Apelaciono veće Haškog tribunala je 28. februara oslobodilo bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića, koji je u septembru 2011. godine bio osuđen na 27 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske 1993-95 i ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine.

Perišić je bio osuđen i zato što nije sprečio i kaznio počinioce raketnih napada na Zagreb u maju 1995, u kojem je poginulo sedam civila, na osnovu nalaza da je imao efektivnu komandu i kontrolu nad Vojskom Republike Srpske Krajine.

Žalbeno veće Tribunala je, usvajajući žalbu optuženog, utvrdilo da pomoć koju je Vojska Jugoslavije, na čelu s Perišićem, pružila Vojsci Republike Srpske nije bila data s konkretnim uputstvom da bude upotrebljena za činjenje ratnih zločina u Sarajevu i Srebrenici, već za opšti ratni napor VRS.

VRS nije ni de jure, ni de fakto bila podređena VJ, rekao je predsedavajući sudija Teodor Meron. DRugostepeno veće je utvrdilo da Perišić nije imao neposrednu komandu i kontrolu, nad Srpskom vojskom Krajine iako su u nju upućivani oficiri VJ preko posebnog personalnog centra Generalštaba VJ.

Po praksi Tribunala, konkretno uputstvo je nužan uslov za uspostavljanje veze između strane koja pruža vojnu pomoć i direktnih počinilaca zločina. Prema današnjoj presudi, prvostepeno veće pogrešilo je kada taj standard nije primenilo pri proceni da li je Perišić pomagao i podržavao zločine VRS.

Žalbeno veće poništilo je i prvostepenu presudu da je Perišić kriv zbog toga što nije sprečio i kaznio počinioce raketnog napada na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine u maju 1995, u kojem je poginulo sedam civila.

Prvobitna optužnica protiv Perišića podignuta je u februaru, a obelodanjena 7. marta 2005, kada se Perišić dobrovoljno predao i istog dana prebačen u nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Od jula 2005. godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.

Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. Dokazni postupak odbrane okončan je u januaru, a završne reči održane su krajem marta 2011. U toku 198 dana suđenja, pretresno veće je saslušalo 108 svedoka tužilaštva i 28 svedoka odbrane.

Prethodna presuda generalu Perišiću doneta je većinom glasova tročlanog veća, uz suprotno mišljenje predsedavajućeg sudije, Bakonea Molotoa, iz Južne Afrike. Članovi veća bili su sudije Pedro David iz Argentine i Francuskinja Mišel Pikar. Na presudu se žalila odbrana, koja je tražila da se general Perišić oslobodi po svim tačkama optužnice. Tužilaštvo, koje je u završnoj reči tražilo kaznu doživotnog zatvora, nije uložilo žalbu.

Prethodna presuda Perišiću, bila je prva presuda kojom je u Tribunalu neki zvaničnik Savezne Republike Jugoslavije proglašen krivim za zločine počinjene tokom rata u BiH. Za zločine počinjenje u Hrvatskoj (u Vukovaru i Dubrovniku) osuđeni su oficiri JNA Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin, Pavle Strugar i Miodrag Jokić.

U žalbenoj raspravi, krajem oktobra prošle godine, zastupnici odbrane i optužbe bili su pozvani da odgovore na pitanja da li je kadrovska, logistička i materijalna pomoć koju je Perišić pružao srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH, bila usmerena na pomaganje i podržavanje zločina ili je samo podržavala njihove ratne napore.