Više od vesti
BROJ |

SUMNJE U ISTRGU DUGE OSAM GODINA: Pretraživanje terena na Matića brdu između mesta Huskovići i Rotimlja, 26. februara 2004.

Kako je pao predsednički avion

Izveštaj anketne komisije makedonskog Sobranja koji je usvojila makedonska vlada sadrži nove informacije o avionskoj nesreći koja se dogodila 26. februara 2004. godine kod Mostara kada je poginuo predsednik Boris Trajkovski, šest njegovih saradnika i dva člana posade

STRADALI PREDSEDNIK: Boris Trajkovski

Osam godina nakon pogibije makedonskog predsednika Borisa Tarjkovskog, u Makedoniji se otvara nova istraga o tome pod kakvim okolnostima je pao avion marke "bičkraft" tipa "king air B 200", kojim je makedonski predsednik sa saradnicima putovao na jedan biznis-forum u Mostaru.

Zvanično, prema izveštaju tužioca BiH Salka Bogića, avion je po gustoj magli i teškoj kiši 26. februara 2004. oko 08.00 časova udario u Matića brdo, na mestu koje je tokom rata u BiH bilo minirano između mesta Huskovići i Rotimlja 15 km jugo-jugoistočno od Mostara, pri padu se razbio u tri dela, a nesreća je posledica lošeg vremena i greške pilota, jer je avion pre udara u planinu konstantno bio van rute.

Zbog mnogih nejasnih delova tog izveštaja, a pre svega zbog toga što potpun uvid u istragu na licu mesta bosanskim i makedonskim vlastima nije omogućio SFOR, pre četiri godine formirana anketna komisija u koju su uključeni i neki strani eksperte sa zadatkom da ispitaju uzroke udesa.

NOVI DETALJI: Delovi aviona marke "bičkraft" tipa "king air B 200"

Skopski list «Nova Makedonija» citira saopštenje vlade Nikole Gruevskog, u kome piše da je ta vlada u utorak 27. februara kasno uveče donela zaključak da se izveštaj komisije o nesreći sa svim novim faktima i dokazima dostavi makedonskom Javnom tužilaštvu radi istrage, a takođe i Direkciji za civilno vazduhoplovstvo u BiH, sa zahtevom da se i u zemlji u kojoj je vođena prvobitna istraga ona ponovo otvori. Zaključak makedonske vlade biće poslat i Komitetu za pravni pitanja i ljudska prava pri Evropskom parlamentu, Savetu Evrope, i švajcarskom poslaniku u Evropskom parlamentu Andreasu Grosu, koji je ranije javno posumnjao u nalaz prvobitne istrage. Makedonski javni tužilac Ljupčo Švrgovski tvrdi da je s Grosom razgovarao, ali da on osim sumnji nije ponudio neke opipljive dokaze. Pored Nove Makedonije ovom temom se bavi više makedonskih medija: Dnevnik; Utrinski Vesnik; Vest; Kanal 5; Sitel; Telma; Alfa; MTV1; MIA; Makfax, ali ni jedan ne iznosi detalje o sadržaju nalaza komisije.

Makedonska ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska, koja je ranije izražavala sumnju u nalaz prve istrage, izjavila je da u izveštaju komisije postoje nove informacije o avionskoj nesreći kod Mostara, ali da treba sačekati da makedonsko javno tužilaštvo sprovede novu istragu.

Prvi čovek makedonskog Javnog tužilaštva Ljupčo Švrgovski je izjavio da materijal još nije došao do tužilaštvu, kome treba vremena da proveri eventualne nove dokaze.

Sumnje u zvanične nalaze o uzroku pada makedonskog predsedničkog aviona širene su, inače, odmah nakon avionske nesreće. List Vašington post piše da su neki ukazivali na dugo vreme koje je bilo potrebno da se pronađu ostaci aviona na brdima blizu Mostara. Drugi su sumnjičili kontrolu leta na aerodromu Ortiješ u Mostaru, koju je tada vodila francuska vojna posada. Vašington post citira Martina Martinoskog, portparola makedonske vlade da vlasti u BiH nikada nisu vodile ozbiljniju istragu o uzrocima nesreće.

Nova Makedonija piše da su po objavljivanju oficijalnog izveštaja o padu vladinog aviona, eksperti za vazduhoplovstvo izražavali sumnju da su pri istrazi napravljeni propusti i da nije odgovoreno na mnogu pitanja ko što su: kojom putanjom se kretao avion, da li su instrumenti bili ispravni, zašto su izbrisani veći delovi izveštaja koji mogu da otkriju da li postoji odgovornost vazduhoplovnih vlasti u Makedoniji; a da je bio sumnjiv i odnos mirovnih snaga u BiH (SFOR) tokom akcija potrage za telima i za avionom koji pronađen 24 sata posle pada.

Po makedonskim medijima sumnju je izazivalo i to što uređaj ILT koji je trebalo da pokaže lokaciju pada aviona čitav dan nije radio (po izveštaju bosanske komisije, imao je problema s napajanjem strujom zbog nepovezanih baterija) – ali je oštećeni instrument sutradan na čudan način oživeo i dao signal, tek nakon što su nađeni "kinger" i žrtve.

Vašington post i TV CBS news javljaju da se u dokumentu makedonske vlade zahteva dalja istraga o samoj nesreći, kao i o svim aktivnostima prethodnih 26 časova, uključujući tu i aktivnost NATO u široj zoni Mostara.

Mogućnost da je Boris Trajkovski žrtva atentata prvi put je pomenuo 2007. godine skopski advokat Ignjat Pančevski zastupnik porodice Trajkovski, koji smatra da je avion predsednika Borisa Trajkovskog oboren. Aleksandar Trajkovski je inače ranije tvrdio da je njegov brat blizanac Boris Trajkovski, makedonski predsednik, ubijen

Nedelju dana pre nego što je objavljen vladin zaključak o izveštaju Komisije Ignat Pančevski je u izjavi makedonskoj televiziji Kanal 5 pominjao neke konkretnije detalje za koje tvrdi da predstavljaju dokaze. Tvrdi da može dokazati da je jedan od teško povređenih (kome su bile polomljene obe noge) duže od pola sata mobilnim telefonom razgovarao s porodicom, što pobija tezu da su putnici predsedničkog aviona nastradali tokom pada aviona. Tvrdio je da poseduje i hemijske analize koje dokazuju da neki od predmeta nisu izgoreli sa zapaljenim kerozinom, nego na drugi način. Radio "Slobodna Evropa" citira navode advokata Pančevskog da su među dokazima i svedočenja meštana u oblasti u kojoj se srušio avion, koja se razlikuju od zvanične verzije. On je takođe izjavio da postoje tonski zapisi na kojima se u trenutku kada je avion pao čuju glasovi ljudi koji na tri svetska jezika u međusobnoj komunikaciji čestitaju jedni drugima za uspešno oboreni avion. Tvrdio je da postoji i neki satelitski video-snimak, mada ga nije opisao preciznije. Ukratko, advokat tvrdi da je avion makedonskog predsednika srušio vojni avion i da se ti dokazi sada nalaze u Skoplju.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu