Predstavnici zemalja BRIKS (Brazil, Risija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) na samitu u brazilskom gradu Fortaleze potpisali su 15. jula sporazum o formiranju Nove razvojne banke (New Development Bank). U deklaraciji BRIKS iz Fortalezea se kaže da će banka i osnivački kapital od 50 milijardi dolara, koji će ravnopravno obezbediti zemlje članice, inicijalni iznos od 10 milijardi u kešu u narednih sedam godina i 40 milijardi u garantijama. Banka treba da počne da daje kredite 2016.

Potpisan je takođe i sporazum o formiranju pula valutnih rezervi od 100 milijardi dolara kojim će koordinirati zemlja koja predsedava u toj asocijaciji, a koji za cilj ima zaštitu nacionalnih valuta od poremećaja finansijskih tržišta, odnosno, po rečima Putina, od finansijskih politika zapadnih država.

Po oceni ruskog predsednika Vladimira Putina, Nova razvojna banka treba da ojača finansijsku nezavisnost zemalja. Agencije prenose pretpostavku da nova finansijska organizacija treba da postane alternativa Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Po rečima predsednice Brazila Dilma Rusef, formiranje banke BRIKS treba da postane važni korak na putu promene globalne finansijske arhitekture.

Banka će biti specijalizovana za infrastrukturne projekte na teritoriji članica asocijacije BRIKS i u zemljama u razvoju. Pri tome, po rečima ministra finansija Rusije Antona Siluanova, banka će biti otvorena za prijem novih osnivača među članicama OUN, s tim da udeo zemalja BRIKS ne padne ispod 55 procenata.

Sedište banke biće u Šangaju, a prvi predsednik banke biće narednih pet godina iz Indije, a potom iz Brazila, pa iz Rusije.

Agencija Rojters uočava da je to prvi veći domet asocijacije BRIKS od 2009. kada su počele da koordiniraju svoje aktivnosti na definisanju akcija radi sprečavanja odliva kapitala iz zemalja u razvoju.

Zemlje BRIKS, obuhvataju polovinu svetske populacije i petinu globalnog ekonomskog priliva.

Kina, vlasnik najvećeg dela svetskih deviznih rezervi, će u pul uložiti 41 milijardu, Brazil, Indija i Rusija po 18, a Južna Afrika 5 milijardi. Kineska agencija Hsinhua citira kineskog ministra finansija da nova banka daje jaču težinu zemljama u razvoju u međunarodnom finansijskom poretku.

Pregovori o sedištu banke i prvom predsedavajućem trajalo je dugo zbog razlika između Indije i Kine i rešenje je nađeno 10 minuta pre kraja samita, javlja Rojters, koji uočava kako to govori da zemlje BRIKS imaju teškoće prilikom pretakanja reči u akciju. Pregovori o Novoj razvojnoj banci su trajali dve godine, pošto su se Brazil i Indija suprotstavljali Kini da dobije najveći udeo u kreditiranju od ostalih.

Na kraju Brazil i Indija su prevladale u nastojanju da se na početku krene sa istim ulozima, ali ostaje strah da će Kina No. 2 u svetskoj ekonomiji nastojati da dobije veći uticaj u banci kako bi povećala svoj uticaj u inostranstvu. Kinez ipak neće predsedavati bankom u naredne dve decenije.

Portparol Narodne banke Kine je izjavio za Kineski radio internacional da će u monetarnim rezervama BRIKS-a Kina imati 39,95 odsto glasova. Brazil, Rusija i Indija imaće po 18,10, a Južnoafrička Republika 5,75 odsto glasova.

Pravo glasa u okviru ovog mehanizma BRIKS-a povezuje se sa najavljenim doprinosom. Kina će dati doprinos monetarnim rezervama ove organizacije u vrednosti od 41 milijardu američkih dolara, Rusija, Brazil i Indija po 18 milijardi, a Južnoafrička Republika 5 milijardi američkih dolara.

U Aranžmanu za nepredviđena dešavanja, kako se zvanično nazivaju monetarne rezerve BRIKS-a, postoje Savet guvernera i Komitet za konkretne poslove.

Radi bezbednosti novčanih sredstva investitora, većina novčanih sredstva biće povezana sa aranžmanima Međunarodnog monetarnog fonda.

Agencija Rojters još konstatuje da je samit BRIKS omogućio ruskom predsedniku Putinu, koga zapadne zemlje pokušavaju da izoluju zbog krize u Ukrajini (SAD su 16. jula proširenim sankcijama obuhvatile i firme "Rosnjeft". "Gaspombank" i "Kalašnjikov"), da geopolitičkom platformom o ekonomiji koja menja svet pokaže da ima prijatelje svuda u svetu.

Zemlje BRIKS su se uzdržavale od kritika Rusije zbog krize u Ukrajini i pozivale su na uzdržanost radi mirnog rešenja krize. Putin je u Brazil došao u okviru južno-američke turneje tokom koje je posetio Nikaragvu, Argentinu (s kojom je Rusija potpisala ugovor o «mirnom atomu») i Kubu, gde se sreo Fidelom Kastrom, kojom prilikom je Rusija Kubi, otpisala 90 odsto dugova SSSR-u, a ostalih 2,6 milijarde reprogramirala i obećala da će investirati na Kubi, a za uzvrat dobila pravo na remont ruskih brodova u kubanskim lukama.