Istraživanje, sprovedeno 22. decembra 2011, nakon odluke Evropskog saveta da Srbiji ne dodeli status kandidata za članstvo u EU, pokazalo je da 51 odsto građana i dalje podržava ulazak Srbije u EU. To je najmanja podrška evro-integracijama od 2002. godine. Ona je za dva procenta manja nego u junu 2011. kada je za ulazak u EU bilo 53 odsto građana. Za godinu dana podrška je opala za šest procenata, s obzirom na to da se u decembru 2010. godine 57 odsto građana Srbije izjasnilo da podržava ulazak Srbije u EU.

Ukoliko bi sada bio raspisan referendum sa pitanjem: "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU", 51 odsto građana glasalo bi "za", 28 odsto "protiv", 18 odsto ne bi glasalo, dok tri odsto ne zna kako bi se izjasnilo. Broj onih koji bi na referendumu glasali protiv priključenja se u odnosu na prethodno istraživanje povećao za 4 odsto.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije Milica Delević je interpretirajući istraživanje naglasila 13. januara da su jasnije profilisani oni koji bi glasali protiv, i napomenula da 23 odsto građana smatra da EU ne donosi ništa dobro Srbiji i da ispitani smatraju da bi više koristi od EU imala država, a ne oni lično.

Istraživanje je pokazalo da učlanjenje u EU korisnim smatra 39 odsto građana, lošim 26, a niti dobrim niti lošim 35 odsto.

Na pitanje zašto bi glasali protiv učlanjenja zemlje u EU, 23 odsto građana smatra da bi im to donelo više štete nego koristi, 15 odsto kao razlog navodi ucene, pritiske i uslovljavanja, 13 odsto ističe da to nije najbolje rešenje, 12 odsto da bi to donelo ekonomsku propast i zaduživanje, 10 odsto smatra da EU nema budućnost, a šest kao razlog navodi uslovljavanje.

Kada je u pitanju budućnosti Unije 37 odsto ispitanka kaže da ona neće uspeti da prevaziđe probleme, da će se potpuno zatvoriti ili čak raspasti.

Među onim građanima koji učlanjenje u EU smatraju korisnim, 41 odsto ističe da će to doneti više mogućnosti zapošljavanja, isto toliko da će voditi boljoj budućnosti mladih ljudi, 35 odsto zbog mogućnosti da slobodno putuje po zemljama EU, a 28 odsto da će pomoći se uredi stanje u državi.

Istraživanje Kancelarije pokazalo je i da čak 85 odsto grajana smatra da bi strukturne reforme društva trebalo sprovoditi i da nisu uslov za integracije.

Oko 53 odsto ispitanih smatra da je rukovodstvo države odgovorno za to što Srbija nije dobila status kandidata za članstvo u EU, 32 odsto smatra da je za to odgovorna situacija u EU, dok samo pet odsto građana kao problem vidi Kosovo i Metohiju. S druge strane, na pitanje koji je najveći uslov koji se postavlja pred našu zemlju, 70 odsto građana odgovorilo je da je to Kosovo i Metohija. Oko 75 odsto građana smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati bez obzira na EU. Oko 85 odsto građana inače i dalje podržavaju reforme.