Kabare s poznatom vetrenjačom zapravo imitacijom vetrenjače na krovu, "Mulen ruž", (Crveni mlin), otvoren 6. oktobra 1889. u boemskoj četvrti, na Monmartru, blizu Pigala, povodom Svetske izložbe u Parizu, obeležio je svoju 120. godišnjicu.

Dao ga je sagraditi i bio je njegov prvi impresario Katalonac Žozef Oler tadašnji vlasnik pariske Olimpije.

Mulen Ruž smatraju rodnim mestom francuskog kankana. Kankan neki inače opisuju kao omiljeni ples na radničkim slavljima. Ovde je to počelo kao zavodnički ples kurtizana koje su ga učinile šokantnim, i za taj period i vulgarnim. Prvo je to bio individualni ples. Kasnije su s tog mesta proterali kurtizane, a igračice kankana su uglavnom birali među neuspešnim balerinama. Ples je dobio akrobatske i atletske primese.

Mesto je ovekovečio postimpresionista Anri de Tuluz-Lotrek, brojnim posterima i scenama noćnog života. Andrej Beli 1906. piše Alekandru Bloku o «Taverni pakla» u Mulen Ružu. Tu se 1907. glumica koju su zvali Žermaina pojavila se obučena u tri male školjke. Tu su nastupali Žozefina Beker, u suknjici od banana, Frenk Sinatra, Edit Pjaf, Ela Ficdžerald, Liza Mineli, Elton John. Britanski Princ od Velsa je nekada spadao u redovne posetioce tog kabarea.

O tom mestu gde se spaja porok i umetnost snimljeni su mnogi filmovi, 1952. u filmu «Mulen Ruž», Džona Hjustona igrala je tada raskošna Za-Za Gabor, a u onom iz 2001. Nikol Kidman. Zapravo, snimljeno je šest filmova tog naslova 1928, 1934, 1939, 1944, 1952, i 2001. Uz to, slavni Žan Renoar je 1955. snimio film «Francuski kankan», baziran na izmišljenoj priči o nastanku Mulen Ruža.

Ugledni pariski Mond na svom sajtu daje omaž tom mestu jednim

istorijskim videoklipom pod naslovom 120 godina kankana, kabare zauvek.

Danas je to turistička atrakcija, a među gostima najviše ih je iz Kine, Amerike, Rusije i Nemačke. Stočlanu trupu koja tamo nastupa i u koju se ne ulazi lako, čine igračice iz 17 zemalja, a najviše ih je iz Australije.