Danas je Svetski dan knjige. "U danima globalnog karantina mnoge mere i preporuke nisu se pokazale ni kao dobre, ni kao pouzdane i korisne. Nisu se pokazale kao dobre ni mnoge naše navike. Ali su se knjige pokazale kao izlaz koji nije doveden u sumnju", piše u čestitki koju su čitaocima uputili članovi Udruženja profesionalnih izdavača.

Od utorka su, osim zelenih pijaca, automehaničarskih i sličnih uslužnih radnji, prodavnica tehnike, građevinskog materijala i ostalih stvari koje ljudi neće pohrliti da kupe, otvorene i knjižare. U Srbiji se 80 odsto prodaje knjiga odvija posredstvom knjižara, bez obzira što verovatno svi naši izdavači čitaocima nude mogućnost udobnije i u vreme pandemije bezbednije kupovine onlajn, preko sajta, čak i uz razne vrste popusta. Zato, kad je uvedeno vanredno stanje pa su knjižare ili zatvorene ili im je kao i svim prodavnicama skraćeno radno vreme, prodaja knjiga je stala već nakon desetog dana. Izdavačka kuća "Clio" ima mogućnost beskontaktnog plaćanja karticom koje se sad preporučuje, ali ni to nije uticalo da se onlajn prodaja njihovih knjiga poveća – izgleda da ljudi nemaju poverenja u plaćanje preko interneta.

"Laguna" je fokus prodaje tokom vanrednog stanja prebacila na internet, iako je 30-ak njenih knjižara od 44 bilo otvoreno, naravno po izmenjenom režimu i pre ovog utorka. (Trivijalija: kupcima koji uđu u knjižaru bez maske poklanjaju masku.) S obzirom da je ovaj izdavač pokrenuo onlajn prodaju još pre deset godina, njihovi čitaoci su stekli poverenje u tu vrstu komunikacije pa su se lako prilagodili da umesto u knjižari kupuju knjige od kuće. Dejan Papić, direktor "Lagune", kaže da je u odnosu na mart/april prošle godine, ove godine tokom ta dva meseca onlajn prodaja trostruko veća. "To naravno ne može da pokrije gubitak nastao zbog smanjene prodaje u knjižarama, ali će ipak delimično da ga apsorbuje", kaže Papić. "Laguna" je od prvog dana vanrednog stanja uvela besplatnu dostavu knjiga, pa je i to, smatra Papić, možda uticalo na povećanje prodaje.

Izdavači podsećaju da se u vanrednim situacijama ljudi prvo odriču kulture, manja je kupovna moć pa samim tim i volja za kupovinu knjiga. Državi su uputili zahtev da udvostruči fond za otkup knjiga, time bi biblioteke dopunile svoje fondove, bila bi to pomoć izdavačima, ali pre svega bio bi to javni interes. A to je sigurna korist za državu.