Krvavi sukobi navijača u Port Saidu
Poginulo je 79 osoba, a povređeno najmanje 1.000, kada su navijači tima Masri upali na teren i pojurili za igračima gostujuće ekipe El Alija. Demonstracije protiv huliganizma i vojske u Kairu. Egipatski navijači (Ultras Tahrir skvera UTS), koji su bili u prvoj rundi demonstracija kojima je oboren Hosni Mubarak, sada imaju novi cilj: feldmaršala Mohameda Husejina Tantavija. Neredi i sukobi s policijom širom Egipta u kojima je ubijeno dvanaest osoba dok su 2.532 osobe povređene. 43 aktivista NVO pred sudom, među njima i pet Srba
Poginulo je 79, a povređeno najmanje 1.000 osoba u sredu 1. februara u Port Saidu u Egiptu, kada su navijači tima Masri upali na teren i pojurili za igračima gostujuće ekipe El Alija, neposredno posle završetka utakmice, u kojoj je El-Masri iz Port Saida pobedio kairski El-Ali sa 3-1. Fudbalska utakmica, koja je po nekim ocijalnim psiholozima neka vrsta simboličke simulacije rata, pretvorila se u pravo krvoproliće, kada je policija otvorila kapije ka terenu i pustila masu gledalaca na teren. Na stadionu u Port Saidu, čiji je kapacitet 25.000 mesta, bilo je 22.000 ljudi, od toga oko 2000 navijača kairskog tima El-Ali.
MASAKR: Između navijača dve ekipe postoji duga istorija sukoba. Navijači El Alija Ultrasi su na svom sajtu pre utakmice objavili da dolaze u Port Said. Protivnici su im poručili da su spremili – mrtvačke sanduke za njih…
Kako javlja Al Džazira, navijači su prvo jurili gostujuće fudbalere, a zatim su napali navijače El Alija, a veliki broj poginulih čine osobe koje su preminule zbog teških povreda glave.
Ono što se posle kraja utakmice desilo, može se opisati samo kao masakr. Domaći navijači su nosili noževe, motke i mačete, tukli protivnike stolicama, i kamenjem. Izgleda da su na početku sukoba ispaljivane i improvizovane rakete na protivničku stranu.
Policijski kordon je pokušao da zaustavi bujicu razjarenih navijača, ali je bio preslab i masa je jurnula ka navijačima i igračima gostujućeg tima. Sabili su ih u jednom delu stadiona.
Mnogi su stradali u stampedu dok su pokušavali da se spasu kroz jedan od izlaza iz stadiona, ili se ugušili gurajući se da probiju čelična rešetkasta zaključana, odnosno zavarena vrata jednog od izlaza.
Ahmed Mustafa, električar zaposlen na stadionu, priča da je kad je sve završeno našao na smrt prebijene ljude, nogu zaglavljenih među čeličnim rešetkama. Mnogi su stradali u svlačionicama u kojima su pokušali da se sklone.
Deo napadnutih navijača pokušao je da protrči kroz masu protivnika stepenicama naviše na jednom delu tribina, a krvave stolice, koje su sutradan prali šmrkovima, govore o tome šta se s njima zbilo. Kao i velike lokve krvi i krvav bazen na atletskoj stazi i stotine cipela na poprištu. Pobesneli napadači su neke ljude na silu odvajali od stolica na kojima su ih zatekli i bacali ih s visokih delova tribina na pločnik.
U međuvremenu, glavnokomandujući vojnog saveta Muhamed Husein Tantavi naredio je da dva helikoptera budu upućena u Port Said kako bi evakuisali i povređene u vojne bolnice, a takođe i igrače gostujućeg tima i njihove navijače, koji su bili opkoljeni u svlačionici.
SUKOBI U KAIRU: Dan posle krvoprolića, u četvrtak 2. februara, u Kairu su izbile demonstracije koje su takođe dobile krvavi epilog. Tela stradalih pokrivena ćebadima skidana su sa voza na glavnoj železničkoj stanici, dok je u okupljenoj masi na stanici u gradu je rastao revolt.
U četvrtak stotine navijača se okupilo blizu stadiona, El-Ali u Kairu.
Hiljade navijača kluba El Ali je potom demonstriralo u koloni koja se kretala preko mosta na Nilu, preko trga Tahrir do ministarstva unutrašnjih poslova oko koga su postavljene barikade. Na oba mesta izbilo je nasilje.
