Platnobilansna pozicija zemlje je značajno poboljšana, predočava Ministarstvo finansija u izveštaju Tekuća makroekonomska kretanja, objavljenog, datiranom juna 2016, objavljeno ovih dana, u kome se kaže da nakon duboke recesije u drugoj polovini 2008. i tokom 2009, izazvane svetskom ekonomskom krizom, dolazi do blagog oživljavanja privrede koji se značajnije ubrzava tokom 2013. godine i da se trenutno nalazi na nivou 2 odsto iznad predkriznog nivoa.

Poozitivna kretanja ciklične komponente tokom 2013. godine rezulat su aktiviranja novih kapaciteta u automobilskoj i naftnoj industriji.

•Tokom 2014. privreda ponovo beleži recesione tendencije, koje su najvećim delom posledica razornih poplava, tačnije devastiranja proizvodnih kapaciteta pre svega u elektro-energetskom sektoru,

•Utilizacija oštećenih kapaciteta tokom 2015. godine obezbeđuje oporavak privredne aktivnosti, dok započeta fiskalnakonsolidacija uz niz reformskih zakona rezultira dostizanjem predkriznog nivoa BDP početkom 2016. Očekuje da će afirmativni priprivredni ambijent, kreiran sistemskim reformskim merama kreatora ekonomske politike obezbediti osnovu dalji stimulans ekspanzivnog kretanja u srednjoročnom periodu kaže se u dosijeu Ministarstva finansija o tekućim makroekonomskim kretanjimaa čije akcente ovde premosimo:

•Zbog znatno bržeg rasta izvoza od uvoza robe i usluga, deficit tekućeg računa u periodu januar-april 2016. godine iznosio je 300,5 mil. evra i prepolovljen je (manji za 266,1 mil. evra) u odnosu na isti period prethodne godine. Spoljnotrgovinska neravnoteža je nastavila da se smanjuje zahvaljujući oporavku eksterne tražnje i povoljnijim odnosima razmene.

• Od početka godine nastavljeno je smanjenje spoljnih neravnoteža. Bolji odnosi razmene, uz niske cene nafte i oporavak eksterne tražnje, doprineće poboljšanju platnobilansne pozicije. Procenjuje se dalje smanjenje deficita tekućeg bilansa u 2016, uz punu pokrivenost stranim direktnim investicijama.

Spoljni dug

• Ukupan spoljni dug na kraju 2015. godine iznosio je 26,35 mlrd evra, i u poređenju sa krajem prethodne godine povećan je za 678 mil. evra.

• Povećanje duga u 2015. godini delom je posledica i jačanja dolara u odnosu na evro u ovom periodu. Na rast duga u ovom periodu najviše je uticalo povlačenje sredstava za sanaciju štete nastale usled poplava i za izgradnju novog bloka u Termoelektrani Kostolac B.

• U odnosu na kraj 2014. godine u decembru 2015. godine spoljni dug privatnog sektora je smanjen za 466 mil. evra i iznosio je 11,1 mlrd evra, dok je spoljni dug javnog sektora povećan za 1,1 mlrd evra i iznosio je 15,3 mlrd evra.

• Pokazatelj solventnosti posmatran kao racio spoljni dug prema BDP blago je pogoršan u četvrtom kvartalu 2015. godine u poređenju sa prethodnim kvartalom…

• Izvoz robe u aprilu 2016. godine je iznosio 1.163,8 mil. evra.

Istovremeno, robni uvoz je vredeo 1.438,4 mil. evra;

• Spoljnotrgovinski deficit je smanjen za 65,8 mil. evra, m.g. i iznosio je 274,5 mil. evra;

• Prema ekonomskoj nameni robe, na rast izvoza u aprilu 2016. godine pozitivno su uticale sve grupe proizvoda;

• Izvoz pogonskih i električnih mašina i aparata, kao i izvoz povrća i voća (3,0 p.p, 2,1 p.p. i 1,8 p.p, respektivno) najviše su doprineli rastu aprilskog izvoza;

• Rast robnog uvoza ostvaren je po osnovu povećanog uvoza kapitalnih proizvoda, pre svega pogonskih mašina i drumskih vozila (doprinos od po 1,7 p.p, respektivno)

• Pokrivenost uvoza izvozom u aprilu iznosila je 80,9% (5,9 p.p. više nego u istom mesecu 2015. godine).

Izvor: RZS

Kretanje izvoza

mil. evra

Trend rasta spoljnotrgovinske razmene je nastavljen u aprilu. Međugodišnji rast izvoza od 13,8 odsto najvećim delom je opredeljen rastom izvoza električne opreme, motornih vozila i prikolica, (rast od 68,8 odsto i 17,3 odsto respektivno). Vrednost uvoza je povećana za 5,5 odsto, usled povećanja uvoza automobila i električne opreme.

U prva četiri meseca 2016. spoljnotrgovinska razmena je značajno poboljšana, kao rezultat veće izvozne tražnje i povoljnih odnosa razmene. Spoljnotrgovinski deficit je osetno snižen (za 19,1 odsto), uz veću pokrivenost uvoza izvozom (78,5 odsto).

