1) Veoma je loše za sve đake i studente i njihove roditelje, zaposlene u sistemu obrazovanja i naučne radnike što ovako dugo nemamo ministra prosvete. Još je lošije što, umesto da gradimo društvo zasnovano na znanju i da kroz obrazovni sistem menjamo sistem vrednosti, danas imamo obrazovni sistem koji dozvoljava kupovinu znanja i diploma i koji dozvoljava da se dese skandali poput male mature. Žalosno je što je budžet za obrazovanje i nauku smanjen u poslednjih godinu dana, a što se samo 5 odsto sredstava ulaže u školski standard. To znači da oni koji su trenutno odgovorni u državi obrazovanje smatraju troškom, a ne investicijom. Tužno je što naučni radnici danas protestuju na ulici. Danas je u Srbiji obrazovni sistem neefikasan i zastareo. Obrazovanje nema svoju ekonomsku razvojnu funkciju, nema ni socijalnu, a daleko je od toga da ima i zdravstveno-vaspitnu ulogu. Naš obrazovni sistem nažalost ne daje pravi odgovor na ekonomsku i demografsku krizu u kojoj je naša zemlja.

2) Oblast obrazovanja zauzima centralno mesto u Planu za izlazak iz krize Demokratske stranke. Obrazovanje je zapravo ključno za napredak našeg društva i za orjentaciju naše zemlje ka savremenim svetskim tokovima. Stoga mi vidimo obrazovanje kao najvažniju investiciju, a ne kao trošak. Mi smatramo da obrazovni nivo i stečene veštine moraju biti usklađeni sa potrebama tržišta rada, i da je obrazovanje ključno za promenu odnosa prema radu i promenu strukture radne snage. Mi želimo da razvijamo i čuvamo talenat, da gradimo individualnost i kulturnu svest pomoću obrazovanja, jer je to budući potencijal Srbije. Mi smatramo da treba efikasno da se investira u obrazovanje jer ćemo tako, između ostalog, uspeti da doprinesemo povećanju BDP-a. Naš Plan za izlazak iz krize u oblasti obrazovanja predlaže niz sveobuhvatnih i sistemskih mera kao što su reforma obrazovnih programa, modernizacija zakonske regulative, predlažemo "Program 10.000 stručnjaka", prepoznavanje i pomoć mladim talentima…