Nalazite se usred supermarketa, usred Evropske unije i mirno birkate grašak. Jedna mahuna Vam se čini sumnjiva. Otvarate je i – konstatujete da jedno zrno fali! Zovete poslovođu. On Vam se izvinjava i kune se da je to verovatno jedina mahuna u celom supermarketu sa četiri zrna graška. Da bi Vam to dokazao, metodom slučajnog uzorka otvara sledeću mahunu i – pet zrna. Baš kako treba i kako Vam zakon garantuje. Možete da odahnete. Baš kao i poslovođa. Ostatak dana zaposleni u supermarketu pokušavaju da detektuju još nekog «uljeza» sa manje od pet zrna, a Vi (još uvek u blagom šoku) krčkate grašak. Sećate se rođake koja je doživela sličnu neprijatnost kada je konstatovala da njena švargla nije dovoljno zelena i postideli ste se što ste se podsmevali njenom mužu kada je zaključio da je krastavac prve klase bio zakrivljen više od 10 milimetara i to po dužini od 10 centimetara.

E, tako je bilo do danas! Od 1. jula krivi krastavci, ubledele špargle, baš kao i kvrgave šargarepe, beli luk prečnika manjeg od 4 i po i spanać sa peteljkom kraćom od 10 santimetara vraćaju se u supetmarkete Unije. Evropska pravila o minimalnoj veličini i obliku više ne važe za 26 vrsta voća i povrća. Ovom odlukom evrounijske birokrate su konačno zadale udarac kritičarima koji su ih ismevali zbog toga što se opsesivno bave dužinama i veličinama, a povratak ružnih poljoprivrednih kultura u rafove prodavnica opravdan je neoborivim argumentom: «u ovim danima visokih cena, nema smisla bacati hranu samo zato što ne izgleda kako treba». Jabuke, jagode, paradajz i pomorandže, međutim, i dalje moraju da zadovolje kriterijume lepotica da bi se našle u piljarnicama Evropske unije. Doduše, u prometu će se naći i one koje ne odgovaraju estetskim standardima, ali samo ako su im je udarena etiketa – da su «proizvodi namenjeni preradi». Ko kaže da od ružne jagode ne može da ispadne lep džem?