Reporter Rojtersa je video maskirane mlade ljude kako uklanjanju bodljikavu žicu oko Ministarstva unutrašnjih poslova i bacali kamenice na policiju pod teškom opremom. Policija je ispaljivala gumene metke i bacala velike količine suzavca, a izveštaji govore o mnogim onesvešćenim ljudima odvoženim u ambulante kolima hitne pomoći, ali i na motociklima. Egipatska državna novinska agencija Mena citira saopštenje ministarstva zdravlja da je povređeno 388 demonstranata. Neke TV agencije izveštavaju da ima čak 630 povređenih.
U petak popodne saldo je bio krvaviji: general Marvan Mustafa, spoksmen Ministarstva unutrašnjih poslova saopštio je da su demonstranti s krova zgrade poreske uprave koju su zauzeli, bacali "molotovljeve koktele" i da je u Kairu oko 200 policajaca povređeno, među kojima nekoliko sačmom iz lovačkih pušaka. Tokom protesta u Kairu ubijene su dve osobe, demonstrant i vojni oficir.
Sukobi su izbili ne samo u Kairu, već širom Egipta, a demonstracije su postale nasilne i prerasle u nerede. U petak rano ujutru tokom demonstracija pred policijskom stanicom u Suecu policija je ubila dva demonstranta. U subotu je saopšteno da je u Suecu ubijeno petoro ljudi. U Aleksandriji, demonstranti su marširali ka regionalnom sedištu vojne vlade.
Sve u svemu, za 48 sati gotovo neprekidnih sukoba policije i demonstranata u nekoliko egipatskih gradova, naročito u delti Nila, ubijeno je sedam osoba dok je 1.689 povređeno. Sukobi su nastavljeni i u subotu 4. februara popodne broj žrtava sukoba na ulicama Sueca, Kaira i Aleksandije je porastao na 12, dok su prema egipatskom ministarstvu zdravlja 2.532 osobe povređene. Egipatsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštava da je povređeno 211 policajaca, od toga njih 16 je ranjeno sačmom iz lovačkih pušaka. Jedan general je izgubio oko.
Nedelja 5. februar, četvrti dan borbe demonstranata i policije u Kairu. Kordoni policije su blokirali prilaze ministarstvu unutrašnjih poslova, stotinak metara udaljenog od kultnog trga Tahrir. Postavljene su prepreke od bodljikave žice. U ulici Mansur podignut je zid od betonskih blokova. Bačena je velika količina suzavca. Demonstranti su na policiju bacali kamenice i molotovljeve koktele.
Studenti većine egipatskih univerziteta objavili su u nedelju da počinju vremenski neograničenu akciju građanske neposlušnosti. U izjavi Saveza studenata, objavljenog na njihovoj stranici Facebook-a, govori se o tome da će se studenti pridružiti opštem štrajku u Egiptu, najavljenom za 11. februar. Neposlušnost počinje na univerzitetima u Aleksandriji, Heluanu, Damanuru, na Međunarodnom egipatskom univerzitetu, kao i na američkom, britanskom i nemačkom, akciju vode predstavnici pokreta "6. april".
«U Egiptu, fudbal je postao žrtva mešanja politike u sport, izjavio je predsednik FIFA Sep Blater.
Dobro organizovana mreža navijača kluba El-Ali, koji su poznati pod imenom Ultras traže osvetu, optužujući policiju da nije učinila ništa da ih zaštiti u Port Saidu.
U jednom saopštenju vojnih vlasti proglašena je nacionalna žalost u Egiptu, u trajanju od tri dana.
Jedan od pripadnika grupe Ultras El Ali odgovorio je izjavom na svojoj Facebook stranici poručivši da to neće biti samo nacionalna žalost samo sa stradale navijače, već "za svakoga ko je prodao dušu đavolu, za svakoga ko ne vodi računa o svojoj zemlji".
Navijačko nasilje je, kako izveštava agencija Rojters obnovilo bes protiv policije i vladajućeg vojnog saveta.
Ne samo pripadnike Ultrasa, već i obične Egipćane, ljuti ne toliko to što su se navijači sukobili, već zbog toga što su snage bezbednosti malo učinile da bi ih zaustavile.
To ilustruje izjava Ahmeda Badra, 45-godišnjeg trgovca iz Port Saida dopisniku Rojtersa: «Ultras je bio meta. Taj masakr je namešten za njih. Vojni savet i snage bezbednosti su jedino odgovorni za takve događaje…»
Egipćani su ovih dana proslavljali godišnjicu revolucije, odnosno obaranja Hosnija Mubaraka, pa su neki egipatski političari krvoproliće pripisali njegovim pristalicama.
