Slučaj Mišković i ostali

Više od vesti
BROJ |

Milo Đurašković

Odbrana Đuraškovića

Slučaj Mišković i ostali: "Ako se ovo dokaže, ja sam idiot. Putarska preduzeća su bila u mom vlasništvu, kako da oštetim samog sebe?"

Vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković je u iskazu u kome je iznosio odbranu u Specijalnom sudu u Beogradu 23. januara negirao navode optužnice o tome da je zajedno sa Miškovićima i još osam saradnika iz putarskih preduzeća izvukao 16,95 miliona evra o oštetio državni budžet za 472 miliona dinara. (Videti: DOKUMENT: Optužnica protiv Miškovića)

Đurašković je pred sudom izjavio da je privrednik postao tokom devdesetih godina, da se bavio trgovinom i da je pozitivno poslovanje rezultiralo izgradnjom benzinske stanice i kuće u Beogradu. Posle deset godina prodao je benzinsku stanicu jednoj grčkoj kompaniji za 2,2 miliona evra, kad je oldučio da novac uloži u kupovinu putraskih preduzeća.

Izjavljuje da je 2002. kupio 70 odsto društvenog kapitala PzP "Niš" za šest miliona evra, a da je to preduzeće već sledeće godine beležilo zaradu od sedam miliona evra. Narednih godina zarada će, prema njegovim rečima ići i do 35 miliona evra.

"Sa dobrim rezultatima rastu i moje ambicije da učestvujem u daljim privatizacijama putarskih preduzeća", izjavio je Đurašković i naveo da su sve realizacije izvršene tokom 2005. godine: "PzP ‘Niš’ je iz sopstvenih sredstava kupio po 70 odsto društvenog kapitala PzP ‘Vranje’ i PzP ‘Kragujevac’. U planu mi je bilo i da se kupi PzP ‘Beograd’, koji je bio lider za izgradnju i održavanje puteva sa bilansom zarade na godišnjem nivou od 50 miliona evra…"

On je opisivao kako je morao obezbedi partnera u konzorcijumu, da bi mogao da nastupi na tenderu: "Pričao sam sa Miroslavom Miškovićem, dobio pozitivan odgovor. Napravljen je konzorcijum u kom je 48 odsto imao ‘Delta M’, 51 odsto PZP ‘Niš’ i jedan odosto ‘Emisio broker’. Na tom tenderu smo dali najbolju ponudu i kupili 70 odsto PZP ‘Beograd’. Iste godine 2005. kupljeno je i PZP Bačka put Novi Sad. Ukupna cena isplaćena državi je 42 miliona evra", rekao je Đurašković.

Tih pet preduzeća formiralo je Nibens grupu, koja je zapošljavala 3.000 ljudi, u početku je zarađivala 80 miliona evra, a za godinu čak 250 miliona evra, napomenuo je on.

U toku 2006. godine konzorcijum je preuređen tako što je Delta M ostala sa jedan odsto, a PZP sa 99, jer Delta M više nije želela da investira u putarska preduzeća. "Ali na moju inicijativu nastavljeni su razgovori da se PZP Niš dokapitalizuje", kazao je Đurašković.

"Dogovoreno je da se preko preduzeća Mera invest, u vlasništvu Marka Miškovića, izvrši dokapitalizacija emisijom akcija koja je iznosila oko devet miliona eura", rekao je on. Dobar rad Nibens grupe, kako je naveo, privuklo je interesovanje austrijske firme Štrabag, koju je lično u Beču posetio tokom 2007. i u čijem je vlasništvu sa 33 odsto učestvovao Oleg Deripaska.

"Deripaska je želeo da investira u putarska preduzeća i rekao mi je na sastanku, na kom nije bio Mišković, da želi da kupi najmanje 70 odsto Nibens grupe, ili celo preduzeće… Mene je, međutim, zanimala dalja vizija te grupe. Ja još nisam bio zaokružio tu grupu, zanimala me je niskogradnja, mostovi, tuneli , železnica..", ispričao je Đurašković navodeći da je odbio prodaju preduzeća Deripaski, iako Miškovići s tim nisu bili saglasni", izjavljuje Đurašković.

On kaže da je zbog toga da bi ispoštovao Miškoviće ponudio da otkupi njihove akcije, što su oni prihvatili. Revizorska kuća KPMG iz Londona je procenila da je stvarna vrednost Nibens grupe 300 miliona evra, a on kaže da je Miškovićima, njihov udeo od 41 odsto, prodao za 30 miliona evra.

Đurašković je takođe rekao da su putarska preduzeća u njegovom vlasništvu bila u ekspanziji sve do 2009. kada su Putevi Srbije prestali da izmiruju svoje obaveze, a dugovi počeli da se gomilaju.

Đurašković je objasnio da je zbog tih dugova započeo razgovore sa ministrom Velimirom Ilićem, ali da su te godine bili izbori i da je u avgustu formirana nova vlada. Novi ministar Milutin Mrkonjić preuzeo je funkciju i ovi razgovori se obnavljaju s njim, direktorom Puteva Srbije Zoranom Drobnjakom i savetnikom premijera izvesnim Nikezićem.

"Ali su ovi razgovori krenuli u lošem pravcu. Oni su pričali da u budžetu nema para za te obaveze, da će dug biti pod lupom da se razmišlja o likvidaciji Puteva Srbije… Na kraju smo se dogovorili da se dug reprogramira u 12 polugodišnjih rata, ispričao je Đurašković i dodao da se potom stvorila rupa u bilansima Nibens grupe od oko 70 miliona evra… Zbog otpisa tog duga putna privreda je doživela rak-ranu u i vrlo će se teško oporaviti…"

"Ja smatram da je politički uticaj kriv za urušavanje Nibens grupe. Sve je počelo 2010. kada je napravljen konzorcijum za posao izgradnje severnog kraka Koridora 10, kada su počeli i politički pritisci", rekao je Đurašković, koji se u sudu žalio da je bio izložen političkim pritiscima, odnosno da je Dušan Petrović preko Milutina Mrkonjića vršio pritisak da se konzorcijumu priključi preduzeće "Interkop Šabac" i da ono bude nosilac posla:

"Dušan Petrović, koji je u to vreme imao veliki uticaj, tražio je od mene da u konzorcijum firmi ubacim preduzeće ‘Interkop Šabac’ i da ono bude nosilac posla. Ja se sa tim se nisam slagao kao ni predstavnici ostalih firmi u konzorcijumu, jer to preduzeće nije zadovoljavalo uslove, niti je bilo referentno.» Tvrdio je da je predložio da se ne samo "Interkom", već i svi drugi zainteresovani za taj posao pojave kao podizvođači, ali to ih nije zadovoljavalo. Po Đuraškovićevoj tvrdnji, posle je taj pritisak bio direktan, kad je Petrović kazao da je to interes države.. Đurašković je tvrdio na sudu da je kasnije opominjan od Milutina Mrkonjića, a i da su instrukcije da "Interkop Šabac" bude nosilac tog projekta "stigle direktno sa Andrićevog venca, od tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i njegovog savetnika Mikija Rakića", a da je istovremeno finansijska policija ušla u Nibens grupu.

Po njegovim rečima, o pritiscima i ucenama mogu da posvedoče i direktori njegovih preduzeća, ali i bivši ministri Milutin Mrkonjić i Oliver Dulić, kao i direktora Preduzeća za puteve "Beograd".

Tvrdio je da je to (pritisci) dovelo i do njegovog hapšenja 2011. godine za kruševačku fabriku maziva FAM, zbog kog je proveo 11 meseci u pritvoru, posle čega je počeo i krah Nibensa. Đurašković je rekao i to da je krah njegove firme pratila ekonomska kriza, koja je, između ostalog dovela do zaustavljanja rada građevinske industrije.

Tvrdio je i to da su prilikom kontrole UPK -a 2011. pregledani svi papiri i da (njegovi poslovi) nisu ocenjeni kao krivično delo, ali da u decembru 2012. jesu.

Odbrana vlasnika "Nibens" grupe Mila Đuraškovića predložila je Specijalnom sudu da kao svedoke sasluša Borisa Tadića, Mikija Rakića, Dušana Petrovića, Milutina Mrkonjića i Olivera Dulića.

Izvor medijski izveštaji:

Mišković traži pasoš nazad trajno, B92

Mišković traži trajno vraćanje pasoša, Tanjug

Đurašković na suđenju tvrdio: Dušan Petrović i DS vršili pritisak, Novosti

Đurašković: Hteo sam da ispoštujem Miškovića, pa sam mu dao 25 miliona evra za njegov deo, Blic

Đurašković: Dušan Petrović me je ucenjivao po naređenju Borisa Tadića , Blic

Sud odbio zahtev Miškovića da mu vrati pasoš

Veće Specijalnog suda, kojim predsedava sudija Vladimir Vučinić, odbilo je zahtev Miroslava Miškovića, vlasnika "Delta holdinga" da mu se vrati pasoš.
Pre no što je sudija saopštio odluku, Mišković je rekao da se pretpostavka njegove nevinosti pogoršava. Odluka Ustavnog suda da je moj pritvor bio neustavan nije mi donela korist, a drugi su dobili pasoše i izlazak bez jemstva", rekao je Mišković i dodao da sud nema pravo da mu blokira raspolaganje ličnom imovinom.

Predsednik sudskog veća Vladimir Vučinić, obrazlažući odluku rekao je da Mišković treba da zna da se protiv njega vodi ozbiljan postupak i da veće ne dovodi u pitanje pretpostavku nevinosti.
Branilac vlasnika Delte Miroslava Miškovića advokat Zdenko Tomanović rekao je da će se Miškovićeva odbrana na odluku Specijalnog suda kojom je odbijen predlog da mu se trajno vrati pasoš i ukine mera zabrane napuštanja boravišta podneti žalbu Apelacionom sudu, a onda, ako bude trebalo, i Ustavnom sudu i sudu u Strazburu.

Tomanović je rekao da ne može njegov branjenik da plati najviše jemstvo (12 miliona evra u gotovini) kojim garantuje da će se redovno odazivati svim pozivima suda, a da mu se pored toga još brani da putuje i radi svoj posao.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu