Sporazum o sprovođenju nemačko- srpskog projekta tehničke saradnje "Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji" potpisan je u sredu, 29. maja. Protokol su potpisali direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević i vođa projekta "Podrška procesu evropski integracija u Srbiji", Andrej Horvat, uz prisustvo ambasadora Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Hajnca Vilhelma.

Nakon potpisivanja sporazuma Vilhelm je da rekao da se nada skorašnjim počecima pregovora Srbije o pristupanju EU.

"Vidim da će Srbija biti odlično pripremljena za to, a u tome će imati i najbolju moguću pomoć. Gospodin Horvat je svoje dragoceno iskustvo stekao u Sloveniji, a sada će ga preneti vama na najbolji mogući način."

Vilhelm je ponovio poruku koju je i nemački ministar spoljnih poslova, Gvido Vestervele izneo kada je bio u poseti Srbiji, a to je da je bitno da se i Beograd i Priština drže onoga što su prihvatili i da rade na realizaciji, u dogovorenim rokovima.

Andrej Horvat, vođa projekta, naglasio je da dosadašnji učinak pokazuje da je srpska administracija spremna za proces pristupanja Evropskoj Uniji.

GIZ (Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit), u okviru koga se sprovodi ovaj projekat, je javno preduzeće koje je u vlasništvu Vlade Savezne Republike Nemačke.

Horvat je naglasio da se navjiše truda ulaže u polju razvoja i pomoći zemljama na različitim područjima. "GIZ-u je bitno da na projektima koje sprovodi radi sa partnerima. Ne dolazimo samo kao finansijeri već zaista saradnja mora da bude u interesu partnera. Oni moraju biti spremni na metode koje su karakteristične za naš rad, a one su se pokazale uspešnim u nekim drugim zemljama.

Uglavnom se radi o primenjivanju principa održivog razvoja, neophodno je da životna sredina bude deo našeg rada, kao i politički akteri koji odlučuju o svim ključnim stvarima za naše projekte i radimo tako da se pomenuti principi sve vreme poštuju", rekao je Horvat i dodao: "Ne dolazimo da bismo nekome ’solili pamet’, već da učimo od partnera i da zajedno obavimo dobar posao."

Prema rečima Milana Pajevića, direktora Kancelarije za evropske integracije, prva faza projekta trajaće do sredine 2015. godine, a krajnja do 2018. godine. "Cilj je da kada dođe do pregovora spremimo srpsku administraciju, Vladu, misiju u Briselu, koja će imati vrlo značajnu ulogu u pregovorima, pa i mnoge druge institucije što bolje. Na drugoj strani stola naći će se 28 zemalja članica EU koje zastupa Evropska komisija. Pregovori se ne vode sa Briselom, već sa članicama EU i to je bitna poruka za sve koji su u to uključeni, da bi se znalo na koga da se fokusira politika i administracija", rekao je on.

U projektu ima šest stubova, postavljanje struktura i procedura je jedan od njih, odnosno način na koji se izvodi "skrining" proces. To se odnosi na uporedni pregled evropskih procesa sa onima koji su u Srbiji već primenjeni. Od ukupno 35 poglavlja, Milan Pajević je izdvojio dva područja: poljoprivredu i regionalni razvoj, rekavši da su to po obimu zakonodavstva i finansijski dva najznačajnija poglavlja. Pajević je naglasio da je Evropska komisija ta koja određuje tempo za pristupni proces Srbije, a da od zakazivanja Pristupne konferencije Vlada, zavisi i datum pregovora, o kome je bilo reči.

"Želeo bih da se zahvalim kancelariji za evropske integracije na odličnoj saradnji i pomoći. Stvarno se radujem izazovima koji nam u ovoj godini predstoje, jer ako krajem juna zaista dobijemo datum pregovora, to će nas sve usrećiti", rekao je Horvat.

Na pitanje novinara da li je dobijanje konkretnog datuma pregovora Srbije o pristupanju EU neizvesno, Vilhelm je rekao da je ovaj projekat planiran još u junu 2011. godine, na nivou pregovora vlada dveju zemalja, kada Srbija još nije imala ni status kandidata.

Upravo ta činjenica, naglasio je on, jasno pokazuje koliko je Nemačka uvek bila zainteresovana za evropsku perspektivu Srbije.

"Nemačka ne bi ni planirala taj projekat još 2011. godine da ne veruje u šansu Srbije da otpočne pregovarački proces. Nemačka to želi i u to čvrsto veruje", rekao je Vilhelm, dodavši da Nemačka radi samo projekte koji imaju smisla.