Bliskoistočni dopisnik BBC odbacuje teorije zavera i procenjuje da slabo plaćena i slabo planirana policija nije uspela da razdvoji dve grupe navijača s dugom istorijom međusobne mržnje i nasilja. Senku na policiju i organizatora meča baca činjenica da je na stadion uneto toliko ubojitih sredstava.
Agencija AP izveštava da za mnoge Egipćane bezbednosni vakuum nije samo znak nekompetencije, već deo mnogo veće slabosti vojnog režima da vodi zemlju u turbulentnom periodu. Neki pominju i to da policija – selektivno patrolira ulicama. To znači da su neki kvartovi prepušteni «zakonu jačega», da vlada bezakonje. Na Sinajskom poluostrvu četiri maskirana revolveraša su zaustavila vozilo dvojice italijanskih radnika fabrike hrane u Suecu, oteli im kola, 10.000 evra i njihove laptopove. Dvoje američkih turista s vodičem oteto je u Šarm el Šeiku, ali su kasnije oslobođeni i sklonjeni u tamošnju vojnu bazu. U Kairu je zabeležena serija drskih krađa, uključujući oružanu pljačku dve banke i jedne pošte.
Demonstranti sa trga Tahrir zatražili su smenu ministara policije i vojske. Egipatski premijer Kemal el Gunzuri suspendovao je kompletno fudbalsko rukovodstvo i najavio pokretanje istrage protiv čelnika saveza. Egipatska fudbalska liga je suspendovana na neodređeno vreme.
ULTRASI I TAHRIR SKVER: Ultras nije jedinstvena, koherentna grupa. Glavni fudbalski klubovi imaju svoje navijačke grupe kao što su Ultras El Ahli, Ultras Beli vitezovi navijači tima Zamalek.
Agencija Reuters podseća na to da su egipatski navijači bili u prvoj rundi demonstracija kojima je oboren Hosni Mubarak, kako se to uostalom dešavalo u mnogim "baršunastim", "narandžastim" i drugim revolucijama.
Egipatski Ultras sada ima novi cilj: čoveka koji je Mubaraka nasledio na vrhu vlasti – feldmaršala Mohameda Husejina Tantavija.
«Želimo tvoju smrt izdajniče, Tantavi…», piše grupa navijača Ultras Tahrir skvera (UTS) na svojoj Facebook stranici. Nakon mnogo sati bitke s policijom u Kairu, masa demonstranata je skandirala: «Dole vojna vladavina!»
Parlament je usvojio ostavku guvernera Port Saida Muhameda Abdulaha. Suspendovani su šefovi bezbednosti i policije u tom gradu.
Partija slobode i pravde Muslimanskog bratstva zahteva ostavku ministra unutrašnjih poslova. Mnogi zahtevaju smenu vojnog lidera, maršala Husejina Tantavija, a neki čak i njegovo pogubljenje. To se dešava u atmosferi u kojoj Muslimansko bratstvo, koje dominira u parlamentu pregovara s vojskom o formiranju nove vlade.
Nasilje se sa sportskog stadiona u Port Saidu rasprostrlo na ulice gradova i, čini se, vodi u novu političku krizu u Egiptu.
Žrtve sukoba na stadionima
TRAGEDIJA UŽIVO: Hejsel, 1985.
5. aprila 1902. Glazgov (Škotska) – poginulo je dvadeset pet osoba, a 517 povređeno na utakmci između Škotske i Engleske kada se srušio deo tribina na stadionu "Ajbroks".
9. marta 1946. Bolton (Engleska) – stradale 33 osobe, a više od 400 ranjeno kada se srušio deo zida na utakmici FA kupa između Boltona i Stouka.
30. marta 1955. Santijago (Čile) – Šešt navijača umrlo kada je masa od 70.000 ljudi pokušala da uđe na stadion i gleda finale južnoameričkog Kupa u kojem je Argentina pobedila Čile sa 1:0.
24. maja 1964. Lima (Peru) – 318 ljudi poginulo, 500 ranjeno u nemirima na Nacionalnom stadionu nakon što je Argentina pobedila Peru u kvalifikacijama za Olimpijske igre. Do nereda je došlo kada je sudija poništio gola Perua u poslednjim trenucima meča.
2. januara 1971. Glazgov (Škotska) – 66 ljudi poginulo, a 140 povređeno kada se srušila ograda na "Ajbroks" stadionu pred kraj utakmice između Seltika i Rendžersa.
