Lekari beogradskog Urgentnog centra bore se za život Jovanke Broz, a njeno stanje je teško. Udovica doživotnog predsednika SFRJ Jovanka Broz je došla Urgentni centar u subotu 23. avgusta oko 13.30 u pratnji dva rođaka, a prema njihovim rečima, ona je prethodnih dana odbijala da je odvedu kod lekara pa je u bolnicu dovedena tek kada nije bila u stanju da se tome usprotivi.

Ona je na intenzivnoj nezi, u polusvesnom je stanju i reaguje samo na grube nadražaje i ne zna gde se nalaz, a rezultati ukazuju na početak sepse.

Kad je primljena u Urgentni centar bila je u polusvesnom stanju sa niskom tenzijom, sa izuzetno lošom krvnom slikom, problemima sa mokrenjem, dekubitalnim ranama koje su otvorene, kao i sa jednom većom ranom na grudnom košu za koju lekari još ne znaju kog je porekla. Reaguje samo na grube nadražaje a lekari da njeno celokupno loše stanje pokazuje da joj je bila potrebna tuđa nega, koju verovatno nije imala. Ona je životno ugrožena, jer u njenim godinama to su sve po život opasna stanja.

Direktor Urgentnog centra Zlatibor Lončar je rekao da nema naznaka da je doživela infarkt kao što su neki mediji preneli, ni šlog, a da je stanje u kome je ona zapušteno.

Klinički centar Srbije je u subotu 24. avgusta saopštio da je nakon intenzivne terapije i nege, koji su primenjeni prethodnog popodneva i noći, došlo je do blagog poboljšanja svesti.

Jovanka Broz rođena je 7. decembra 1924. u selu Pećanima, u Lici, od oca Milana Budisavljebića i majke Milice. Odrasla je sa dva brata Maksimom i Perom i dve sestre Zorom i Nadom. Majka joj je umrla veoma mlada pa je, kad se otac ponovo oženio, odrastala uz maćehu. Kuću su joj u Drugom svetskom ratu spalile ustaše.

Sa 17 godina je stupila u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Godine 1943. ranjena je u nogu i razbolela se od tifusa, a te godine joj je poginuo brat Maksim i umro otac. U 21. godini je dobila dva Ordena za hrabrost nosilac je Partizanske spomenice 1941. Imala je čin potpukovnika JNA.

Bila je u braku sa Josipom Brozom od 1952, do njegove smrti 1980 godine. Nakon Titove smrti živi povučeno u beogradskom naselju Dedinje u izolaciji i u nekoj vrsti kućnog pritvora, bez ličnih dokumenata, a oduzete su joj i stvari iz zajedničkog života sa bivšim predsednikom. O njenom statusu bio je donet lex specialis takozvani Zakon o Jovanki Broz. Njenu izolaciju prekinuo je 2006. godine Rasim Ljajić, tada ministar za ljudska i manjinska prava, koji se postarao da Jovanka Broz dobije lična dokumenta, da se popravi kuća u kojoj je živela, a koja je bila počela da prokišnjava, i da se poboljša njena materijalna situacija.

Ni do današnjih dana nije do kraja rešen njen status udovice, pravo na penziju i na nasleđe Titove imovine.

Vreme 1182. u četvrtak 29. avgusta

Žena koja je kao prava dama odživela 89 godina, koja je decenijama ćutala o nepravdi koju su joj naneli Titovi najbliži saradnici, koja se nije oglašavala na napade ovog ili onog medijskog profitera, koja je dignute glave predstavljala Jugoslaviju i isto tako dignute glave izdržala svoje zatočeništvo, nije zaslužila da joj mediji gaze po dostojanstvu. Bilo bi poželjno da nikada i ne sazna šta su joj uradili…

Više u tekstu Tamare Skrozze, Vreme 1182, 29. avgusta 2013.