Kako god da se završe protesti, koji su otpočeli pošto je objavljeno da je na predsedničkim izborima 12. juna ubedljivo pobedio dotadašnji predsednik Ahmadinežad, neke granice su po prvi put nepovratno pređene i mnogo toga zaista više ne može biti isto.

Po prvi put u poslednjih trideset godina ovako masovne demonstracije su zapljusnule ulice Teherana, i po prvi put se prelomio strah demonstranata. Demonstracije koje predvodi Mir Hosein Musavi, predsednički kandidat koji važi za reformistu i koji tvrdi da su izbori lažirani u korist Ahmadinežada, nastavile su se i pored početnih sukoba sa policijom i pretnji vlasti.

Po prvi put je i vlast odgovorila tako brutalnom represijom na ulicama. Represije na ulicama je bilo i ranije, naročito u godinama posle revolucije, kao i za vreme protesta studenata, ali nikada sa ovoliko žrtava.

Prve žrtve pale su u ponedeljak, 15. juna tokom protesta pristalica Musavija, kada su demonstranti pokušali da napadnu sedište dobrovoljačke milicije Basidža. Na demonstrante je otvorena vatra sa krova zgrade, a zvanično je objavljeno da je bilo sedam poginulih i više desetina povređenih.

Do petka je ipak izgledalo da će iranske vlasti pokušati da situaciju smire i da bar kupe vreme dok ne prođe prvi talas protesta. Vrhovni vođa Ali Hamnei naložio je Savetu čuvara, koji između ostalog potvrđuje rezultate izbora, da ispita žalbe koje su uložili sva trojica Ahmadinežadovih protivkandidata. Onda je u petak Ali Hamnei odbacio svaku mogućnost za kompromis. Pred više desetina hiljada Iranaca koji su se okupili ispred teheranskog univerziteta da čuju njegov govor posle molitve, on je upozorio demonstrante da treba da "okončaju proteste ili će biti odgovorni za posledice." On je poručio političkim liderima koji se angažuju "u ekstremističkim akcijama" da će biti odgovorni za eventualno krvoproliće, i dodao da "neprijatelji Irana pokušavaju da sruše legitimitet iranske vlasti, dovodeći u pitanje regularnost izbora."

Međutim, ni oponenti vlasti nisu ustuknuli. "Mi nismo protiv islamskog sistema i njegovih zakona, već protiv laži i devijacija koje samo želimo da reformišemo", naveo je Musavi u saopštenju objavljenom na njegovom veb sajtu, i upozorio da će oni koji ne budu dozvolili mirne proteste "biti odgovorni za opasne posledice." Musavi je ponovo insistirao na tome da se ponište rezultati izbora, a građane je pozvao na generalni štrajk u slučaju da bude uhapšen.

U subotu, 20. juna su se demonstranti i policija ponovo sukobili. Prve vesti su govorile da je policija upotrebila suzavac i vodene topove da bi rasterala oko 3.000 demonstranata. Javljeno je i da je u blizini mauzoleja ajatolaha Homeinija bombaš samoubica aktivirao eksplozivnu napravu i razneo sebe, ranivši pri tome tri osobe.

Međutim, u nedelju su iranski mediji objavili da je na protestima u Teheranu u subotu najmanje 10 osoba poginulo i više od 100 povređeno, ali nije jasno gde se to desilo i pod kakvim okolnostima. Za ove incidente okrivljeni su "teroristički agenti". Televizija Pres, koja emituje program na engleskom jeziku, prenela je i da su i dan ranije uhapšena četiri neimenovana člana porodice bivšeg predsednika Hašemija Rasfandžanija, jednog od najmoćnijih ljudi u Iranu, koji podržava Musavija, i Faeze Hašemi, njegova najstarija ćerka. Nepotvrđeni, ali pouzdani izvori tvrde i da je sukoba demonstranata i policije bilo i u drugim većim iranskim gradovima, poput Isfahana, Širaza i Mašhada.

Posle Hamneijevog govora bilo je jasno da će vlast primeniti mnogo brutalnije mere. Mada su predsednički izbori povod talasu protesta koji potresa Iran, nezadovoljstvo nije nastalo samo zbog onoga što se dešavalo prethodnih dana, i neće nestati kako god se okončala "predsednička kriza". To nezadovoljstvo već godinama visi u vazduhu i ima duboke korene, a osnova mu je u željama za reformama celokupnog sistema koje će doneti više slobode. A toga su svesni i Musavi i njegove pristalice, baš kao i najtvrđi predstavnici vlasti, oličeni u Ali Hamneiju i Mahmudu Ahmadinežadu.

Talas represije verovatno će se nastaviti, ali svaki put u istoriji Irana kada je na protestima padalo mnogo žrtava, kult mučeništva široko rasprostranjen među šiitskim muslimanima podgrevao je gnev demonstranata, i vlast je, ranije ili kasnije, bila na još većim iskušenjima. I pored zabrane demonstracija, pristalice Musavija najavile su nove proteste za nedelju, 21. jun popodne.