Konferenciju za novinare, na kojoj je objavljen kraj predistražnih radnji o 24 sporne privatizacije u vladi Srbije 24. decembra, držali su prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ministar pravde Nikola Selaković, republički javni tužilac Zagorka Dolovac, tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, direktor policije Milorad Veljović i načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović.

U junu 2011. godine u Beograd je stigao dopis iz Brisela sa zahtevom da se provere 24 sporne privatizacije i izveštaj dostavi u Brisel. U prvoj polovini godine nekoliko velikih evropskih firmi zatražilo je od Evropske komisije pomoć u zaštiti vlasničkih prava u Srbiji. U aprilu 2012. Evropski parlament je isto to zatražio rezolucijom.

Spornim privatizacijama se bavila i nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać. Savet za korupciju je od 2003. do 2011. dostavio niz izveštaja vladi i tužilaštvu a ti izveštaji su dospeli i u Brisel (Videti: Pitanja bez odgovora Vreme, Više od VESTI, 19.03.2012) i očito bili osnova za zahtev Evropske komisije.

Do početka avgusta 2012. godine istraga je započeta u 18 slučajeva, a krivični postupci pokrenuti su u slučaju "Mobtel", "Ce-market" i "Azotara Pančevo". Evropska komisija je u proleće iste godine saopštila da je posebno zainteresovana da se obavi detaljna istraga prodaje "Sartida", "Jugoremedije", ATP "Vojvodina" i "Mobtela".

Evropski parlament je u grupu sumnjivih privatizacija uvrstio, između ostalih, i privatizciju Luke Beograd, Nacionalne štedionice, Novosti, Veterinarskog zavoda – Zemun, Keramike iz Kanjiže, Zastave elektro, Tehnohemije, Srboleka, Šinvoza, Prosvete, Azotare Pančevo, kao i postavljanje optičkih kablova koje je radilo preduzeće Nuba invest, izvoz šećera u EU, te koncesiju za autoput Horgoš-Požega.

O tome da su rešeni (završene predistražne radnje) svi predmeti sporne 24 privatizacije saopštio je prvi potpredsednik Vlade i kordinator službi bezbednosti Aleksandar Vučić na konferenciji za štampu u vladi Srbije 28. decembra. On je rekao da je šteta u spornim privatizacijama iznosi 7,7 milijardi dinara, da je privedeno je 76 lica, a na osnovu od optužnica podignutih 27. decembra najavio je da će biti uhapšeno još 56 lica za 64 krivična dela.

On je tom prilikom rekao da je u više predmeta podignuta optužnica, da u četiri tužioci treba da donesu konačnu odluku, a da se u tri (Šinvoz, Žitoprodukt i Srbolek) ispituju još neki detalji.

Vučić je izjavio da je, među predmetima spornih privatizacija za koje je završen predistražni postupak, i predmet "Sartida", u okviru kojeg je policija podnela krivičnu prtijavu protiv Gorana Kljajevića, Branislava Ignjatovića i Dušana Marčićeva. U vreme privatizacije "Sartida", Kljajević je bio predsednik Tgovinskog suda, Ignjatović je obavljao dužnost stečanog upravnika "Sartida" dok je Marčićev bio sudija Trgovinskog suda. Među osobama protiv kojih je podneta krivična prijava je Nemanja Kolesar, nekadašnji šef kabineta premijera Zorana Đinđića. Za ministra privrede u vreme privatizacije "Sartrida" Vlahovića, Vučić je rekao da nema dokaza, pa nije pokrenut postupak, da Vlahovića niko ne štiti, a i da ne zna ko bi ga štitio.

U nekim medijima pominje se i nekoliko imena biznismena i političara za koje je Vučić, suprotno od principa da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno, rekao: "Ne mogu ni za jedno od pomenutih imena da kažem da nema odgovornosti… Nijedno ime ne mogu da isključim. Protiv jednog lica je već podignuta optužnica, a za ostala lica ne mogu da garantujem da neće biti…" On je novinarima rekao da su protiv nekih lica već podnete krivične prijave, što će se, kako je naveo, čuti u narednim danima, a za neke će Tužilaštvo doneti odluku u narednom periodu…

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević je izjavio da su istrage pokrenute zbog malverazcija u 11 preduzeća – Sartid, Jugoremedija, Mobtel, Luka Beograd, Tehnohemija, Azotara, Srbolek, Šinvoz, Zastava elektro, Nubainvest, do kraja sledeće godine očekuje prve prvostepene presude povodom svih pokrenutih procesa za sporne privatizacije. On je precizirao da je u 11 slučajeva pokrenuta istraga protiv 93 osumnjičenih, te da su među njima tri bivša ministra, direktor Agencije za privatizaciju, direktor Akcijskog fonda i više direktora.

Tužilaštvo je zaključilo da u četiri predmeta nema osnova za pokretanje postupka a to su prodaja Telekoma, davanje koncesija za izgradnju auto puta Horgoš Požega, prodaja Trudbenik gradnje i davanje zemljišta za izgradnju u bloku 63 preduzeću Delta real, rekao je Radisavljević.

Policija je 27 decembra podnela dve krivične prijave povodom privatizacije Veterinarskog zavoda i ATP Vojvodina, a da će o njima treba da bude doneta tužilačka odluka do Nove godine.

Tužilaštvo je dobilo i tri izveštaja o prodaji akcija C Martketa, Večernjih novosti i Nacinalne štedionice i ti slučajevi će biti istraženi, napomenuo je Radisavljević preciziravši da su u pomenutim istragama proveravane privatizacije, a proverava se takođe i njihovo poslovanje.

Direktor policije Milorada Veljović rekao je da što se tiče 24 privatizacije, policija u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal podela više od krivičnih 10 prijava, da će Tužilaštvo na osnovu rada policije doneti i druge odluke, a da u nekoliko slučajeva policija nije utvrdila postojanje osnova za prijave…