Iljič Ramirez Sančez Karlos Šakal, koji je 1997 osuđen na doživotnu robiju u Francuskoj zbog ubistva dva obaveštajna agenta 1975. iz zatvora je 7. novembra izveden na novo na suđenje u Parizu zbog četiri bombaška napada 1982 i 1983. kada je ubijeno 11 ljudi, a ranjeno 100.

Kad ga je sudija pitao koje je profesije Iljič Ramirez Sančez je, pogladivši svoju retku bradu odgovorio: "Ja sam profesionalni revolutionar."

Nove optužbe se odnose na četiri bombaška napada: na voz između Pariza i Tuluza, na brzi voz TGV, u Parizu i u Marseju. U tim bombaškim napadima poginulo je 11 ljudi i ranjeno još 100.

Tužioci tvrde da je Karlos izveo te napade radi pritiska vlasti da oslobode Magdalenu Kop, uhapšenu mesec dana ranije dok je nosila eksploziv, koja je postala njegova prva supruga, a i još jednog saučesnika.

Iljič Ramirez Sančez je rođen u Karakasu 12. oktobra 1949, njegov otac bogati advokat bio je marksista, pa je i sin odgajen u duhu u marksizma-lenjinizma, a u tom duhu je dobio i ime. Nakon što su se njegovi roditelji iz Venecuele razveli, s majkom je otišao u Veliku Britaniju, studirao je u Londonu, a kasnije se preselio u Rusiju. Godine 1970 bio je izbačen sa univerziteta Patris Lumumba u Moskvi zbog lošeg ponašanja.

Navodno je prošao kroz neki kamp za trening gerilaca na Kubi. Bio je povezan s palestinskim pokretom za oslobođenje.

Posle pada Berlinskog zida, on se povukao u Siriju, a kasnije u Kartum u Sudanu, gde je 1994. trebalo da se podvrgne manjoj operaciji testisa. U bolničkoj sobi u Sudanu te 1994. francuske specijalne snage, verovatno uz pristanak sudanskih vlasti, zarobile su Karlosa i navodno ga u džaku ga odnele u Pariz. U medijima je bio označen kao svetski terorista No 1. osumnjičen za više bombaških napada, ubistava i uzimanja talaca. Tri godine nakon hapšenja Ramirez je osuđen na doživotnu robiju.

Iljič Ramirez izdržava kaznu u takozvanom VIP bloku jednog zatvora u Parizu, gde zatvorenici imaju nekoliko pogodnosti kao što su pristup u teretanu i biblioteku. Ali, on retko dobija posete, a i kutije cigara je godinama slala venecuelanska ambasada u Parizu – više ne dolaze.

Troje njegovih navodnih saučesnika Palestinac Kamal al-Isavi, članica jedne nemačke revolucionarne ćelije Krista-Margot Frelih i Nemac Johanes Vajnrih su nedostupni sudu i biće im suđeno u odsustvu. Kako piše NJujork tajms, šesdesetdevotogodišnja Krista-Margot je u bekstvu od 2001. godine, a veruje se da živi u Nemačkoj. Sedamdesetogodišnji Ali Kamal se takođe krije, a šesdesetčetvorogodišnji Vajnrih izdržava doživotnu kaznu u Nemačkoj.

Vašington post piše da je Ramirez 25. oktobra počeo štrajk glađu u zatvoru, zbog toga što je stavljen u izolaciju. On poriče da je imao ikakve veze sa bombaškim napadima; za radio Europ 1 je dao izjavu demonstrirajući " borbeno raspoloženje": «Moj lik je pogodan za ovu vrstu borbe", rekao je.

Kako javlja Glas Amerike tužilac je otkrio dokaze o Karlosovoj krivici u komunističkim arhivama u Mađarskoj i bivšoj Istočnoj Nemačkoj. Ramireza će na sudu braniti advokatica Isabela Kotant-Pejer, njegova treća supruga, kojom se oženio u zatvoru pre 10 godina, uz muslimansku ceremoniju. Ta advokatica tvrdi da podaci iz komunističkih arhiva koji terete njenog klijenta nisu validni.

Njegova najspektakulanija teroristička akcija je otmica 11 ministara Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) tokom zasedanja ove organizacije u Beču 21. decembra 1975. Ministri-taoci su oslobođeni kada su austrijske vlasti dale avion Karlosovoj grupi da ode u Alžir, gde je Karlos dobio azil i, po medijskim izveštajima 20 miliona dolara za otkup talaca. Ramirezu nikad nije suđeno za napad u Beču.

Volstrit džornal piše da suđenje Karlosu koje počinje 7. novembra ponovo osvetljava vreme kada je svet bio podeljen gvozdenom zavesom, kada je Sirija bila sila u usponu, kada je pukovnik Moamar Gadafi bio na vrhuncu svoje četrdesetogodišnje diktature, kada je Ramirez ispleo mrežu jedne od najpoznatijih svetskih terorističkih «licenci».

Ako bude proglašen krivim, Karlos može dobiti još jednu kaznu doživotne robije.