U pucnjavi u komandi američke mornarice (Naval Sea Systems Command headquarters) u Vašingtonu u ponedeljak 16. septembra oko 8:15 po vašingtonskom vremenu 13 osoba je poginulo, među kojima je i jedan napadač. On je identifikovan kao 34-godišnji Aron Aleksis, po prvim vestima radnik po ugovoru u mornaričkom kompleksu.

Po iskazima nekih svedoka, koje citira Los Anđeles tajms, Aleksis se dva sada posle početka pucnjave zabarikadirao u jednoj od prostorija gde je ubijen u razmeni vatre s policijom.

Po papiru koji je objavio FBI radi prikupljanja više činjenica se kaže da je Aron Aleksis rođen 1979. u Kvinsu, da je odrastao s roditeljima u Bruklinu u Njujorku, a da živi u mestu Fort Vort u Teksasu.

Agencija Reuters izveštava da je njegov otac Algernon Aleksis bio šokiran kada su mu telefonom saopštili vest i da se raspitivao kako da stupi u kontakt sa istragom. Pričao je da je njegov sin bivši vojnik, da je imao napade besa, a da sada radi na poslu povezanom s kompjuterima u privatnoj kompaniji. Aleksisov pašenog Anthoni Litl, je iznenađen pričao da zapravo nikada nije sreo Aleksisa, čak i kad je upoznao svoju ženu i oženio se njome, nisu imali kontakt. Kaže da Aleksis nije blizak s familijom kako je to uobičajeno. List Dejli njuz objavljuje fotografiju poslednje poznate adrese Arona Aleksisa u Fort Vortu u Teksasu. To je tipična montažna kućica s tremom ispred koje stoji hrpa nabacanih starih dasaka kao posle nekog renoviranja.

Agencija Associated Press, citira neimenovanog zvaničnika koji pretpostavlja da je u vašingtonsku bazu ušao s nečijom ID katicom za koju ne zna da li je ukradena. Kasnije je saopšteno da je on uspeo da prođe "bezbednosnu proveru" i dobije karticu za ulazak u komandu kada se zaposlio kao kompjuterski tehničar za održavanje računara u maloj firmi Experts, koju je, preko Hjulit Pakarda angažovala američka vojska.

Lokalni mediji (The Fort Worth Star-Telegram) u malom mestu Fort Vort ga opisuju kao mirnog ljubaznog momka ili zgodnog i ljubaznog kelnera iz tajvanskog restorana Happy Bowl u kome je radio s mamom i tatom svog prijatelja dok je je studirao jezike (po BBC studirao je aero-inženjerstvo) Putovao je u Tajland, tamo proveo izvesno vreme, vratio se i tražio posao. On je nedavno prešao u budističku veru, a prijatelji kažu da je sebe smatrao Tajlanđaninom. U budističkom meditativnom centru Vat Busajabamvanaram u Fort Vortu gospodin Sirun je ispričao novinarima da je Aleksis pomagao drugima ali da ga je najmanje jedna osoba izbegavala jer je izgledalo da je teško ranjen, da pati. "Ne bih bio iznenađen da je izvršio samoubistvo, ali ne mislim da može da izvrši ubistvo", rekao je Sirun.

Mada je bio u vojsci, ali nikada nije govorio o oružju…

Više u tekstu 13 Dead in Shooting Rampage at Washington Navy Yard, Time 15. 9.

Drugi mediji kažu da je Aleksis bio budista koji često meditira, koji nikada nije pokazao znake agresije i da mu tako nešto ne bi palo na pamet. List Dalas njuz citira Aleksisovu bivšu komšinicu koja je rekla da ju je Aleksis maltretirao 2010.

Neki mediji pominju da je Aron Aleksis jednom hapšen zbog oružanog incidenta. Policijski zvaničnik iz Sijetla pričao je medijima da je Aleksis hapšen 2004. zato što je pucao u gume nečijeg vozila. Policiji je objašnjavao da mu je pao mrak na oči jer su mu se tog jutra građevinci čiji je to valjda auto rugali. Aleksis je bio hapšen i 2010. godine zato što je bio u svom stanu u Teksasu, pucao kroz plafon i zamalo pogodio čoveka koji je živeo na spratu iznad. Policiji je kasnije rekao da je u pitanju bio nesrećan slučaj i da je pištolj opalio dok ga je čistio.

Svaki svoj ispad je pravdao post-traumatskim sindromom, od koga je, navodno patio od 11. septembra 2001. godine, kada je pomagao u čišćenju ruševina i spasavanju povređenih. Dve medalje koje je kao mornarički rezervista dobio (National Defense Service Medal i Global War on Terrorism Service Medal) su mu kao i mnogima dodeljene za angažovanje posle 11. septembra 2001.

O motivima Arona Aleksisa (i njegovih saučesnika) se ne zna. Alekis je od 2007. bio full-time mornairički rezervista u Teksasu a, kako piše magazin Tajm, rezervu je napustio 2011. Po nekim medijima kao armijski rezervista napredovao je i odlikovan je. Izgleda da se Aleksis ne povezuje ni sa jednom terorističkom organizacijom, već se navodi da je u pitanju osoba koja je patila od post-traumatskog sindroma i napada besa.

