Praktično je, iako ne i formalno, Svetska zdravstvena organizacija juče proglasila pandemiju. Virus korone napao je ceo svet kao neko nevidljivo zlo iz horor filmova, a mi smo pred njim nemoćni. Možemo samo da ostanemo razumni i primenjujemo preventivne mere. Naša zemlja ne preduzima sve preventivne mere, ali mi sami to možemo. Ako znamo kako.

Srbija ima ljude koji je vole i mogu da joj pomognu. Ne, ne mislim sa one koji su nas slali u šoping u Milano, a sad nas "ko boga mole" da se javimo ako smo bili u Milanu. Srbija ima dvoje ljudi koji je vole i paze iako u njoj ne žive.

Teško mi je da verujem da mi je posle mnogo godina drago što sam aktivna na Tviteru. Ali bez Tvitera, ne bih mogla da pratim šta nam iz Kine poručuju J. i B. Nemam njihovu dozvolu da im objavim imena, na Tviteru i nisu pod svojim imenima, ali oni, znate, sa detetom, već nekoliko godina žive u Kini. J. i B. ne umeju da nam kažu koliko Srbija ima testova i respiratora. Ali, kao ljudi koji sada već dugo žive u uslovima sličnim karantinu, kao bivši novinari i, ako mene pitate, vrhunske patriote, dele sa nama sva uputstva o tome kako da se zaštitimo. Od B. i J. dobili smo tačne informacije kakve nam maske trebaju, kako da dezinfikujemo obuću, kako da koristimo hlor za dezinfekciju, kako da obrađujemo namirnice, kako da se maksimalno zaštitimo u javnom i svojim privatnim prostorima… I najvažnije: kako da se ne plašimo i ne paničimo.

Od J. i B. naučili smo ne samo kako, nego i zašto sve to treba da radimo i zašto je solidarnost važna. Nijednom ni jedno od njih dvoje nije (i naglašavali su da neće) komentarisali ponašanje političara u Srbiji. Pustimo sad to, sad je važno da pazimo jedni druge. B. je tvitnuo da tamo ne nose maske samo da bi se zaštitili. Ne, kaže on, tamo svi nose maske da pokažu kako su svi zajedno u istoj nevolji.

Nisam jedina koja je beskrajno zahvalna ovim ljudima za sve što su nas naučili, za sve što su sa nama podelili. Znam da nisam, vidim na Tviteru ljude koji im se zahvaljuju. Znam i da njih dvoje, skromni kakvi jesu, nikada ne bi voleli da ih neko proglasi za heroje. Ali isto tako, hoću da oni znaju koliko su nam pomogli. I hoću da svi znaju da su njih dvoje primer kako se voli svoja zemlja čak i kad ne živiš u njoj.

J. i B. hvala vam do neba i budite nam zdravo!