Nobelove nagrade u pet oblasti, za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i mir, dodeljene su ove nedelje.

Nagrada u oblasti ekonomskih nauka, koja je uvedena znatno kasnije i nije predviđena Nobelovim testamentom, dodeljuje se poslednja.

Pogledajte ko su ovogodišnji dobitnici nagrada.

MEDICINA

Japanac Šinja Jamanaka i Britanac Džon B. Gurdon dobitnici su Nobelove nagrade za svoj pionirski rad na matičnim ćelijama. Jamanaka je profesor na Univerzitetu u Kjotu, u Japanu, dok Gurdon trenutno radi na Gurdon institutu u Kembridžu. Oni su nagradu osvojili za istraživanja procesa u ćelijskom jedru kojim se zrelim ćelijama šalje instrukcija da stvaraju mlade matične ćelije. Te matične ćelije se potom mogu koristiti za formiranje tkiva bilo kog tipa.

Matične ćelije su univerzalnog tipa i one se tokom razvoja embriona razvijaju u sve vrste ćelija, kao što su crvena krvna zrnca i ćelije kože, a u kasnijoj fazi života imaju sposobnost da popravljaju oštećena tkiva.

Postoji više vrsta matičnih ćelija, a razlika između odraslih matičnih ćelija i onih koje se uzimaju iz pupčanika je njihova potentnost, odnosno mogućnost njihovog peobražaja u određenu vrstu ćelija. Primera radi, matične ćelije pankreasa mogu dati samo ćelije pankreasa, dok matične ćelije uzete iz pupčanika mogu dati oko 200 tipova ćelija.

Lečenje zahvaljujući matičnim ćelijama već godinama se sprovodi u velikom broju zdravstvenih ustanova u svetu, a od nedavno se, u manjoj meri, uspešno sprovodi i u Srbiji.

FIZIKA

Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je Francuzu Seržu Arošu i Amerikancu Dejvidu Vajnlendu istraživačima-pionirima na polju kvantne optike.

Kako je saopštila švedska Kraljevska akademija za nauku, nagrade su dodeljene za njihove radove iz oblasti kvantne fizike, za "eksperimentalne, pionirske metode koje omogućavaju merenje i manipulaciju individualnih kvantnih sistema". Dodaje se da su njihove metode stvorile uslove da se na ovom polju istraživanja načine prvi koraci ka izradi novog tipa super brzog kompjutera koji bi se bazirao na kvantnoj fizici.

Njih dvojica su otvorila vrata u novu eru eksperimenata u kvantnoj fizici demonstracijom direktnih osmatranja individualnih kvantnih sistema tako da ih ne unište. Zahvaljujući neverovatnim laboratorijskim metodama uspeli su da izmere i kontrolišu veoma nestabilna kvantna stanja, omogućivši istraživačima iz njihove oblasti da načine prve korake ka građenju nove vrste super brzog računara zasnovanog na kvantnoj fizici. Njihove metode ujedno su vodile ka konstrukciji ekstremno preciznog sata koji bi mogao postati buduća osnova za novi standard vremena sa stotinama puta većom preciznošću nego što ga ima današnji cezijumski atomski sat.

HEMIJA

Amerikanci Robert Lefkovic i Brajan Kobilka dobitnici su Nobelove nagrade za proučavanje proteina koji omogućavaju ćelijama tela da odgovore na signale spolja. To priznanje dobili su za zajednički rad "G protein spregnuti receptori".

Na našim očima, nosu, ustima imamo senzore za svetlost, ukus i miris. U čitavom našem telu najrazličitije ćelije imaju slične senzore za hormone i druge supstance koje šalju najrazličitije signale – adrenalin, serotonin, histamin, dopamin.

Osnovni mehanizam za čitanje ovakvih "dešavanja" su G-protein spregnuti receptori čije su postojanje otkrila dva nagrađena istraživača. Ove senzore na površini ćelije Lefkovic i Kobilka uspeli su da mapiraju i objasne kako rade. U "porodici" G-protein receptora su oni za adrenalin, dopamin, serotonin, svetlost, ukus i miris. Od njih zavise brojni psihološki procesi u organizmu, a gotovo polovina lekova kroz njih deluje, između ostalog i beta blokatori, antihistamini i različiti lekovi koji se koriste u psihijatriji.

KNJIŽEVNOST

Kineski pisac Mo Jan dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost. On je, kako je navedeno u obrazloženju, magičnim realizmom uspeo da spoji narodne priče, istoriju i vreme u kome živimo.

Mo Jan piše o kineskom društvu u 20. veku i jedan je od vodećih autora te zemlje. Autor je 11 romana i oko stotinu kratkih priča u kojima preispituje tradicionalne vrednosti Kine, bavi se porodičnim odnosima i problemima identiteta.

Epski roman Mo Jana, jedini koji je preveden na srpski jezik, objavljen je u Portalibrisu pod nazivom "Velika nedra i široka bedra". To je roman o ženama u zemlji u kojoj dominiraju muškarci. Metafora Mo Jana je žensko telo, a roman obiluje scenama nasilja i svireposti u društvenim odnosima u Kini 20. veka.

MIR

Za dugogodišnju ulogu ujedinjavanja i širenja stabilnosti na Starom kontinentu, ovogodišnji laureat Nobelove nagrade za mir je Evropska unija, saopštili su iz Nobelovog komiteta.

Oni su čestitali Evropskoj uniji na obnovi i izgradnji porušene infrastrukture nakon Drugog svetskog rata i njenoj ulozi u širenju stabilnosti na bivše komunističke zemlje posle pada Berlinskog zida 1989. godine.

U opštem oduševljenju na koje je u Briselu naišla vest o Nobelovoj nagradi za mir, postavlja se pitanje ko će u decembru u ime Unije preuzeti nagradu u Oslu.

"O tome se još uvek razgovara, još ništa nije odlučeno", rekla je novinarima Pija Arenkilde Hansen, portparolka predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, koji je, uz predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompeja i šeficu evropske diplomatije Ketrin Ešton, jedan od kandidata koji bi mogao da primi nagradu.