20. oktobra 1982. Moskva (Rusija) – 340 osoba stradalo na utakmici Kupu Evrope između moskovskog Spartaka i holandskog Harlema, pošto je policija pre završetka meča počela da tera navijače napolje. Do incidenta je došlo pošto je publika pokušala da se vrati na stadion, jer je čula da je postignut pogodak.
11. maja 1985. Bredford (Engleska) – 56 osoba mrtvo u požaru koji je izazvao opušak cigarete, pošto je deo stadiona bio od drveta.
29. maj 1985. Brisel (Belgija) – 39 ljudi poginulo, 400 njih ostalo povređeno u sukobima na utakmici finala Kupa šampiona na stadinonu Hejsel kada su navijaci Liverpula probili ogradu i napali Juventusove navijače Juventusa koji nisu imali gde da se povuku i slagali su se na gomile jedni preko drugih. U jednom trenutku zid je popustio i desetine navijača su ostali zarobljeni između ostaka zida i stampeda hiljada navijača koji je hrlio preko njih.
12. mart 1988. Katmandu (Nepal) – 93 osobe poginule, a 100 ranjeno u stampedu koji je nastao na stadionu pošto su navijači pomislili da su ulazna vrata zaključana.
11. maj 2001. Gana – 126 poginulo u stampedu na stadionu u Akri kada je policija ispalila suzavac na navijače koji su izazvali nered.
Fudbalski rat El Salvadora i Hondurasa 1969.
Nasilje na fudbalskim stadionima često je lakmus koji otkriva socijalne i političke tenzije, a često je okidač za njihovu eskalaciju. Jedan od primera koji to ilustruje je Fudbalski rat Hondurasa i El Salvadora, čiji je dubinski uzrok bio u sporovima oko zemlje i migracija. Nakon što je 14. jula 1969. El Salvador sa 3:0 porazio Honduras u fudbalskoj utakmici koja je odlučivala o kvalifikacijama za Svetski fudbalski kup FIFA 1970, izbili su nemiri u Hondurasu upereni protiv salvadorskih radnika emigranata. Od 300 000 radnika, desetine hiljada je izbačeno iz Hondurasa, što je uzrokovalo kratku invaziju Salvadora na Honduras. Posle međunarodnog posredovanja, primirje je potpisano 18. jula i stupilo na snagu 20. jula 1969. U tom "fudbalskom ratu" poginulo je oko 900 vojnika i civila El Salvadora, a na strani Hondurasa 100 vojnika i preko 2.000 civila…
43 aktivista NVO pred sudom, među njima i pet Srba
Četrdeset troje ljudi, uključujući tu 19 Amerikanaca, pet Srba, dva Nemca, jedan Norvežanin, jedan Libanac, suočava se sa suđenjem u Egiptu zbog ilegalnog finansiranja aktivnosti nevladinih organizacija u Egiptu iz inostranstva. Njima je zabranjeno da napuste Egipat. To je u nedelju 5. februara izjavio portparol egipatskog tužioca. Tamošnje vlasti su u decembru 2011. izvršile 17 pretresa kancelarija 10 nevladinih organizacija i konfiskovale sve – mobilne telefone, dokumente, kompjutere i kancelarijske kase. Američka ambasada u Kairu pružila je utočište trojici svojih državljana koji se boje hapšenja. Ostali nisu uhapšeni, ali ne mogu da izađu iz Egipta.
CNN 5. februara javlja da je među optuženima i Sem LaHud, i jedan od direktora Međunarodnog republikanskog instituta (International Republican Institute, IRI) sin sekretara za transport SAD Reja LaHuda. Predstavnici SAD su izjavljivali da je istraga protiv aktivista NVO bez osnove.
Predsednik IRI Lorne Kraner izjavljuje: «Mi operišemo 30 godina, svuda od Pinočeovog Čilea, do SSSR-a, od centralne Evrope do Indonezije pod Suhartom. Radimo u Kini, u Belorusiji i nikada se nije desilo da se naše kancelarije pretresaju. A Egipat bi trebalo da je američki prijatelj."
