Sumnja se da se 16 kosovskih Albanaca udavilo dok su ilegalno prelazili granicu iz Srbije prema Mađarskoj, čamcem, u takozvanoj Mrtvoj Tisi kod Martonoša. Mađarska televizija TV-2, javila je da su jedan čovek i dva deteta preživela kada se prevrnuo rečni brod na kome je bilo 18 ili 19 osoba. Prištinski dnevnik Lajm prenosi izjavu Bljerima Rame, starog 29 godina, koji se nalazio u čamcu koji se prevrnuo i koji je zajedno sa dvoje dece, stare dve i tri godine uspeo da se spase. Rama je rekao da je među nestalima i njegova supruga Eljvira Jaha.

Tačno vreme nesreće nije utvrđeno, zvaničnici u Prištini su rekli novinarima da se ona desila između 14. i 16. oktobra. Portparol policije Mađarske Senti Soburct izjavio je za Radio Kosovo da je 15. oktobra u 2 sata ujutru jedna osoba telefonirala policiji i zatražila pomoć za dvoje dece navodeći da su u kritičnom stanju. Mađarska policija je otišla na mesto događaja i pronašla osobu koja je u Mađarsku došla ilegalno, pošto je želela da preko Mađarske ode u Francusku bez vize. Prema rečima tog portparola, policija je tu pronašla dvoje dece u teškom stanju. Deca su odvezena u bolnicu i njihovo je stanje dobro. Tog istog dana policija je kontrolisala teren oko reke, kod granične linije, ali nije pronašla nikakav dokaz o nesreći ili žrtve. Kasnije je pronađeno jedno beživotno telo, ali nema potvrde da je pronađena osoba pripadala nekoj grupi ilegalnih imigranata. Agenciji Beta je potvrđeno i da su ribari 18. oktobra pronašli leš žene stare oko 30 godina i da se pretpostavlja da je reč o osobi koja je bila u grupi unesrećenih.

U petak je u Tisi pronađen i treći leš muškarca koji bi mogao da bude

iz grupe koja je stradala. Prema policijskim izvorima pojedine

porodice raspitivale su se o sudbini svojih rođaka kod srpske i

mađarske policije. Kosovske vlasti drže se veoma uzdržano i ponavljaju

kako nemaju zvaničnih informacija: Očito je da su pod pritiskom

familija koje traže svoje nestale članove. U jednom slučaju pominje se

da su zabrinuti članovi jedne od porodice rekli da je njihovog rođaka

poveo neimenovani čovek iz kosovskog sela J.. , da se potom javio

telefonom iz Srbije i da od tada nemaju kontakt s njim.

RTS javlja da je načelnik subotičke policije Boro Mucić izjavio da je od mađarskih kolega obavešten da se prilikom ilegalnog prelaska granice na reci Tisi, na mađarskoj strani prevrnuo čamac i da je pronađena jedna mrtva žena, a da se za preostalih 15 traga.

Prištinski list Express izveštava da je jedan kosovski Albanac uhapšen posle incidenta.

Reka Tisa, u delu na kom je došlo do prevrtanja čamca teče preko mađarske državne teritorije. I sa Mađaske i sa srpske strane granice traga se za nestalima. Kako javlja Tanjug, portparol kosovske policije Arber Beka je izjavio da je Interpol u Mađarskoj zatražio od organa bezbednosti na Kosovu pokretanje istrage o nestalim osobama sa Kosova, za koje se sumnja da su se utopile u Tisi.

Mada vesti govore da je reč o ilegalnim migrantima, nema nagoveštaja ko je, niti gde je lociran eventualni organizator njihovog ilegalnog prebacivanja preko granice. Kako je "Vreme" ranije pisalo, MUP Srbije i MUP BiH su 15. jula u koordiniranoj akciji uhapsili 24 osobe pod sumnjom da su se bavili "dobro organizovanim" krijumčarenjem ljudi. U Srbiji je uhapšeno 12 ljudi, uključujući i vođu kriminalne grupe. Srpska policija je označila Dželala Sulejmanija (39) iz Preševa kao organizatora lanca krijumčara. Uz Sulejmanija, MUP Srbije je lišio slobode i Arsima Avdulovića (24), Nedžata Ibrahimija (37), Radišu Nešića (29), Dejana Dukića (34) zvanog "Racin", Bratislava Berića (34), Vladana Dukića, Slobodana Borića (39), Slobodana Koprića (28), Nenada Panića (29) i Milana Pandurevića (22).

