Kraj prvog upisnog roka na Univerzitetu u Beogradu
Kraj prvog upisnog roka na fakultetima u Srbiji ističe 18 jula, a rrema Konkursu Ministarstva prosvete i nauke, jedino je Beogradski univerzitet delimično završio prvi upisni rok 15. jula. Studente od oktobra očekuje studiranje po principu "godina za godinu", bez prenosa ispita u narednu
Na fakultetima Univerziteta u Beogradu u prvom, julskom roku, za nešto više od 14.000 mesta, prijavilo se 19.000 kandidata. Kvote su u prvom roku popunjene na grupaciji društveno-humanističkim nauka, sa izuzetkom Pravoslavnog bogoslovskog fakutleta, zatim na medicinskim naukama, na Fakultetu organizacionih nauka, Elektrotehničkom, Građevinskom, Arhitektonskom, Saobraćajnom, Pravnom, Ekonomskom fakultetu. Mašinski fakultet je ove godine prvi put uspeo da popuni upisne kvote u julskom roku. Drugi konkursni rok biće oglašen 31. jula, a svi podaci blagovremeno istaknuti na sajtovima univerziteta i fakulteta.
Najviše mesta za septembarski upis ostalo je na fakultetima prirodnih nauka i na pojedinim tehničko-tehnološkim fakultetima. Mesta još ima na Tehnološko-metalurškom, Rudarsko-geološkom fakultetu, Fizičkom, Hemijskom, Fakultetu fizičke hemije zatim na Poljoprivrednom i Šumarskom fakultetu, na kojima je u julu zabeleženo nešto veće interesovanje nego prethodnih godina.
Komisija za akreditaciju visokoškolskih ustanova dozvolila je 16. jula doakreditaciju, odnosno upis većeg broja brucoša na Arhitektonskom, Stomatološkom i Filološkom fakultetu.
U novoj školskoj godini studenti više neće moći da pređu u narednu godinu i da se školuju o trošku budžeta ako ne polože sve ispite iz prethodne godine, odnosno prikupe maskimalnih 60 poena, izjavio Tanjugu rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević
Glavni problem je kako povećati prolaznost studenata, posebno na relativno malom broju predmeta, kojipredstavljaju "usko grlo" na svakom fakultetu.
Srednjoškolci, tešnja vrata
Upis nove generacije srednjoškolaca počeo je u četvrtak 14. jula i trajaće do subote, 16. jula.
Direktor Pete beogradske gimnazije Minić Savić procenio je u izjavi za «RTS» da je za upis u željene škole potrebno više poena nego prošle godine. "Na prirodno-matematičkom smeru, prošle godine je poslednji na listi imao 85,16 poena, a ove godine 90,74 poena. Na društvenom smeru poslednji je ove godine imao 92,86 poena, a prošle godine 87 poena. To je znatan skok».U prvom upisnom roku prošle godine bila su popunjena gotovo sva mesta u gimnazijama i medicinskim i ekonomskim školama.
Rektor procenjuje da još 20 odsto predmeta treba da se transformiše, ali i da se poboljša komunikacija na relaciji nastavnik-student.
Kako će funkcionisati odredba o prelasku na budžet sa postignutih 60 poena, pokazaće praksa naredne godine. Ova odredba već postoji na nekim fakultetima, ali dolazi do problema u realizaciji. Na Fakultetu primenjenih umetnosti, studenti koji imaju 48-59 poena, a lošeg su materijalnog statusa, dobili su pomoć Grada Beograda, koji za njih učestvuje u plaćanju školarine. S druge strane, studentima koji imaju svih 60 bodova bilo je onemogućeno da polažu ispite u junskom ispitnom roku jer – nisu platili školarinu.
Iz sekretarijata za obrazovanja grada Beograda studenti su dobili informaciju da za njih grad nije preuzeo obavezu plaćanja dela školarine,već da su fakulteti i Ministarstvo obrazovanja dogovorili da ih oslobode plaćanja. Kako je njihov status i dalje neregulisan, studenti najavljuju tužbe protiv fakulteta.
Ovaj slučaj je indikativan za stanje školskog sistema u procesu reforme, jer je očigledno da je došlo do komplikacije u samoj proceduri. Nezamisliva je situacija u kojoj studenti sa manjim brojem bodova imaju povoljniji status od onih sa većim, te je gotovo izvesno da je slučaj FPU posledica zabune. Međutim, to u isto vreme ukazuje na "šum na vezi" između Ministarstva prosvete kao nosioca reforme i fakulteta koji tu reformu treba da realizuju.
Više o tome možete pročitati u narednom broju Vremena, koji izlazi u četvrrtak 21. jula.