List Njujork tajms piše da su pored Međunarodnog republikanskog instituta na meti Nacionalni demokratski institut, takođe «organizacija u tesnim vezama s liderima američkog kongresa» kao i «druge organizacije delimično podržane američkim vladinim novcem», Fridom haus (Freedom House, Kuća slobode) i institut za žurnalizam, zatim jedna nemačka grupa kao i četiri egipatske organizacije koje zavise od finansiranja iz inostranstva, a koje se bave promocijom demokratije kroz «nepartijsku obuku» i posmatranje izbora. Ni Nacionalni demokratski institut ni i Međunarodni republikanski institut nemaju dozvolu za rad, ali su prošle jeseni bili pozvani da budu posmatrači na izborima. Američki list San francisko kronikl (San Francisco cronicle) piše da egipatske vlasti tvrde da nevladine organizacije u Egiptu podstiču političke nemire i da su možda povezane sa obaveštajnim agencijama.
Egipatski sudija Sameh Abu Zaid, je kako piše magazin Tajm izjavio u sredu 8. februara da je tokom racije sprovedene 29. decembra 2011. pronađena obimna evidencija koja govori o ilegalnom finansiranju egipatskih NVO iz SAD, Evrope i arapskih zemalja. Kako piše američki njuzmagazin Tajm , sudija je tvrdio da su aktivisti sakupljali informacije na lokacijama egipatske vojske u Ismailiji i Suec, a takođe da su bili uključeni u političke aktivnosti izvan polja rada civilnog društva. Glas Amerike javlja da su egipatske vlasti u prostorijama NGO pronašle mape Egipta podeljenog na četiri dela i da se istražuje šta je svrha tih mapa.
Egipatska istraga odnosi sa na preko 100 ljudi, a prema američkom listi National post, istražuju se aktivnosti grupa povezanih sa američkim Međunarodnim republikanskim institutom (U.S. International Republican Institute, IRI), Nacionalnim demokratskim institutom (the National Democratic Institute, NDI), "Kućom slobode" (Freedom House) i sa nemačkom fondacijom Konrad-Adenauer.
Predstavnik američkog Stejt dipartmenta je izjavio da je američka administracija u posedu 100 kucanih stranica duge optužnice protiv aktivista i da proučava njen sadržaj.
Amerikanci vrše pritisak na egipatske generale da povuku optužnice protiv aktivista NVO.
Magazin Tajm piše da je američki kongres odlučio da Epiptu postavi uslove za sledeći odišnji paket vojne pomoći od 1,3 milijarde dolara: posvećenost miru sa Izraelom, progres u demokratskim reformama, zaštita slobode govora, okupljanja i religije. «U ovom trenutku, Egipćani rade na prvom uslovu, drugi je pod znakom pitanja, a treći se krši, izjavio je jedan američki zvaničnik magazinu Tajm.
Američki sekretar za odbranu Leon Paneta je izrazio zabrinutost u razgovoru s egipatskim zvaničnicima. Državna sekretarka Hilari Klinton i 41 član američkog Kongresa traži da američka administracija zaledi pomoć Egiptu dok se kancelarije NVO ne otvore i dok se ne vrati njihova imovina.
Egipatski zvaničnici su odgovarali da ne mogu da se mešaju u rad sudova.
Neki domaći mediji u Srbiji citiraju izjavu neimenovanog predstavnika srpskog Ministarstva spoljnih poslova da je Ambasada Srbije u Kairu u stalnom kontaktu sa našim građanima kojima je u okviru akcije protiv NVO zabranjeno da napuste Egipat i da je spremna da im pruži konzularnu pomoć ukoliko oni to zatraže. Naši državljani su dobro, a Ambasada će nastaviti da prati situaciju.
Prema izjavi ministra policije Ivice Dačića 9. februara pominju se imena građana Srbije obuhvaćenih egupatskom istragom: Mirjana Jovanović koja je radila u Kairu, Budimir Milić šef, kancelarije NDI u Aleksandriji i Elmedin Kurtović, šef kancelarije NDI u Asjutu
Aktivisti egipatskog civilnog društva tvrde da je egipatski vojni savet naložio da policija sprovede raciju kako bi uznemiravala aktiviste koji su bili u prvim redovima revolta protiv Mubaraka i da zahtevaju da armija brzo preda vlast civilima. Generali koji su preuzeli vlast posle svrgavanja Mubaraka, tvrdili su da "ima stranih prstiju" iza protesta protiv vojske i optuživali su demonstrante da su deo zavere za destabilizaciju Egipta.
Sudski proces protiv aktivista NVO nije direktno povezan sa uzrocima nereda na egipatskim ulicama, ali očito jeste povezan s povećanim tenzijama u Egiptu u tranzicionom periodu, koje su poslednjim događajima rasplamsane.
