Ako je reforma školstva, koja u Srbiji traje gotovo čitavu deceniju sa vrlo promenljivim uspehom, tokom tih deset godina imala ikakvu konstantu, onda je to uredno zaobilaženje promena u gimnazijskom sistemu. Osnovno školstvo i fakulteti uveliko su zakoračili u promene, a stručne srednje škole već šest godina sprovode eksperimentalne programe. Hroničnom zapostavljanju gimnazija u procesu modernizacije školstva izgleda da je konačno došao kraj. Prema najavama iz Ministarstva prosvete i drugih nadležnih institucija, reforma gimnazijskog obrazovanja treba da bude završena najkasnije do septembra 2011. godine.

Kako "Vreme" saznaje u Ministarstvu prosvete i u Zajednici gimnazija Srbije, predlog novog nastavnog plana i programa za gimnazije je sačinjen, ali to ne znači da će biti usvojen u trenutnom obliku. Ono što je za sada u planu jeste ukidanje kvalifikacionog ispita za srednje škole i uvođenje male mature za osnovce, ukidanje prijemnih ispita za fakultete, na mesto kojih će doći velika matura i uvođenje većeg broja izbornih predmeta za gimnazijalce, što treba da bude priprema za fakultete. Dakle, učenici će se u srednju školu upisivati na osnovu uspeha iz osnovne škole i rezultata postignutih na završnom ispitu, a na isti način biće organizovan i upis na fakultete.

Kada je reč o maloj maturi, za sada je poznato da će, osim maternjeg jezika i matematike, osmaci polagati i druge predmete, ali još nije poznato koje. Komisija koju će činiti ljudi iz relevantnih institucija tek treba da precizira detalje polaganja male mature, a za sada se zna da će čitav posao biti gotov do 1. septembra.

Predlog plana napravila je komisija koju čine predstavnici Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalnog prosvetnog saveta, Zajednice gimnazija Srbije, sindikata prosvetnih radnika i Ministarstva prosvete. Predlog je završen i trenutno se nalazi na razmatranju u Ministarstvu prosvete, koje treba da izvrši korekcije i usklađivanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu u septembru prošle godine. U Ministarstvu kažu da će ovaj predlog biti osnova za dalju reformu, a da je njena suština povećanje prohodnosti ka akademskim studijama i povećanje broja učenika koji se odlučuju za srednje gimnazijsko školovanje. Tek jedna petina srednjoškolaca u Srbiji, njih 75.000, pohađa gimnazije, dok, na primer, u Sloveniji, od ukupnog broja srednjoškolaca, gimnazijalci čine 40 odsto. Popularizacija gimnazija je, po mišljenju kreatora Predloga, važna jer se tako povećava broj učenika koji će nastaviti školovanje.

Kako za "Vreme" objašnjava dr Radivoje Stojković, predsednik Zajednice gimnazija Srbije, ove godine osnovnu školu završava poslednja generacija koja se školovala po starom sistemu, što znači da naredne godine imamo prvu generaciju svršenih osnovaca koja je od početka do kraja školovana po novom sistemu: "I u osnovnim školama i na fakultetima već imate izborne predmete. Gimnazija mora da ostane opšteobrazovna institucija, ali fiksnu strukturu predmeta moramo učiniti fleksibilnijom. S jedne strane, to đacima daje osećaj odgovornosti za sopstvenu odluku i izbor, a s druge, povećava njihovu zainteresovanost za gradivo, budući da uče ono što su sami odabrali."

Stojković kaže da je prema trenutnom predlogu, ideja da prvi razred gimnazije bude isti za sve. Na drugoj godini, učenici bi se odlučivali za jedan od dva smera: društveno-jezički ili prirodno-matematički. Na trećoj i četvrtoj godini sami bi birali predmete, a trenutno je u planu da izbornih predmeta bude do 30 odsto: "Kako će to izgledati u konačnom obliku, još ne znamo, ali teško da će izborni predmeti biti isključeni iz važećeg predloga, jer učenici trećeg, a naročito četvrtog razreda gimnazije u tim godinama polako iskoračuju iz škole, a ovakav sistem je važan za njihovo dalje planiranje karijere."

