Ovaj, 47. po redu Montreux Jazz Festival, a prvi bez njegovog osnivača Kloda Nobsa – Fanki Kloda, prijatelja muzičkih zvezda – svakako nije mogao da prođe bez omaža i legendarnih Deep Purple, čiji su planetarno poznati gitarski rifovi reminiscencija na dim iznad Ženevskog jezera, kada je pred kraj Zapinog koncerta, na prapočetku Montre Džez festivala, požar progutao stari kazino.

Ovogodišnji MJF, u novom koncepcijskom ruhu i pod vođstvom Matjea Žatona (dosadašnjeg pomoćnika i desne ruke Kloda Nobsa), prevazišao je sva očekivanja (srpski: slutnje) i oborio sve rekorde posećenosti (105.000 prodatih ulaznica, čija prosečna cena na ovim prostorima zna da izazove ozbiljne kardio-vaskularne tegobe). Pored Auditorijuma Stravinski (4.800 stajaćih mesta), ove godine su tu i Montreux Jazz Lab i istoimeni Club, te velika – besplatna – scena "Music in the park", ali i bezbroj drugih lokacija diljem Montrea gde se moglo uživati u raznorodnim muzičkim vibracijama.

Dve nedelje (5-20. jula) festivalske atmosfere, 500 akreditovanih fotografa – među kojima i moja malenkost, staff od 1400 ljudi (i svi plaćeni – je li ovo uopšte trebalo pominjati?!)… Organizacija… Šta reći, švajcarska… Impresivna… Od saobraćaja (vozovi, autobusi, parkirališta), publike i posetilaca, pa sve do mini vanrednog stanja u celom Montreu, kada je Prince naprasno odlučio da u Klubu napravi privatni Jam Session da se zahvali svom orkestru posle tri uzastopne večeri u krcatom Stravinskom.

Za sve to vreme, Jazz Strip – šetalište duž jezera – obostrano oivičeno restoranima, barovima i štandovima sa suvenirima i drugim drangulijama, vrvi od neprekidne reke ljudi (u stohastičkom mimohodu), koji ili drže stiroporni tanjir i nešto jedu, ili drže kriglu piva i nešto piju – dakako, i ljudi i jela i piva, sviju provenijencija, te boja i dezena.

Da i ovaj region ne ostane zapostavljen, s ove strane stejdža se u Montreu, pored Vremena, obrela i ekipa dobrosusedskog HRT-a, dok su se sa stejdža predstavili slovenački Bigband KK s neočekivanim obradama Depeche Mode, te naše gore lišće – The Orthodox Celts, koji su napravili neverovatnu atmosferu zapalivši publiku koju su činili – s leva, Udruženje Iraca iz Ženeve, a s desna, masovna balkansko-dinarska podrška. Na diskretnu opasku da tako nikad nisu zvučali u Beogradu, Kelti su kratko odgovorili "to je zato što tonac ovde zna svoj posao".

Od planetarnih džez zvezda i legendi koje su gostovale na ovogodišnjem MJF-u i koje zaista nema potrebe nabrajati (na radoznalima svet ostaje) i čiji su svi nastupi bili posvećeni Klodu Nobsu, pomenuću samo Randy Crawford, koja nas je – sve fotografe – naljubaznije zamolila da napustimo Auditorium Stravinski, rečima: "Zar vi nikad niste čuli za onu priču da onome koga fotografišete vi uzimate dušu… ‘Ajde sad svi lepo napolje, a mene pustite da sa publikom uživam u džezu!" Duboki naklon…

Pomenimo za kraj i poslednje veče i specijalni omaž Klodu Nobsu u vidu revijalnog koncerta u režiji i pod vođstvom već vremešnog Kvinsija Džonsa, na kom su se, osim proslavljenih imena, publici predstavili i štaviše veoma mladi talenti sa raznih meridijana, koji bi se jednog dana lako mogli obreti i na nekom od domaćih džez festivala, kako Beogradskom, tako i onom iz Niš…