Kafka u dečjem kupatilu
Deca oduzeta od roditelja zbog fotografija na kojima se vide gola u kadi
Imate li sliku vlastitog deteta kako se golo igra na plaži ili brčka u kadi? Ako imate, pročitajte sledeću priču, i pripazite, sumnjivi ste. A ako kojim slučajem imate sopstvenu takvu sliku kad ste se igrali u pesku, sumnjivi su možda vaši roditelji.
Američki sud razdvojio decu
Sud u Kaliforniji odlučio je 23. decembra da razdvoji i smesti u različite porodice osmogodišnjeg D i petogodišnju N, koji su pre šest meseci oduzeti roditeljima Vuku i Verici Nastić. Sudija je time prihvatio predlog američke Agencije za zaštitu dece da se na taj način spreči da dečak utiče na svoju sestru i tako joj nametne da ne optuži roditelje za zlostavljanje nasuprot njene volje. Majci je zabranio da se viđa sa decom, s obrazloženjem da je morala da zna da otac zlostavlja decu. Lis "Blic" koji o tome izveštava, piše da je sledeće suđenje zakazano za 26. januar. Nastići tvrde da su deca pod konstantnim pritiskom i da se njihovim izjavama manipuliše i da do sada nije prezentovan nijedan dokaz koji bi ih optužio. Do sada su deca živela u hraniteljskoj porodici iz Meksika, a novom odlukom suda smeštena su u dve arapske porodice. Nastići su tražili da u međuvremenu deca budu smeštena u neku od srpskih ili grčkih porodica.
Zaštitnik građana Saša Janković je za «Press» izjavio da Konzulat Srbije u SAD može i treba da se zalaže za prava svih svojih građana i da veruje da su njegovi pripadnici uradili sve što su mogli, ali da on sam zasad ne može ništa da komentariše o tom slučaju jer nema zvanične podatke, te da će se oglasiti kad bude bio upućen u pravna dokumenta. Dodao je da mu je teško da poveruje da se uopšte dešavaju takve stvari.
Vuk Nastić, rođen u Beogradu, 1973. godine, ekonomski analitičar u Staktonu u Kaliforniji, koji je iz Srbije otišao u Alabamu 1991. tamo završio školu i magistrirao, odneo je prošlog juna svoj laptop u servis. Serviser je na računaru pronašao porodične fotografije, među kojima je bilo dvadesetak na kojima se vide Vukova naga deca u kadi, osmogodišnji sin D. i petogodišnja ćerka N. i vlastima prijavio zloupotrebu dece.
Vuk Nastić je u firmi u kojoj radi sledećih dana dobio otkaz, uz obrazloženje da je zloupotrebio službeni kompjuter.
Potom su u njegovu kuću upali policajci i uhapsili Vuka i njegovu suprugu Vericu (rođenu 1961. u Gornjem Milanovcu) pod sumnjom da su širili dečju pornografiju i seksualno zlostavljali sopstvenu decu. Roditeljima su stavili lisice, a decu odveli u prihvatilište. Vuk je odmah oslobođen uz kauciju od 18.000 dolara, a Verica posle šest dana. Počela je kafkijanska pravna bitka tokom koje su Nastići, na savet advokata pristali su na nagodbu – da priznaju da nisu dovoljno brinuli o deci, a da za uzvrat budu odbačene optužbe za seksualnu zloupotrebu dece i za širenje dečje pornografije. (possess obscene matter of minor in sexual act, use underage person for obscene matter, po odredbama 311.11a i 311.4c zakona koji se zove "Megan’s Law" prema otetoj devojčici koja je zlostavljana i ubijena pre nekoliko godina).
Međutim američka Agencija za zaštitu dece (CPA) je 6. juna 2010. optužila Vuka i Vericu za nepropisnu brigu o deci i seksualno zlostavljanje. Deca su oduzeta zakonitim roditeljima i odvedena kod hraniteljske meksičke porodice, uz zabranu roditeljima da ih viđaju, bez obzira što je tu bila njihova baka, majka Vuka Nastića koja im je došla u posetu. Iz te Agencije tvrde da je petogodišnja devojčica u međuvremenu izjavila kako ju je otac dodirivao. Otac tvrdi da je devojčica navedena da da takav odgovor i da se na videosnimku vidi da se igrala tokom ispitivanja i da nije razumela šta je zapravo pitaju, da je on svoju decu kupao, da su mu skakala po glavi i da ih je pri tom naravno dodirivao. Vukov otac Slobodan pominje i da su njegov sin i snaja mnogo voleli svoju decu i zbog toga što je snaja prvo dete dobila u 42 godini života.
Iz CPA tvrde da su na Nastićevom kompjuteru našli još 45 fotografija i prete proširivanjem optužnice. Advokati su Nastićima navodno, čak savetovali i da se razvedu da bi majka eventualno stekla pravo da dobije decu.
Srpski konzul u Čikagu Desko Nikitović je, prema medijskim izveštajima, pokušao da interveniše i više puta je komunicirao sa CPA, žaleći se da je porodica Nastić izložena diskriminaciji i da je administracija decu zapravo otela roditeljima. Zbog toga se Agencija za zaštitu dece žalila Stejt departmentu smatrajući da Konzulat Srbije na njih vrši pritisak. Porodica Nastić se obratila i srpskim psiholozima: Žarku Trebješaninu, Zoranu Milivojeviću i Žarku Koraću i ovi su, prema izveštajima medija potpisali pismo američkim vlastima u kome ukazuju na to da su Nastići možda žrtve kulturnih razlika, pošto se u Srbiji slikanje sopstvene sitne gole dece ne smatra moralno nedopustivim.
Kulturne razlike kao faktor teških nesporazuma, bile su vidljive i kod nekih naših gastarbajterskih porodica ranih sedamdesetih, naročito u Švedskoj. Neki od naših gastarbajtera zapalih u slične neprilike su svoju nemoćnu borbu sa sistemom za sopstvenu decu završavali u psihijatrijskim klinikama.
Nastići su se obratili i medijima na srpskom jeziku kojima su dali i porodične fotografije na kojima su oni s decom u idiličnim scenama.
O ovom slučaju izveštava nekoliko elektronskih i štampanih medija: B92, Vesti, Press online, Srbijanet, a njihove verzije se ne razlikuju u detaljima. Reakcije čitalaca su prilično burne. Ima i poziva državnim organima da aktivnije pomognu ovim svojim građanima u dijaspori, uz podsećanje da je država pomogla u mnogo spornijem slučaju Miladina Kovačevića. Ako su izveštaji ovih medija tačni, porodica Nastić šest meseci vodi kafkijansku borbu za svoju decu.