Agencija Rojters podseća da se vašingtonska pucnjava desila tri nedelje nakon što je psihijatar američke vojske major Nidal Hasan osuđen na smrt zbog ubistva 13 ljudi 2009. u Fort Hudu, u Teksasu, gde je pucao u nenaoružane vojnike u onome što je kasnije opisao kao sveta za američke ratove u muslimanskim zemljama.

U ponedeljak kasno popodne policija je tragala za dvojicom napadača, crncem (Afroamerikanac), koji ima oko 50 godina, u uniformi maslinaste boje i nosi pušku i belcem u odeći kaki boje nalik vojničkoj s beretkom na glavi koji je naoružan pištoljem. Sumnja da je Aleksis imao još dvojicu saučesnika, a kasnije na jednog, je nakon pregleda kamera za video nadzor odbačena i zaključeno je da je Aleksis sam organizovao napad.

Tri oružja su nađena na mestu pucnjave vojnička puška AR-15, lovačka puška sačmara i poluautomatski pištolj. CNN je javio da je Aleksis, pušku sačmaricu, koju je koristio u napadu, kupio legalno u prodavnici u Virdžiniji nedelju dana pre pucnjave, dok je automatsku pušku i pištolj glok oteo od dvojice ranjenih policajaca.

Pucnjava je započela u kafeteriji na prvom spratu zgrade mornaričke komande u kojoj radi 3.000 ljudi. Kad je počela pucnjava radnici kafeterije su tražili da gosti ostanu u prostoriji, ali je neko pritisnuo vatrogasni alarm i nastala je panika. Oni koji su izašli iz grade opisivali su haotičnu situaciju koja je nastala da dok su bežali dok se u zgradi čula paljba. Nekoliko preživelih pričalo je da je pucnjava počela na četvrtom spratu i da je napadač pucao naniže u otvoreni atrijum.

AP prenosi da je desetoro ljudi ranjeno, među kojima i dva policajca.

Vojni helikopteri kružili su iznad kompleksa i kako izgleda evakuisali su žrtve.

TV NBC news je javila da niko 12 žrtava koje je Aleksis ubio nije vojno lice, već civili starosti između 46 i 73 godina koji su preko privatnih firmi bili angažovani da rade u mornaričkoj bazi.

U svim federalnim zgradama u Vašingtonu pojačane su mere bezbednosti, a zaposlenima je zabranjeno da izlaze. Aerodrom Ronald Regan je bio zatvoren. Dve škole u blizini su radi prevencije ispražnjene i zatvorene. Senat je prekinuo zasedanje. Vašingtonski metro je posle sigurnosne provere nastavio da funkcioniše. Vašingtonski bejzol tim Nationals odložio je utakmicu protiv tima Atlanta Braves zakazanu za ponedeljak uveče na obližnjem stadionu Nationals Park.

Admiral sa četiri zvezdice Džonatan Grinert (Jonathan W. Greenert), član zajedničkog štaba (the Joint Chiefs of Staff ) i šef mornaričkih operacija (Naval Operations) je evakuisan zajedno sa suprugom. On, kao i njegovi prethodnici, živi sa suprugom u istorijskom zdanju u mornaričkoj bazi (Tingey House). Jedan od njegovih prethodnika admiral Majk Burda (Mike Boorda) je u toj bazi 1996. izvršio samoubistvo.

U celom kompleksu radi oko 16.000 vojnika i radnika po ugovoru. Ulaz u kompleks i u pojedine zgrade moguć je samo uz sigurnosnu proveru i posebna vojna dokumenta (military ID) U tom bloku se nalazi i mornarički muzej (National Museum of the U.S. Navy),. Baza je istorijsko mesto, osnovana je 1799, i bila je luka, mornarički centar i brodogradilište nove američke flote. Englezi su osvojili tu bazu u avgustu 1814, ali je američka vojska spalila brodove da ne bi pali u britanske ruke. Važnu tehnološku ulogu vašingtonski mornarički centar je igrao tokom II svetskog rata. U mornarički muzej mogu ući i civili uz pokazivanje ličnih isprava (ID). Tokom leta ulaz u muzej je bio liberalizovan, ali je taj režim trajao do početka septembra.

Policija je u ponedeljak pokušavala najpre da utvrdi da li su napadači imali dokumenta za pristup bazi koja je obezbeđena, opasana visokim zidom i u koju se moglo ući samo uz zvanični identifikaciju, odnosno da li je neko mogao da dospe na parking a da njegova kola nisu pregledana, ili da li je mogao pešice nekako da ušeta u zabranjenu zonu.

Vašingtonska mornarička baza (The Washington Navy Yard) na obali reke Anakostija, (Anacostia River), je 1960-ih bila dosadno prilično zaumiruće mornaričko mesto, ali je nakon 1990-ih u toj bazi, oko pet kilometara udaljenoj od Bele kuće, počela da buja gradnja novih zgrada i da se kompleks puni novim radnicima zbog toga što je tamo premešteno pet sistemskih mornaričkih komandi za projektovanje ratnih brodova, brodskog oružja, komandnih sistema, i još neke institucije (Naval Sea Systems Command – NAVSEA, Naval Facilities Engineering Command, the Military Sealift Command, the Office of the Naval Inspector General and the Office of the Judge Advocate General)…