Evropska komisija objavila je 8. oktobra Izveštaj o napretku Srbije za 2014. godinu (COMMISSION STAFF WORKING DOCUMENT: SERBIA 2014 PROGRESS REPORT) i prateći dokument Strategija proširenja i ključni izazovi 2014-2015 (Enlargement Strategy and Main Challenges 2014-15).

Uručujući dokumente premijeru Srbije Aleksandu Vučiću šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je ocenio da je ovo veoma važan dan i za Srbiju i za Uniju, i poručio da, uprkos teškoćama i izazovima, pregovori teku po planu i u njima do sada nije izgubljen nijedan dan.

Imali smo tokom ovog perioda mnogo koraka unapred što se tiče puta Srbije ka EU, podsetio je on i precizirao da misli na usvajanje pregovaračkog okvira u decembru 2013. godine i na prvu međuvladinu konferenciju o pristupanju u januaru ove godine, što je predstavljalo zasluženo priznanje stalnog napretka koji Srbija postiže u reformama.

Želim da istaknem visok stepen posvećenosti državne administracije čitavom ovom procesu, ukazao je šef Delegacije EU i najavio da je planirano da proces skrininga bude završen do marta 2015. godine.

On je naglasio da je veoma bitno to što je Srbija preduzela korake da pregovori postanu inkluzivan proces, pri čemu je, kako je naveo, od suštinske važnosti da Srbija nastavi da i dalje bude posvećena regionalnoj saradnji i punoj primeni sporazuma Beograda i Prištine.

Jasno je, kako je ocenio, da Srbija mora da se fokusira na vladavinu prava, medijske slobode, slobode izražavanja, primenu medijske strategije, kao i na reformu državne uprave.

Prema njegovim rečima, očekuje se da Srbija postepeno usklađuje svoje stavove sa stavovima EU u pogledu bezbednosne politike, kao i da pojača napore u usaglašavanju sa standardima EU na planu zaštite životne sredine i energetike.

U Strategiji proširenja i ključnim izazovima 2014-2015 (Enlargement Strategy and Main Challenges 2014-15) kaže se da Srbija mora da pojača napore ka usklađivanju politike sa EU u oblasti energetike, uključujući i gasovod Južni tok.

Kao prioritet se ističe restrukturiranje javnog preduzeća Srbijagas gasa.

Kao prirotet se pominje i dalje usklađivanje u oblasti oporezivanja, zaštite životne sredine, klimatske promene, genetski modifikovanih organizama, kao i jačanje zdravstva i sistema socijalne zaštite…

Ključni ekonomski indikatori

Srbija: BDP po glavi stanovnika 36% proseka EU; rast BDP 2,5%; inflacija 7,8 %; nezaposlenost 22,1%; zaposlenost generacija od 20-64 godina 51,2 %; učešće generacija 20-64 godina u ukupnoj populaciji 66,0 %; izvoz roba u usluga 44,7% BDP; državni dug 63,2 % BDP; državni deficit -5,0% BDP.

(Među analiziranim zemljama EU kandidatima Srbija ima najveću inflaciju, naveći državni dug u odnosu na BDP i najveći državni deficit u odnosu na BDP.)

Izvor: Strategija proširenja i ključni izazovi 2014-2015 (Enlargement Strategy and Main Challenges 2014-15)

"Bićemo uz Srbiju u svim njenim nastojanjima da ispuni zahteve EU", potvrdio je Devenport i najavio da će instrumenti za pretpristupnu pomoć biti glavni zajednički finansijski instrument.

Srbija će, kako je ponovio, imati na raspolaganju više od 1,5 milijardi evra do 2020. godine, koje treba da se iskoriste u interesu svih građana.

Srbija mora da preduzme dodatne mere fiskalne konsolidacije, što je još potrebnije nakon majskih poplava, ukazao je Devenport, uz poruku da će EU nastaviti da bude najveći partner Srbiji u borbi protiv posledica poplava, rekao je Devenport.

