Nikolić i Vučić prisluškivani?
Presednik Srbije Tomislav Nikolić tvrdi da su on i Vučić prisluškivani i najavio temeljitu istragu kojom će biti obuhvaćeni mnogi ljudi
Tomislav Nikolić tvrdi da su on i Aleksandar Vučić prisluškivani: "Mi
smo tu upali u zmijsko gnezdo. Mi smo upali među ljude koji koriste
visoke funkcije u mnogim službama da gospodare životima. Mi smo upali
među ljude koji su se drznuli da prisluškuju najpre mene, a onda i
Aleksandra Vučića. To će morati da se istraži do kraja. Tako u Srbiji
ne može da se živi. Ko je navikao da na taj način ljude kontroliše
komanduje njihovim životima, da usmerava njihove aktivnosti, taj neka
beži glavom bez obzira iz Srbije. Od ove borbe nećemo da odustanemo",
rekao je Nikolić u delu intervjua s glavnim urednikom RTS Nenadom Lj.
Stefanovovićem u emisiji "Svedok" u sredu 31. oktobra kome je govorio o borbi protiv mita, korupcije.
On je rekao da nema ništa protiv bogatih ljudi, da ko hoće da se bavi
politikom treba da osnuje stranku, "a ne krije se u senci, ne vadi
novac iz džepa, ne kupuje duše, ne prisluškuje, ne prati, ne uzima
listinge telefonskih razgovora, ne snima poruke ljudi po Srbiji. Ovo
mora da bude ogromna akcija. Biće obuhvaćeni mnogi ljudi. Znali su šta
rade. Što se sad češu po glavi…"
Dan posle Nikolićeve izjave RTS je u četvrtak 1. novembra objavio pozivajući se na neimenovane krugove bliske Vladi da je pre tri dana prvi potpredsednik Aleksandar Vučić informisan od strane BIA da je deo MUP-a izdao nalog da mu se prisluškuje telefon, a da predsednika Nikolića prisluškuju duže vreme!
Nalog za prisluškivanje Aleksandra Vučića izdat je, tvrdi isti izvor, po zahtevu interesnih grupa, a uz pomoć nekoga iz vrha policije. Aleksandru Vučiću je pojačano obezbeđenje, a Tužilaštvo je već pokrenulo istragu. Interesne grupe nisu imenovane, niti zasad ima preciznijih podataka o tome o kom delu MUP-a je reč, odnosno iz kog dela vrha policije je došao takav nalog.
Govoreći o preprekama sa kojima se suočava vlada, Aleksandar Vučić je u intervjuu Novostima 1. novembra rekao: «Pre tri dana otkrili smo da je jedna grupa po nalogu MUP prisluškivala najviše državne funkcionere, uključujući predsednika Tomislava Nikolića i mene. Pokrenuće se opsežna istraga i vrlo brzo ćemo utvrditi o čemu se radi…»
Po Krivičnom zakoniku policija takve radnje može da preduzima samo po odobrenju suda ili tužioca, za neovlašćeno prisluškivanje zaprećena je kazna do pet godina zatvora. (Videti antrfile Neovlašćeno prisluškivanje).
Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje
Član 143 Krivičnog zakonika
(1) Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Prisluškivanje pred Ustavnim sudom
Tokom 2012. u javnosti je bilo dosta reči o zakonskim nepravilnostima kad je reč o prisluškivanju. Zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za poverenik za informacije Rodoljub Šabic su u junu 2012. zatražili od Ustavnog suda Srbije da donese privremenu meru zabrane policiji da prikuplja podatke o komunikacijama građana bez odluke suda. Istovremeno su podneli i inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o krivičnom postupku (ZKP), odnosno odredba ZKP prema kojoj policija može pribavljati listinge, lokacije i druge podatke o telefonskom saobraćaju građana po odluci tužioca, a ne suda. To je ZKP-om predviđeno samo za prikupljanje podataka o učiniocu veoma teških krivičnih dela:
teško ubistvo (član 114. Krivičnog zakonika), otmica (član 134. Krivičnog zakonika), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (član 185. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika), iznuda (član 214. stav 4. Krivičnog zakonika), falsifikovanje novca (član 223. st. 1. do 3. Krivičnog zakonika), pranje novca (član 231. st. 1. do 4. Krivičnog zakonika), neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. st. 1. do 3. Krivičnog zakonika), ugrožavanje nezavisnosti (član 305. Krivičnog zakonika), ugrožavanje teritorijalne celine (član 307. Krivičnog zakonika), napad na ustavno uređenje (član 308. Krivičnog zakonika), pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja (član 309. Krivičnog zakonika), diverzija (član 313. Krivičnog zakonika), sabotaža (član 314. Krivičnog zakonika), špijunaža (član 315. Krivičnog zakonika), odavanje državne tajne (član 316. Krivičnog zakonika), izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (član 317. Krivičnog zakonika), povreda teritorijalnog suvereniteta (član 318. Krivičnog zakonika), udruživanje radi protivustavne delatnosti (član 319. Krivičnog zakonika), pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (član 320. Krivičnog zakonika), teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (član 321. Krivičnog zakonika), nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija (član 348. stav 3. Krivičnog zakonika), nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (član 350. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika), zloupotreba službenog položaja (član 359. Krivičnog zakonika), trgovina uticajem (član 366. Krivičnog zakonika), primanje mita (član 367. Krivičnog zakonika), davanje mita (član 368. Krivičnog zakonika), trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika), uzimanje talaca (član 392. Krivičnog zakonika) i krivično delo iz člana 98. st. 3. do 5. Zakona o tajnosti podataka…
Janković je tada podsetio da se Ustavni sud već u dva navrata izjasnio da je prisluškivanje građana bez sudske odluke neustavno. Prvi put je to učinjeno povodom Zakona o elektronskim komunikacijama 2011, a drugi put povodom Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Ustavni sud Srbije je u aprilu 2012. utvrdio neustavnost pojedinih odredaba Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojno-obaveštajnoj agenciji, kojim službe bezbednosti mogu da i bez odluke suda pribavljaju podatke o korisnicima i obavljenoj komunikaciji građana. Oba puta podnosioci inicijative su bili ombudsman i poverenik.
