Organizacija Vikiliks optužila je Dejvida Lija, novinara Gardijana, da je obelodanio tajne lozinke za pristup celokupnoj arhivi od 251.000 necenzurisanih diplomatskih depeša.

Vikiliks je do sada u saradnji sa brojnim nevladinim organizacijama i medijima, među kojima su Njujork tajms i Gardijan, objavio veliki broj ovih dokumenata, ali su pre objavljivanja detaljno proučili svaki dokument. Pri tom pregledu, odustali su od objavljivanja pojedinih depeša smatrajući da mogu da naprave više štete nego koristi i postanu potencijalno opasne po život pojedinaca. Osim toga, iz istog razloga u mnogim dokumentama cenzurisani su delovi: skrivena su imena, nazivi preduzeća i organizacija i slično.

Sada se na internetu mogu naći i necenzurisane depeše, zahvaljujući, kako tvrde u Vikiliksu, novinaru Gardijana Dejvidu Liju, koji je u svojoj knjizi objavljenoj u februaru ove godine "Vikiliks: Unutar Asanžovog rata protiv tajnosti" odao lozinku koja je bila potrebna za dešifrovanje dokumenata.

No, Gardijan ovo negira. Prema njihovoj verziji, Li je dobio šifru od osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža i uputstvo za pristup ovim necenzurisanim dokumentima, ali mu je rečeno da će šifra biti upotrebljiva samo nekoliko sati. "Ono što smo mnogo kasnije objavili u svojoj knjizi je zastarelo i bezopasno. Nismo objavili internet adresu na kojoj se nalazio fajl, a u svakom slučaju, Asanž nas je uverio da ona više ni ne postoji", tvrdi Li.

Gardijan navodi da je link ka necenzurisanoj arhivi postavio nepoznati korisnik Tvitera na tu društvenu mrežu, a da je do nje došao sledeći trag objavljen u drugim medijima i na Vikiliksovom nalogu na Tviteru.

Vikiliks u međuvremenu na Tviteru Dejvida Lija naziva "lažovom", a na sajtu Vikiliksa stoji čitavo objašnjenje događaja.

U Lijevoj knjizi se, naime, navodi kako je on jula 2010. pregovarao sa Asanžom da dobije sve diplomatske depeše. Posle dužeg ubeđivanja, Asanž je pristao.

Dalje piše da je ključnu šifru za dekodiranje arhive 251.000 depeša Asanž napisao Liju: ACollectionOfHistorySince_1966_ToThe_PresentDay# (U prevodu: Kolekcija istorije od 1996 do današnjeg dana), s tim što je Asanž rekao Liju da zapamti da ispred reči "istorije" doda reč "diplomatske".

Li je otišao kući i podesio na računaru sve kako mu je Asanž rekao i uspeo je da preuzme nekakav .7z fajl. To je bila zipovana (kompresovana) arhiva, ali u formatu koji Li nije poznavao, pa je seo u kola i vratio se do Asanža da bi mu ovaj pomogao.

Vikiliks navodi da je objavljivanje ovih podataka u Lijevoj knjizi koju je izdao Gardijan kršenje ugovora koji su potpisali, i kojim su se obavezali da će depeše kod njih biti bezbedne. Vikiliks navodi da ovo nije prvi put da Gardijan krši svoje obaveze, tvrdeći da je u decembru otkrivena zavera – Gardijan je pokušao da mimo dogovora sa Vikiliksom i ostalim medijima objavi dokumente koji ne bi trebalo da budu javni.

Osim toga, tvrdi Vikiliks, Li je povredio novinarsku etiku tako što je imenovao Bredlija Meninga kao osobu koja je ukrala 251.000 dokumenata iz arhiva Stejt departmenta. Li je i tajno prosledio Vikiliks dokumenta Bilu Keleru iz Njujork Tajmsa, iako je Vikiliks planirao da sarađuje sa Vašington postom, tvrdi ova organizacija

Vikiliks je zahtevao od Lija da depeše drži na računaru koji nije povezan sa internetom, kako bi sprečio da do njih dođu tajne službe, međutim, tvrdi Vikiliks, Li ovo nije ispoštovao.

Zašto Vikiliks sada sve ovo objavljuje? Zašto nije reagovao čim je knjiga koju je Li napisao objavljena? Kakve sve to ima veze sa velikim brojem dokumenata koji su objavljeni pre nekoliko dana?

Priča o šifri za otvaranje necenzurisanog materijala počela je da kruži internetom i novinarskim krugovima odmah posle objavljivanja Lijeve knjige čiju je prodaju Vikiliks pokušao da stopira. Međutim, o celom slučaju nisu govorili javno jer su se bojali da će tako još više privući pažnju i otkriti da dokumenta cirkulišu slobodno na internetu, kažu u Vikiliksu.

Pre dve nedelje nekolicina nemačkih novinara povezala je celu priču i isplanirala objavljivanje podataka o svemu tome. Vikiliks je zamolio odlaganje i ubrzao objavljivanje diplomatskih depeša – otuda se sve ovo događa samo nekoliko dana pošto je Vikiliks objavio novu veliku turu od 133,887 dokumenata i ponovo izazvao hiljade medijskih tekstova i analiza sadržaja diplomatskih depeša.

Vikiliks je objavio i da planira da sva dokumenta objavi do novembra 2011.

Nakon svega, uspeo je posle više pokušaja da stupi u kontakt sa Stejt departmentom kako bi se dogovorili o daljim akcijama i aktuelnim dešavanjima, ali nakon što je Klif Džonson, pravni savetnik Stejt departmenta razgovarao 75 minuta sa Džulijanom Asanžom, komunikacija se završila – predstavnici Stejt departmenta ne žele da se uživo sretnu sa Asanžom koji, tvrdi Vikiliks, ne može preko telefona da im saopšti ključne informacije.