U Izveštaju (COMMISSION STAFF WORKING DOCUMENT: SERBIA 2014 PROGRESS REPORT) se inače značaj pridaje stanju ekonomije pa se u odeljku 3.1 na primer konstatuje da je prisustvo države u ekonomiji i dalje značajno. Privatni sektor je slab i nezaštićen, kao što vladavina prava nije sistematično opservirana. Nova vlada ima mandat za ekonomske reforme, ali njena implementacija sporo napreduje. Mada je spoljni deficit jako smanjen fiskalni disbalans ostaje veoma visok i na strukturalne rigidnosti i prepreke još uvek treba ukazivati. Funkcionisanje tržišnih mehanizama ostaje i dalje ugroženo značajnim distorcijama i legalnim nesigurnostima.

Održivo rešenje potrebno je da se nađe za prekomerno pribegavanje odredbama o zloupotrebi položaja u privatnom sektoru u Krivičnom zakoniku. Pregled ekonomske sekcije Krivičnog zakonika treba da se završi bez odlaganja… Konačno, ponavljano curenje u medije (informacija) o tekućim istragama, uz kršenje prezmpcije nevinosti, predmet je ozbiljne zabrinutosti, kaže se u na 12. strani Izveštaja o napretku Srbije za 2014. u delu o borbi protiv korupcije, kao i na 43. i 44. strani u delu o fundamentalnim pravima (Poglavlje 23).

Primajući izveštaj redsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 8. oktobra 2014. na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade Srbije da su ocene u najvećem delu objektivne da je Srbija obavila važan posao i dobila najbolje ocene Evropske komisije u regionu.

Pri tome, ima nekih političkih stavova o kojima možemo da diskutujemo, o čemu sam pričao i na sednici Vlade, kojoj je prisustvovao i Devenport, rekao je premijer i ukazao na to da bi u pojedinim oblastima, kao što su pravosuđe i životna sredina, bio još oštriji od Evropske komisije.

Mi smo nesumnjivo najbolje ocenjeni u regionu, čak su i zamerke najmanje u odnosu na sve druge, ponovio je on, ali i istakao da Srbija želi da radi još više i napornije.

Premijer je iskazao zahvalnost Evropskoj komisiji na tome što razume teške poteze koje će Vlada sprovoditi u ekonomiji, i naglasio da je zadovoljan ocenom regionalne politike, kao i da će Srbija ostati posvećena očuvanju pune regionalne stabilnosti.

Što se tiče stanja u oblasti zaštite ljudskih prava, Vučić je ocenio da je ta oblast u Izveštaju korektno propraćena i kada je reč o nacionalnim manjinama, i kada je u pitanju "Parada ponosa".

Posebno sam ponosan na činjenicu da se u Izveštaju poštuje borba protiv kriminala i korupcije, naglasio je on i istakao značaj pitanja pravosnažnih presuda, čije donošenje mora da se ubrza.

U Izveštaju se istovremeno navodi, kako je dodao, da treba unaprediti oblast medijskih sloboda, ali i da je napravljen dobar progres u prostoru informatičkog društva i medija, uz donošenje tri medijska zakona.

Prema njegovim rečima, posebno važno jeste i pitanje spoljne politike, pri čemu Srbija čini sve što može kako bi poštovala i pratila procese i politiku EU.

Mi poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine i ni na jedan način, nijednom izjavom nismo doprineli rasplamsavanju sukoba. Ali Srbija ima i svoj interes i mora da opstane i preživi, poručio je Vučić i naglasio da će takav stav preneti i predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu.

Srbija se nalazi na evropskom putu, ne doprinosi rasplamsavanju sukoba između Evrope i Rusije i slavi pobedu protiv fašizma i 70-godišnjicu oslobođenja Beograda, istakao je premijer.

Vučić je iskazao zahvalnost Evropskoj uniji na 1,5 milijardi evra koje će Srbija dobiti do 2020. godine za saniranje posledica majskih poplava.

Potrudićemo se da ta sredstva potrošimo na najbolji mogući način. Postoji ozbiljna supervizija EU, i ponosni smo na činjenicu što nije bilo nijedne afere u vezi s tim kako je novac trošen, naglasio je on i ponovio da će svi koji su ostali bez krova nad glavom dobiti kuće.

Izvor: COMMISSION STAFF WORKING DOCUMENT: SERBIA 2014 PROGRESS REPORT

AUDIO: Konferencija za novinare povodom Izveštaja o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji