Vetrom nošene plastične kese putuju neometano po regionu, a nekada iz naših krajeva stignu čak i do Nemačke. Ekolozi željno iščekuju njihovu eliminaciju, kako bi prestale da narušavaju život vegetacije i životinja. Njihova nekotrolisana upotreba odavno je uzela maha, no za potpunu zabranu ovih kesa nema rešenja. One nisu toksične po namirnice koje u njima nosimo, ali njihov sastav je teško razgradiv. Da jedna plastična kesa nestane, potrebno je oko četiri stotine godina. Svaki stanovnik u Srbiji u proseku potroši oko 250 kesa godišnje. Ova računica vodi u ekološku katasrofu.

Jedna od vedrijih strana, kada je reč o proizvođačima plastičnih kesa je da predstavljaju bolje razvijenu granu industrije, ali sa druge, mračnije strane, oni su jedan od zagađivača najšireg pojasa u Srbiji. Pošto nigde u svetu ne postoji zabrana ovakve proizvodnje, ono što preostaje kao alternativa su biorazgradive kese. One će biti sličnog sastava, ali će imati dodatni aditiv koji će doprineti razgradnji bržoj za nekoliko stotina godina. Kese sa novim sastojkom imaće rok trajanja od jedne do četiri godine.

Uredba koja predviđa podsticaje za proizvodnju i distribuciju biorazgradivih i razgradivih kesa počela je da se primenjuje od početka ove godine, a svi oni koji proizvode i uvoze plastične kese ubuduće će morati da plate taksu.

Proizvođači razgradivih i biorazgradivih kesa dobijaće i stimulaciju od 7.000 dinara po toni. Ovaj paket će podstaći prelaz na tehnologije koje su prijateljske prema prirodi. U pripremanje pravilnika su bili uključeni privrednici i čak su više odredaba napisali oni umesto ministarstva. Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, Bojan Đurić rekao je da su imali potpuni konsezus koji je zadovoljio obe strane.

Sva preduzeća, oko 150 proizvođača plastičnih kesa u Srbiji, koja su sada zavedena u registar, imaju dužnost da svoju robu šalju na ispitavanje u akreditovanu Laboratoriju za ambalažu i pakovanje Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Ispitivanja pristiglih primeraka se već vrše.

Ta ustanova će primati i uzorke i iz Crne Gore, a očekuje se da će njene usluge koristiti i još nekoliko okolnih zemalja. Ako neko pokuša da se provuče bez ovakve kontrole, rizikovaće da ga uhvate inspektori ministarstva životne sredine, koji će u prodavnicama na aparatima, koji uskoro treba da stignu kao donacija, utvrđivati da li su kese zaista ekološki podobne.

Oni koji se preusmere na proizvodnju biorazgradivih kesa načinjenih od prirodnih materijala poput skroba, plaćaće 1.300 dinara po toni. Firme koje u smešu počnu dodavati aditive za ubrzavanje razgrađivanja davaće 2.100 dinara po toni. Za one koji ostanu pri dosadašnjem, antiekološkom receptu, takav izbor koštaće ih 20.000 dinara po toni.

Svi proizvođači moraju dobiti sertifikat da su njihove plastične kese biorazgradive- odnosno za čoveka i njegovu okolinu neškodljive.

"Kada nam donesu ili dostave kese na analizu, prvo će se odrediti neka svojstva tih kesa. Prosto će analize pokazati da li su se neki spektri promenili, da li su nastali neki razgradni elementi", kaže Vera Lazić iz laboratorije na Tehnološkom fakultetu.

Ministar životne sredine Oliver Dulić kaže da će inspekcije redovno vršiti kontrolu proizvođača. Tako će se tona plastičnih kesa taksirati sa 20 hiljada dinara, dok za prizvodnju birazgradivih kesa neće biti predviđene takse.

U nadležnom ministarstvu kažu da proizvodnja ekološih kesa neće predstavljati dodatni trošak za proizvođače.

Uprkos svemu, potebno je da promenimo i sopstvene navike. Čak i kada nove kese potisnu postojeći ekološki problem sa starim kesama, nije na odmet ni da pre kupovine ponesemo sa sobom dobri stari ceger. Troškove ćemo u svakom pogledu time svesti na minimum, a prirodi omogućiti da lakše diše.