Građani Srbije su u 2013. godini koristili pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u većem obimu nego prethodnih godina.

Građane je najviše zanimalo kako organi vlasti raspolažu budžetskim novcem i drugim javnim sredstvima, da li državni i drugi organi vlasti svoj posao rade u skladu sa zakonom, naročito službe za katastar, policija, tužilaštvo i sudovi, javna preduzeća i dr., kako se nadležni organi odnose prema životnoj sredini, zdravlju ljudi i zaštiti životinja sl.

Aktivnosti Poverenika na zaštiti slobode pristupa informacijama u 2013. godini su bile obimnije u odnosu na 2012. godinu za 24 odsto, pri čemu je broj primljenih predmeta veći za 34,5 odsto. Rešeno je 4.406 predmeta od ukupno 7.377 predmeta koliko je bilo u radu u 2013. godini (4.893 primljeno u 2013. i 2484 preneto iz 2012). U 2014. godinu je prenet 2.971 predmet po kome postupak nije mogao biti okončan usled nedovoljnog broja zaposlenih.

Najveći deo aktivnosti se odnosio na rešavanje konkretnih slučajeva po žalbama tražilaca informacija. Povereniku je u 2013. godini izjavljeno 3.300 žalbi zbog nemogućnosti dobijanja informacija, što je za 41,6 odsto više u odnosu na 2012…

Najveći broj žalbi tj. 1.479 žalbi ili 44,1 odsto od ukupnog broja izjavljenih žalbi u 2013. godini podnet je protiv republičkih organa, od čega je 666 žalbi (45 odsto) izjavljeno protiv ministarstava. Povećan je broj slučajeva u kojima su se organi pozivali na poverljivost informacija, a da nije bilo osnova za to. Manje je bilo slučajeva da su zahteve za pristup informacijama kvalifikovali kao zloupotrebu prava, što je pozitivan trend.

Informacije su najviše zahtevali građani pojedinačno i novinari, odnosno predstavnici medija, zatim nevladine organizacije, sindikalna i druga udruženja građana, predstavnici političkih stranaka, privredni subjekti, advokati, sami organi vlasti i drugi.

Koje informacije se najviše traže

Predstavnici medija i novinari su se u 2013. godini više nego u 2012. godini žalili Povereniku zbog nedobijenih informacija, što je, po oceni poverenika posledica i sve većeg broja njihovih zahteva, ali i nespremnosti organa da odgovore. U ukupnom broju žalbi, neznatno je smanjen procenat učešća drugih tražilaca informacija – građana, udruženja, sindikalnih organizacija, političkih stranaka, u odnosu na prošlu godinu, s tim što su žalbe građana pojedinačno i nevladinih organizacija i drugih udruženja građana i dalje najbrojnije u ukupnom broju podnetih žalbi.

Slaba zaštita podataka o ličnosti

U toku 2013. godine građani Srbije su se pravom žalili zbig neadekvatne zaštite podataka o ličnosti

O tome najbolje govori kretanje broja predmeta u radu Poverenika.

Poverenik je tokom 2013. godine, iz oblasti zaštite podataka o ličnosti, primio 2.188 predmeta, što je uvećanje od 55 odsto u odnosu na 2012. godinu, pokrenuo je 1.140 postupaka nadzora, što je uvećanje od preko 100 odsto u odnosu na 2012. godinu i okončao 831 postupak nadzora, što je takođe uvećanje od preko 100 odsto.

Poverenik je takođe tokom 2013. godine doneo 395 upozorenja, što je uvećanje od skoro šest puta u odnosu na 2012. godinu i primio 188 žalbi, što je uvećanje od 22 odsto u odnosu na 2012, a okončao je postupak po 174 žalbe, što je uvećanje od 33 odsto.

Procenat postupanja po upozorenjima Poverenika je nešto preko 90 odsto.

Sa tendencijom stalnog rasta upotrebe savremenih sredstava tehnike, elektronskih komunikacija, uređaja za video nadzor, obrade biometrijskih podataka o ličnosti i sl., rizici nezakonite obrade podataka se brzo, robusno i konstantno povećavaju.

Pravo na zaštitu podataka kao deo jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na privatnost, postaje sve ugroženije. Razvojem nauke i tehnologije, posebno razvojem savremenih komunikacija, uvođenjem novih informacionih sistema i stvaranjem velikih banaka podataka u svim oblastima, uz nesporno korisne efekte, stvaraju se i pretpostavke za nove oblike ugrožavanja ljudske privatnosti odnosno zloupotrebe podataka o ličnosti.

Informacije na osnovu kojih se utvrđuje ili se može utvrditi identitet određene osobe mogu biti zloupotrebljene za nadziranje i usmeravanje njenog ponašanja i navika, za trgovinu i razmenu baza podataka o pojedincima na tržištu, za krađu identiteta, za pokušaje realizacije totalitarnih koncepata kontrole društva, kao i razne druge oblike zloupotreba.

Kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti naša zemlja se još uvek objektivno nalazi na samom početku procesa čiji tok je nužno učiniti i bržim i kvalitetnijim. Mnogo toga nažalost govori da se ta nužnost još uvek nedovoljno razume i prepoznaje…

Izvor: Izveštaj poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2013.