Iako će učenicima koji se u drugoj godini opredele za jedan od dva smera biti ponuđeni izborni predmeti prevashodno u okviru svakog od ta dva smera, ostavljena je mogućnost da u četvrtoj godini odaberu i predmete sa onog drugog. "Često se dešava da učenici društveno-jezičkog smera odluče da studiraju, na primer, farmaciju. Taj izbor je sasvim legitiman, ali, zašto bi se ta deca mučila i plaćala pripremne časove, ako im damo mogućnost da u okviru redovnog školovanja pojačaju broj časova fizike ili hemije", kaže Stojković.

Još jedna bitna izmena je smanjenje ukupnog nedeljnog fonda časova, koji sada iznosi 31 ili 32 časa nedeljno. Njihov broj će biti smanjen na 30, ali ne tako što će neki predmeti biti izbačeni, već tako što će njihov fond časova biti korigovan. Osim toga, velike promene pretrpeće časovi informatike. Za sada se nastava ovog predmeta odvija u takozvanim blokovima, pa je, umesto toga, predviđeno da ona bude uključena u redovnu nastavu. Informatiku će učiti učenici na oba smera, s tim što će oni na prirodno-matematičkom imati veći broj časova i nešto ozbiljniji program.

Posebnu priču u sklopu reformi ne samo gimnazijskog već uopšte srednjeg obrazovanja čini povratak velike mature. "Cilj nam je da maturskom ispitu povratimo ono dostojanstvo i značaj kakav je nekada imao. Danas je matura formalnost, ne boduje se, već služi samo kao dokaz da je neko završio gimnaziju", kaže Radivoje Stojković. Prema njegovim rečima, taj ispit bi morao da bude eksternog karaktera: "Ako hoćemo da povratimo dostojanstvo i ozbiljnost mature, onda ona mora da bude eksterna. To znači da će svi srednjoškolci polagati u isto vreme, na istom mestu, pred nepoznatim profesorima." Gimnazijalci bi trebalo da polažu opštu, a učenici stručnih škola stručnu maturu. Međutim, oni iz stručnih škola time neće biti uskraćeni za mogućnost odlaska na studije, jer je i za njih predviđena opcija polaganja opšte mature, u slučaju da žele da studiraju. Želja autora Predloga reforme jeste da maturski ispit zameni prijemne ispite za fakultete, sa izuzetkom umetničkih, gde prijem zavisi od veština i talenata kojima se srednje obrazovanje ne bavi. Stojković kaže da je na ovom planu potrebna saradnja sa akademskom zajednicom, ali i sa osnovnim školama, zbog male mature, koja će poslužiti umesto kvalifikacionih ispita za srednje škole: "Svaki ozbiljan ispit mora da pokaže nivo i kvalitet znanja. Kvalifikacioni ispit, ovakav kakav je sada, to ne pokazuje. Zadaci i pitanja moraju da budu nepoznati, a ne kao sada, iz zbirki za pripremu, koje učenici pređu tri-četiri puta, a onda na ispitu samo ispisuju napamet naučena rešenja. Vrlo je važno da zadaci ne budu isti, već slični, jer đak mora sam da dođe do rešenja i da pokaže da je u procesu usvajanja gradiva ‘duboko zaorao’", kaže Stojković.

Osim ovih promena, koje su planirane za prvi talas reformi gimnazija, Stojković pominje još neke, do kojih će doći kasnije. Ono čemu će reformatori težiti, nakon prvih, suštinskih izmena, jeste da gimnazije pređu na jednosmenski rad. "Time će biti obezbeđen pun obrazovno-vaspitni kapacitet škole, jer će biti ostavljeno više vremena i prostora da škole ponude đacima i vannastavne aktivnosti." Naravno, ove novine moraće da sačekaju srećnija vremena, jer je glavni razlog za dvosmenski rad škola manjak prostora i druge tehničke prepreke.