Akademik Miomir Vukobratović, jedan od očeva svetske robotike, preminuo je u nedelju, 11. marta u 81. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

Vukobratović je rođen јe u Zrenjaninu 1931. godine. Bio јe inženjer mašinstva, doktor tehničkih nauka Mašinskog fakulteta u Beogradu i Instituta za mašinstvo Akademije nauka SSSR.

Uz teorijsku i primenjenu robotiku, Vukobratović se bavio i vazdohoplovnom tehnikom. Radio je u

Institutu "Mihailo Pupin" (najpre kao saradnik, pa rukovodilac, viši naučni saradnik i naučni savetnik), kao profesor univerziteta (Katedra za proizvodno mašinstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu) i naučni savetnik Instituta tehničkih nauka SANU.

U SANU јe obavljao funkciјu rukovodioca proјekta Dinamika i upravljanje humanoidnim robotima visokih performansi i predsednika Odbora za mašinstvo.

Srpska akademija nauka i umetnosti saopštila je i da je akademik Miomir Vukobratović svoјim pionirskim radom i nesebičnim zalaganjem otvorio novo polje u razvoјu mašinstva u našoј zemlji i uveo mnoge mlade naučnike i stručnjake na svetsku scenu proučavanja i razviјanja robotike i mašinstva.

O Vukobratovićevom radu i razvoju robotike u Srbiji "Vreme" je nekoliko puta pisalo. U intervjuu koji je dao za naš list 2006. godine, Vukobratović je sa žaljenjem govorio o propasti srpske robotike i sjajnim sedamdesetim godinama kada je ova zemlja važila za jednog od svetskih lidera na tom polju.

U Srbiji je, inače, prve pokušaje pravljenja robota pokrenuo profesor Rajko Tomović 1963. godine, gradeći takozvanu beogradsku ruku, aintenzivnja istraživanja su na Institutu "Mihajlo Pupin" pokrenuta sa radovima dr Vukobratovića iz oblasti matematičkog modelovanja antropomorfnih aktivnih mehanizama.

Početkom sedamdesetih počinje pravljenje aktivnog egzoskeleta koji je služio kao pokretač za paraplegičare tako što je nadoknađivala 50 odsto sile potrebne za pokretanje tela. Kasnije su egzoskeleti snabdeveni i elektropneumatskim i elektromehaničkim motorima.

Najvažniji korak u razvoju takozvane Beogradske škole robotike bio je rad o takozvanoj tački nula momenta, koji je objavljen još 1969. godine. To je teorijski model kretanja humanoidnog robota koji je razvio Vukobratović i na kome se i danas zasniva kretanje svih vrsta androida.

Krajem sedamdesetih godina istraživanja na Institutu okreću se industrijskoj robotici – 1978. napravljen je u svetu prvi industrijski robot sa antropomorfnom konfiguracijom.

U to vreme Vukobratović je bio važan gost na svakom međunarodnom skupu o robotici i važio je za jednog od pionira u ovoj industriji. Međutim, tokom osamdesetih, a posebno devedesetih, istraživanja robota u Beogradu gotovo da su zamrla, i nasuptor očekivanjima, čak ni u ovom veku nisu dobila veći zamah.