Prema pisanju "Revije za bezbednost" cena ilegalnog prebacivanja stranih državljana u Srbiji kreće se od 2.500 do 8.000 evra.

Sudeći po medijskim izvorima, ilegalni prelasci su na ovoj lokaciji

veoma česti. Oko 45 odsto imigranata koji su pokušali pređu srpsko-

mađarsku granicu, pa bili uhapšeni, čine kosovski Albanci. Na internet

sajtu mađarske državne televizije objavljena je i informacija da je

19. oktobra otkrivena grupa od 24 AlbanAca i šest Avganistanaca koji

su ilegalno prešli granicu, među kojima su neki bili bez isprava. U

najvećem broju slučajeva to su ekonomski migranti. Nagađa se da oni po

odlasku na zapad postaju dužnički robovi svojih trafikanata.

Prema novinarskoj istraživačkoj mreži BIRN jedan od pet kosovskih

Albanianaca živi i radi u inostranstvu. Taj podatak je u istočnoj

Evropi uporediv jedino sa onim u Jermeniji i Moldaviji. Polovina

albanske populacije na Kosovu ima manje od 25 godina, sudeći po

nedavnom izveštaju Programa za razvoj UN UNDP, dok je po kosovskoj

evidenciji čak 65 odsto njih mlađe od 30.

Stopa nezaposlenosti po podacima UNDP kreće se oko 40 procenata. Ista

statistika kaže da 530 nezaposlenih kandidata konkuriše za jedno mesto

na konkursima za zapošljavanje.

Policijski organi Republike Srbije beleže u prethodnom periodu značajnu promenu u strukturi ilegalnih migranata otkrivenih na teritoriji Srbije. Trećina ilegalaca je s Kosova, a prema nekim procenama, od 30 do 36 odsto ilegalnih migranata, poreklom iz visoko migraciono rizičnih zemalja, na užu teritoriju Srbije ulazi s Kosova i Metohije, gde takođe dospevaju ilegalnim ulaskom, najčešće u blizini graničnog prelaza Ćafa Prušit, ali i preko aerodroma "Slatina" u Prištini. Primećuje se značajan porast broja žena i dece ilegalnih migranata što ukazuje na potencijalne žrtve krijumčarenja i trgovine ljudima. Samo tokom 2005. godine, podneto je 37 krivičnih prijava protiv 87 osoba osumnjičenih za krijumčarenje 219 osoba. Većina osumnjičenih su bili državljani Albanije.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i italijanski premijer Silvio Berluskoni urgirali su 23. oktobra u pismu Predsedniku Evropske komisije Hoseu Barozu da se pojača borba protiv ilegalne imigracije. Oni smatraju da agencija EU Frontex, koja je osnovana 2004. treba da ima više službenika na spoljnim granicama 27 članica EU i više sredstava za presretanje i vraćanje ilegalnih imigranata. Oni posebno traže kontrolu u Mediteranu, kao i veću kooperaciju Mediteranskim zemljama Turskom i Libijom. Pooštravanje kontrole na vodi, očigledno rezultira oživljavanjem kopnenih kanala ilegalne migracije.

Smatra se da u Evropskoj Uniji ilegalno boravi između 4 i 8 miliona ljudi. Ilegalni migranti najčešće dolaze iz Mediteranskih zemalja, iz Afrike i istočne Evrope, kao i sa Srednjeg istoka. Tradicionalno, emigrantske, evropske mediteranske zemlje su postale meta ilegalnih imigranata. Po nekim istraživanjima ispada da je poslednjih 20 godina najviše ilegalaca došlo u Španiju, Italiju i Grčku. U Italiji, u kojoj je Silvio Berluskoni pobedio na izborima na osnovu obećanja da će rešiti pitanje ilegalnih imigranata donet je paket propisa po kojima je ilegalan ulazak u Italiju krivično delo, za koje se plaća novčana kazna, ali može se zaglaviti i u zatvoru. Ipak i pored toga se tokom 2008. oko 37.000 ilegalnih imigranata iskrcalo na Italijansku obalu. Uhapšeno je 18.000 migranata sa brodova kada su pokušali da uđu u Španiju 2007, ali se smatra da čak oko 350.000 ilegalnih imigranata boravi u toj zemlji, i pored toga što je bilo nekoliko amnestija. U Grčku je prošle godine ušlo oko 15.000 ilegalnih imigranata.