Upravnik pozorišta Atelje 212, Kokan Mladenović, 8. novembra podneo je ostavku i o svojoj odluci obavestio Skupštinu grada Beograda i gradonačelnika Dragana Đilasa, a novinarima je kazao da "samoukidanjem posla i plate želi da pokaže da odlazak na tržište rada nije ništa strašno i da treba dati šansu mladim glumcima".

Ostavku Mladenovića nekoliko meseci je tražilo 25 od 33 glumca Ateljea 212 koji su stupili u štrajk i optuživali Mladenovića za samovolju, a i za to što su pojedine projekte u pozorištu umesto njih bili uključeni glumci van pozorišta.

Posle glumačkih izjava protiv Mladenovića, 48 zaposlenih u pozorištu se obratilo pismom Skupštini grada, koje je protumačeno kao podrška Mladenoviću, iako potpisnici nisu želeli da se izjašnjavaju na čijoj su strani, već da argumentima dođu do rešenja neprijatne situacije u pozorištu. Zato su naveli da je u Ateljeu za tri godine odigrano 1590 predstava od kojih 185 na gostovanjima u zemlji i inostranstvu, da su autori i glumci dobili 77 nagrada, da broj izvedenih predstava raste iz godine u godinu (506 – 523 – 561), broj gledalaca takođe (94.751 – 103.667 – 104.805 samo do 31. maja), kao i prihod sa blagajne, što je gotovo nezamislivo u današnje vreme (32.378.995,00 – 39.338.138,00 – 36.864.214,00 opet do 31. maja), pa je ostvareno 40 odsto sopstvenog prihoda i to u vreme velike ekonomske krize, da produciraju premijere sopstvenim sredstvima…

Štrajk glumaca je obustavljen dok Savet za kulturu Skupštine Beograda ne da mišljenje o tom slučaju. Pre ostavke Mladenović je ispoljio nezadovoljstvo zbog toga što su članovi pomenutog saveta dali mišljenje o razrešenju upravnika Ateljea 212, a da niko s njim nije razgovarao. Mandat Kokana Mladenovića kao upravnika Ateljea 212 trebalo je da se završi 1. jula iduće godine.

Kao jedan od razloga za ostavku je pominje se i poslovanje Ateljea 212, jer se od trijumfalnog raspoloženja došlo do toga da pozorište jedva preživljava, a u situaciji kada je godišnji budžet pozorišta milion evra, sav novac odlazi na plate i nema sredstava za nove produkcije, a nije postojala ni volja ni način da se problem reši, ni sa glumcima ni sa gradom.

Na pitanje o tome da je njegov sukob sa ansamblom izbio kada je na oglasnoj tabli istakao spisak uposlenosti glumaca, Kokan Mladenović je u intervjuu «Vremenu» 4 oktobra rekao: Za tri godine glumci Ateljea su odbili 42 uloge i time naneli štetu pozorištu od šest miliona dinara. Naši glumci nemaju svest o tome da ako jedan od njih ne želi da igra u nekoj novoj predstavi, pa ne želi drugi, pa ja angažujem glumca iz drugog pozorišta, na kraju potrošimo šest miliona. Takvim ponašanjem pokazuju da nisu svesni da sami dokazuju da postojeći model pozorišta treba da ide na smetlište istorije. Eto, to sam hteo da im pokažem kad sam postavio spisak na oglasnu tablu. Međutim, izazvao sam revolt…»

Na pitanje o tome da je Upravni odbor Ateljea podržao glumce on je odgovorio: «Upravni odbor pozorišta je podržao nezadovoljne glumce on je odgovorio: « Upravni odbor je, pre svega sramotnom odlukom gospodina Ivana Stefanovića i Bobana Skerlića, i gospođe Gorice Popović, podržao glumce prekršivši Pravilnik o radu UO i Statut Ateljea usvojivši pubertetsko, nemušto pismo glumaca bez ijednog argumenta kojim traže moje razrešenje…

On je tvrdio da je okidač te situacije bila bila predstava Zoran Đinđić: Naši glumci su se burno naljutili zato što su pominjani u predstavi, ne shvatajući da se Oliver Frljić poigrava sa fikcijom, kreira dokumentarnu fikciju. U delu predstave u kome se simulira prisluškivanje Bezbednosno-informativne agencije, nabrajaju se događaji vezani za rad na predstavi: ko je i kada došao na probu, šta su bile zamerke na račun rediteljskog pristupa, zašto je ko od glumaca odustao… Ali, nije bilo nijedne diskvalifikacije nikog od njih. Naprosto, u pitanju su činjenice. Najzad, Frljić tu pominje i mene bar pet puta u kontekstu koji mi se nimalo ne dopada!"

Nebojša Ilić, član štrajkaškog odbora je međutim na konferenciji za štampu rekao: Posebno želimo da skrenemo pažnju na jedno opasno podmetanje. Optuženi smo da sve ovo preduzimamo zbog predstave ‘Zoran Đinđić’, apsolutno odbijamo ove primedbe kao neosnovane…"

Nova upravnica

Posle odlaska Kokana Mladenovića, za upravnika Ateljea 212 postavljena je Ivana Dimić, književnica i dramaturg. Nju je predložio glumački ansambl pozorišta.

Nakon ove odluke, većinski deo glumačkog ansambla Ateljea 212 zahvalio je kolegama, umetnicima i svima koji su ih podržali u periodu sukoba i nesporazuma u tom pozorištu.

"Hvala svim kolegama i umetnicima koji su svojim imenom i prezimenom uz pismo podrške javno stali u našu odbranu i podržavali nas sve ovo vreme koje nije bilo lako izdržati i oćutati na sve klevete izrečene protiv nas", piše u saopštenju članova ansambla.

"Mi smo svesni neophodnih promena i verujemo da će funkcionisanje pozorišnog sistema biti menjano u skladu sa vremenom u kome živimo.
Nećemo dozvoliti da se ta promena desi bez našeg učešća", naveli su glumci obećavajući da će dati sve od sebe da publika prepozna njihov "novi elan i entuzijazam".

U zvaničnoj biografiji nove upravnice stoji da je pripovedač i dramaturg. Piše kratke priče, drame, tv-scenarija i prevodi sa engleskog i francuskog Rođena je 1957. u Beogradu u kome živi i radi.

KNjIGE PRIČA:
Crna zelen (1995), Mahorka, mastilo i muž (1998), Uzimanje vremena
(2001), Ima li koga? (2006), Popis imovine (2009)

IZVEDENE DRAME:
Pred ogledalom (Atelje 212, 1986), Pepeljuga (Malo pozorište Duško
Radović, 1989), Golje (Pozorište na Terazijama, 2001), Zmajovini
pangalozi (Boško Buha, 2007).

Drama Beli ugao prvi put je štampana u časopisu Književnost 1-2/1998.

U Narodnom pozorištu radila na dramaturškoj adamptaciji komada
"Hasanaginica", "Zlatno tele", "Prizori egzekucije", "Misis Tolstoj",
"Henri Šesti", "Građanin plemić", "Ženski orkestar".

PREVODI:
Drame sa engleskog M. Frejna, H. Pintera, N. Kauarda, B. Eltona, R.
Munro, M. Džons, Maknelija, T. Stoparda;
Romani sa engleskog A. Makol Smita Prva damska detektivska agencija,
Žirafine suze; drame sa francuskog Sardua, Marivoa, Kusa, Joneska, J.
Reze…