Rođen 22. maja 1987. u Beogradu. Živi u Monte Karlu, Monako. Visok 188 cm, težak 80 kg. Dešnjak, profesionalac od 2003, trener Marijan Vajda. Novak Đoković, od 4. jula i zvanično najbolji teniser sveta, od nedelje i pobednik na Vimbldonu.

Sezonu je počeo pobedama za ekipu Srbije na Hopman kupu. Nastavlja je osvajanjem Australija opena, pobedivši Rodžera Federera u polufinalu i Endi Marija u finalu. Federera ponovo pobeđuje u finalu turnira u Dohi, postajući šesti aktivni igrač s 20 turnirskih trofeja u džepu. U Indijan Velsu, gde nije izgubio ni jedan set do polufinala, povećava taj broj trijumfa pobedama nad Federerom u polufinalu i Rafaelom Nadalom u finalu. Uspinje se na mesto broj dva ATP liste, na kom je već bio oktobra 2010. U Majamiju postaje sedmi teniser u istoriji koji je duplirao pobede u Indijan Velsu i Majamiju; u svom sedmom finalu nekog masters turnira serije 1000 ponovo pobeđuje Nadala. Postaje četvrti igrač posle 1990. koji vezuje u seriju pobede na Australija openu, Indijan Velsu i Majamiju: pre njega to su postigli Rodžer Federer (2006), Andre Agasi (2001) i Pit Sampras (1994).

Specijal o Novaku

Povodom Novakovog osvajanja Vimbldona i prvog mesta na ATP listi, "Vreme" je pripremilo specijal koji je objavljen u utorak, 5. jula. Redovan broj "Vremena" izlazi uobičajeno, u četvrtak, 7. jula.

Zbog povrede kolena izostaje s mastersa 1000 u Monte Karlu, a u nastavku pobeđuje na Srbija openu u Beogradu. Naredne nedelje u Madridu osvaja šestu titulu u ovogodišnjoj sezoni, prvi put pobeđujući Rafaela Nadala na šljaci posle devet poraza. Seriju nastavlja narednog vikenda u Rimu, pobeđujući po drugi put (prvi put 2008), ponovo Nadala. Serija uzastopnih pobeda u sezoni dostiže brojku 37, pet manje od rekorda Džona Mekinroa koji je na početku sezone 1984. nanizao 42 trijumfa. Postaje prvi teniser posle Federera i Nadala koji u jednoj sezoni osvaja četiri masters 1000 titule.

Nadomak obaranja Mekinroovog rekorda, zauzimanja prvog mesta na listi svetskih tenisera i možda pobede na Rolan Garosu zaustavio ga je Rodžer Federer.

Neko drugi posle toga ne bi skupio snagu za osvajanje najstarijeg turnira na svetu, onog u Vimbldonu, kad je već broj jedan. Ne i Novak Đoković, koji je posle fantastičnog polufinala protiv Žo Vilfred Conge Conge u zaista teškom finalnom meču – šta god o njemu govorili rezultati po setovima (6:4, 6:1, 1:6, 6:3) – igrao naizgled neopterećeno i opet smogao snage da Nadalov povratak u trećem zaključi pobedom u četvrtom setu.

Tako je ostvaren jedan dečački san, mada je Novak s njemu svojstvenim smislom za humor odmah izjavio da mu se čini kako još uvek sanja.

Ne znamo šta sanja Rafael Nadal, ali nije neverovatno da mu je Novak Đoković noćna mora – u Vimbldonu ga je ove sezone pobedio peti put uzastopno.

Đoković je u maniru zaista najboljeg na svetu brejk u prvom setu napravio kod rezultata 5:4. Nadal je dopustio sebi da pokaže nervozu tek posle 3:0 za Đokovića u drugom setu. Drugi brejk primio je gotovo ravnodušno, odmah potom i poraz od 1:6.

Nadal je ispunio strepnje svih koji znaju da se nikad ne predaje, jer je Đoković već na početku izgubio servis – a set je do kraja tekao kao "negativ" prethodnog.

Početak trećeg seta označila je "razmena" brejkova – prvi je napravio Novak – i samo naizgled miran nastavak osvajanja sopstvenih servis gemova. Đoković je neviđenom upornošću u petiom gemu sprečio gubitak svog servis gema, a sve do osmog gema obojica su dobijala na sopstveni servis. Onda je Đoković napravio brejk i poveo s 5:4 da potom sigurno osvoji i poslednji gem, set i meč.