Bauk krpe kruži gradom. "Jeste li nabavili krpu?" "Hoćete li da kupite krpu." "Nije moguće da niste čuli za krpu." "Poklonite krpu." "Kupite krpu."

Mikroaktivna krpa koja čisti sve. Nije bilo boljeg izuma za nas u ovom času. Krpa koja u postdejtonovskom vreme čisti sve. Krpa koja pročišćava. Od sažaljenja i straha. Od osećanja krivice. Krpa kao oblik katarze. Posle vračara, horoskopa, raznoraznih priviđenja, crvenog neba, snega u aprilu, nije više samo mart – Mars varljiv, pojavila se univerzalna krpa kojom možete očistiti, obrisati sve. Sve pre poslednjih pet godina. Krpa je nezamenljiva u slučaju televizijskog ekrana. Pogotovo kad perete ruke. "Ja perem ruke." Krpa pročišćenja.

Ruke oprati. Obraz našminkati.

"Mikroaktivna krpica". Podnaslov "Imamo šansu za zdravu budućnost". Upravo je o tome reč. O budućnosti. U koju ulazimo bez obzira na bilo kakvu prošlost. Ulazimo kao potpuno čisti i novi. Tek rođeni. Nije bilo ničega ranije. Ili ranije je bilo samo onoga što nam omogućava da odmah osvojimo budućnost kao našu. Budućnost je isto što i mi. Budućnosti nema bez nas. Mi smo budućnost, kao što smo nekoć, kada je to bilo potrebno, bili prošlost. Mi jedino nemamo sadašnjost.

U najavi Krpe dalje stoji – "Kako je napravljena i zašto o njoj nismo čuli ranije;" Zato što joj nije bilo vreme. Zato što se krpa imala pojaviti u pravi čas. Zato što je ona sada, u miru, potrebna da bi se sve počistilo. Ima li krpa kakve veze sa etničkim čišćenjem? Ako je toga i bilo, to je radio neko drugi i ranije, u prošlosti, u budućnosti nije stvar u tome da se očiste drugi, već da se očistimo mi sami. Zato je krpa došla u pravi čas. Da očisti sadašnjost. Od prošlosti su napravili krpu. Krpa je sadašnjost. Budućnost je Krpa. Da pomogne da budu čisti. Krpa je stigla iz Švedske preko Nemačke zato što su i Nemci imali sadašnjost.

Dalji podnaslov u prospektu za Krpu glasi "Problem nije nečistoća koju vidimo, nego ona koju ne vidimo". Tu smo, dakle. Pa šta da radimo sa tom nečistoćom koja se ne vidi. Krpa očišćenja je tu da je ukloni pre nego što se ugleda. Kupimo Krpu. Zbilja, čemu Haški sud? Kada postoje nacionalni sudovi, noćni sudovi, istorijski sudovi, sudovi za pranje ruku i Krpa. Stvarno, zašto Haški sud. Zbog Strašnog suda.

Mi ćemo, naime, to nevidljivo prljavo, nejasno prljavo očistiti krpicom. "Sada – ka pravom čudu", sledeći je podnaslov. Trajnost ove krpice nije poznata "Poznat je sledeći podatak. Krpica je izdržala 900 pranja u mašini pri temperaturi od 90 stepeni. Njena je efikasnost ostala nepromenjena". Sida ne može da izdrži ni bednih šezdeset stepeni. Beogradom kruži pet hiljada registrovanih prodavaca ove krpe. Beogradom i okolinom kruži pet stotina hiljada izbeglica. Krpa nije njima namenjena. Izbeglice su sadašnjost, budućnost je krpa. Izbeglice nemaju budućnosti. Tvorci i administratori oko izbeglica su budućnost – sa krpom.

Pokušavajući da pronađem nekog od prodavaca Krpe, utvrdih da su njeni najefikasniji prodavci dame nemerkantilnih, prezrenih i nekorisnih profesija čija je sadašnjost postala Krpa. Jedna od njih je profesorka na fakultetu, druga je visoki službenik jednog od naših nekoć najvećih eksport-import preduzeća, treća je operske pevačica… Sve one imaju po nekog da izdržavaju i svima njima je nemoguće da to izvedu sa platama u tako neutilitarnim profesijama. Do sada nisam srela muškarca koji prodaje krpu. Oni će da sačekaju pojavu ćebeta. Ili su kod nas žene zadužene za ideologiju. Međutim, evo šta Ledi Magbet posle svih ubistava, a pred svoje samoubistvo, veli: "Zar se ove ruke nikada neće oprati". Ili "gubi se, prokleta mrljo, gubi se kad kažem. Pakao je mračan. Fuj, mužu moj. Vojnik, a bojite se. Šta imamo da se bojimo, ko će to da zna, kad niko našu svemoć ne može da pozove na odgovornost? No, ko je mogao pomisliti da će u tom starcu biti toliko krvi?"