredima je bilo povređenih i među policajcima i među demonstrantima. Makedonski mediji javljali su da je policija hapsila izgrednike, ali nije bilo saopštenja o njihovom broju.

Albanska partija Demokratske unije za integraciju (DUI) je osudila incidente koji su se odigrali u petak, a DPA je napustila Sobranje uz tvrdnju da je policijata hapsila i tuka samo Albance. Policija je saopštila da izgrednici nemaju nacionalnost.

Poslanik Demokratske partije Albanaca (DPA) i kandidat za gradonačalnika Skoplja, Bekim Fazliu je sa skupštinske govornice izjavio da njegova partija neće više učestvovati u zakonodavnoj vlasti i nervozno je bacio listove sa govornice Sobranja i zajedno sa poslanicima svoje stranke napustio salu.

Partija makedonskih Albanaca DUI je pozvala građane da sačuvaju hladnokrvnost i da ne podležu manipulaciji, a optužila je konkurentsku DPA da ugrožava život građana, teško oštećuje imidž Albanaca i perspektivu zemlje.

U Makedoniji inače traje politička kriza od 24. decembra 2012. kada su usvajanje budžeta pratili neredi u Sobranju, a demonstracije pred parlamentom. Opozicija je tada napustila Sobranje i pozvala na građansku neposlušnost. Poslanici opozicije, koji su pre početka sednice zaposeli govornicu, rekli su da su ih odstranili specijalci, pri čemu su povređeni poslanici Socijaldemokratskog saveza Mitre Veljanovski i Radmila Sekerinska.

Pre samog izbijanja najnovijih martovskih nereda, u kojima ima i elemenata međunacionalnog sukobljavanja, u Skoplju su boravili međunarodni predstavnici Štefan File, Jirži Busek i Ričard Hovit, koji su, pokušavali da isposluju politički dogovor o prevazilaženju tromesečne parlamentarne krize u Makedoniji.

Oni su po sistemu buldožer diplomatije najpre razgovarali s Nikolom Gruevskim u vladinom kabinetu, pa, u zgradi Misije EU u Skoplju, s liderom DUI Ali Ahmetijem, a potom, cela tri sata s Brankom Crvenkovskim, predsednikom Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), koji je samo izjavio da se razgovori nastavljaju.

Potom su se, kako piše Nova Makedonija, svi sakupili u predsedničkoj vili na Vodnom, na intenzivnije pregovore, da bi visoki predstavnici saopštili da je postignut okvirni sporazum (bez potpisa) da se produži normalni politički život, da se sve partije vrate u Sobranje i da učestvuju u zakazanim lokalnim izborima, a da se formira ad hok komisija za rasčišćavanje posledica dešavanja u Sobranju 24. decembra, uključujući i razmatranje njihove ustavnosti, parlamentarnih proceduralnih pravila, što bi se reflektovalo i u izveštaju o napretku koji će Evropska komisija objaviti na jesen 2013.

Naredni događaji treba da pokažu da li će dešavanja na skopskim ulicama uticati na produbljivanje tromesečne političke krize u Makedoniji.

Slični incidenti s nacionalnim predznakom desili su se pre godinu dana, 7. marta 2012. u Skoplju i Tetovu. Prvi incident se desio kada je grupa mladih ušla u gradski autobus i započela tuču u kojoj je povređeno pet osoba uključujući i jednu ženu. Drugi je bio u skopskom naselju Čair, koje je naseljeno većinom Albancima, kada je povređeno dvoje putnika i vozač koji je pokušao da spreči nasilnike da uđu u autobus. Posle incidenta vozač autobusa je prebačen u bolnicu, a sukobi su nаstavljeni i sledećeg dana. Nakon toga su u Skoplju organizovane demonstracije protivnika sukoba.

Tog proleća je zbog zločina kod Smiljkovskog jezera u aprilu 2012, (videti antrfile "Uhapšeni Demiri i Ismailović, optuženi za zločin kod Smiljkovskog jezera") nastalo veoma napeto stanje u Makedoniji.