Uvoz po ekonomskoj nameni

doprinosi, p.p.

• Sve grupe proizvoda daju pozitivan doprinos rastu izvoza, što je potvrda njegove široke disperzivnosti;

• Rast industrijske proizvodnje, koja je delom zavisna od uvoza repromaterijala i sirovina, opredelio je značajan rast uvoza intermedijarnih proizvoda;

• Niže cene energenata na međunarodnom tržištu uticale su na smanjenje vrednosti njihovog uvoza, što je opredelilo negativan doprinos rastu uvoza ove grupe proizvoda. Takođe, povećana proizvodnja električne energije uticala je na smanjenje uvoza ovog energenta.

• Prvih pet odseka izvoznih proizvoda su:

drumska vozila, električne mašine i aparati, povrće i voće, žitarice i obojeni metali, sa vrednošću izvoza od 1.489,8 mil. evra (35,0 odsto ukupnog izvoza).

Struktura izvoza

januar-april 2016 (u odsto)

• Nerazvrstana roba, drumska vozila, nafta i naftini derivati čine 32,1 odsto ukupnog uvoza;

• U periodu januar-april, ostvaren je suficit od 628,3 mil. evra (30,0 odsto veći mg) u sledećim sektorima: hrana i žive životinje, razni gotovi proizvodi, pića i duvan, životinjska i biljna ulja i masti.

Najznačajniji doprinos rastu izvoza dale su pogonske mašine i uređaji, električne mašine i povrće i voće. Pad izvoza nafte i naftinih derivata, kao i gvožđa u potpunosti je kompenzovan značajnim rastom izvoza električne energije i obojenih metala.

15 najvećih izvoznika u periodu januar-maj 2016.

NAZIV IZVOZNIKA MESTO	Izvoz (mil. EUR)
FCA SRBIJA KRAGUJEVAC	555,0
TIGAR TYRES PIROT	136,1
ŽELEZARA SMEDEREVO SMEDEREVO	105,1
PHILIP MORRIS OPERATIONS NIŠ	92,0
NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE NOVI SAD	80,9
HIP – PETROHEMIJA PANČEVO	77,2
TETRA PAK PRODUCTION BEOGRAD	68,5
GORENJE VALjEVO, STARA PAZOVA	65,9
YURA CORPORATION RAČA	65,8
MK GROUP NOVI SAD, VRBAS, PANČEVO, KULA, BEOGRAD	63,8
VICTORIA GROUP BEOGRAD, BEČEJ, ŠID, NOVI SAD	60,7
JUGOIMPORT -SDPR BEOGRAD	60,4
LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST PROKUPLjE	59,9
HEMOFARM VRŠAC	59,9
DRUŠTVO ZA TRGOVINU ROBERT BOCH BEOGRAD (Novi Beograd)	54,6

Izvor: Uprava carina

• Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u prvih pet meseci 2016. iznosila je 1,61 mlrd. evra

• Najveći spoljnotrgovinski partneri su Italija i Nemačka. Izvoz u te dve zemlje činio je 29,9 odsto ukupnog izvoza, a uvoz iz tih zemalja 23,6 odsto ukupnog uvoza;

• Najpovoljnija razmena odvijala se sa zemljama u okruženju (Bih, Crna Gora, Makedonija, Rumunija, Bugarska), ali i Italijom, Slovačkom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Velikom Britanijom. U prva četiri meseca ostvaren je suficit od 752,0 mil. evra u robnoj razmeni sa ovim zemljama.

Udeo zemalja u ukupnom izvozu Srbije, januar-april 2016 (u odsto)

januar-maj 2016. u %

Italija	16,2
Nemačka	13,7
Bosna i Hercegovina	8,2
Rumunija	5,3
Ruska Federacija	5,2
Republika Crna Gora	4,3
Republika Makedonija	3,7
Slovenija	3,3
Ostale zemlje	40,1

Udeo zemalja u ukupnom uvozu

januar-maj 2016. u %

januar-maj 2016. u %

Nemačka	12,8
Italija	10,9
Ruska federacija	8,5
Kina	8,2
Mađarska	4,6
Poljska	4,4
Turska	3,5
Francuska	3,3
Ostale zemlje	43,8

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije tokom prva 4 meseca iznosila je oko 9,7 mlrd EUR, što predstavlja povećanje od oko 632,8 mil. EUR (7,0 odsto)

Izvor: RZS

• U aprilu 2016, deficit tekućeg računa je iznosio 52,1 mil. evra, u poređenju sa deficitom od 55,8 mil. evra u istom mesecu 2015. godine;

• Robni deficit je u aprilu smanjen za 61,4 mil. evra, dok

je suficit u razmeni usluga povećan za 20,5 mil. evra;

Izvor: NBS

• U prva četiri meseca (2016), neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 459,3 mil. evra;

• Istovremeno, kod portfolio investicija zabeležen je neto odliv u iznosu od 513,7 mil. evra.

Ceo izveštaj: Ministarstvo finansija Republike Srbije, Sektor za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije