Još dok sam živeo u gradu sa dve tekuće vode (tri, ako računamo i onu iz česme) i pravio planove nekih budućih putovanja, savršena celina koju tvore ime, položaj i okruženje Konstanca učinili su ga jednim od najžuđenijih objekata mojih turističkih strasti. I, želja se naravno ostvarila.

Istina, ovo nije putovanje već boravak, tu nisam kao turista već kao "Srbin u rasejanju", početna strast se pretvorila u svakodnevicu, ali ja očigledno nisam ni prvi ni jedini kome se život poslednjih godina pretvorio u model za vic sa Radio-Jerevana.

Konstancu je ime toliko čvrsto i stabilno da ga je u tome, dok je bio živ, prevazilazio samo Staljingrad. Dve reke mu stoga sigurno ne bi odgovarale, pa je stoga jednu trampio za Bodensko jezero. I to je, međutim, dovoljno da izazove zbrku po pitanju gde Rajna, protičući delom kroz jezero, nastupa kao njegov deo, a gde samostalno. Ona prolazi celu Nemačku, a jezero je samo lokalni fenomen, pa je politički najlogičnije da Rajna na saveznim izborima nastupa sama, a na komunalnim u koaliciji sa jezerom.

Ipak, primer Konstanca pokazuje da bivstvovanje na granici ume da donese i prednosti, naročito u mračnim vremenima. Granica sa Švajcarskom prolazi kroz samo mesto, što je ljudima tokom rata dalo ideju kako da izbegnu sudbinu ostalih nemačkih gradova (temeljno sravnjivanje sa zemljom, usled dejstva savezničke avijacije). Iako je uzbuna zbog opasnosti iz vazduha svuda značila i totalno zamračenje, u Konstancu su se tek tada palila sva svetla. Za pilote je to bio znak da je reč o švajcarskoj teritoriji, pa bi bombe završile negde drugde.

Možda je, uostalom, i sreća za narode, zemlje i gradove da nisu baš uvek u centru zbivanja. Konstanc to nije već vekovima. Poslednji put mu je zapalo da se u njemu nešto važno rešava pre skoro šest stoleća. Dok su naši tadašnji preci još lečili rane od mečeva sa Turcima, Zapad je bio potresen istovremenim postojanjem trojice papa. Obračun je bio zakazan na Koncilu, koji je počeo 1414. i trajao više od tri godine.

Za rimskog biskupa je, naravno, bio izabran novi, četvrti kandidat. Prva trojica su izvukla žive glave (pre svega jer se nisu ni pojavili), što se baš ne može reći za Jana Husa, češkog reformatora, koji je prerano izrekao neke stavove, prihvatljive tek za naredno stoleće. Danas sve što je u vezi s njim i njegovim spaljivanjem Česi i Nemci obeležavaju zajednički, što pobedu njegovih ideja čini potpunom.

Tokom Koncila grad je udvostručio broj svojih stanovnika. Osim kardinala, biskupa i brojnih teologa, za njihovo dobro se angažovalo na hiljade ljudi, svih vrsta zanata: novih (za ono vreme naravno), starih, pa i onog najstarijeg. Među njima i Imperija i njene koleginice. Spomenik koji je postavljen pre nekoliko godina u luci jasno govori u čijim je rukama, makar posredno, bilo najviše moći na ovom skupu. Kip Imperije puca od snage i života, a istu tendenciju pokazuje i njena tesna odeća. Spomenik vrlo sporo rotira oko svoje ose, pa se svi oblici njene figure mogu posmatrati trodimenzionalno. U rukama drži, kao dva perca, žgoljavog kardinala i trbušastog kralja. I … sve je jasno. Konzervativniji deo javnosti zgrozio se nakon otkrivanja spomenika i ubrzo počeo da pravi planove o Imperijinom premeštanju u neki skriveniji kutak. Njoj se, međutim, ostaje u luci (tu joj je verovatno nekad bilo i radno mesto), a to joj i polazi za rukom jer ako je svojevremeno mogla da nametne svoju volju najobrazovanijim glavama onog doba, ni ovi danas joj ne mogu ništa.

Tu je na kratko boravio i Ivo Andrić, koji je tokom aprilskog rata, kao ambasador neprijateljske zemlje, interniran i kome su ti dani bili možda najteži u životu.

Pored Jana Husa, Ive Andrića i Imperije, u stanovnike Konstanca se, pre četvrt veka mogao ubrojati i sadašnji grčki premijer Simitis. Da li će i budući gradonačelnik Beograda biti na ovom spisku, saznaćete pre mene. Ovde je proletos na izborima za funkciju prvog čoveka Konstanca, na opšte iznenađenje, pobedio kandidat zelenih i ovo je prvi malo veći grad u kome je ovim alternativcima to uspelo. Ako je za Beograd i Srbiju politika zelenih još isuviše avangardna, treba znati da se ova boja dobija mešanjem plave i žute. Pa pođimo odatle.