Odlazak Huana Antonia Samarana
Dugogodišnji predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta nije dočekao da Madrid ponovo bude domaćin igara
21. april 2010.
Prijatelj naših sportista
Sa velikim žaljenjem smo primili vest o smrti dugogodišnjeg predsednika Medjunarodnog olimpijskog komiteta Huana Antonija Samarana, saopštio je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac. "Samaran je bio osvedočeni prijatelj sportista i sportskih radnika Srbije i to je u više navrata pokazao svojim delima. Lično se založio da naši sportisti u pojedinačnoj konkurenciji nastupe na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine, kada je naša zemlja bila pod sankcijama. Olimpijska porodica ostala je bez člana koji je mnogo doprineo razvoju olimpijskog pokreta", rekao je Divac.
Huan Antonio Samaran, bivši predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) preminuo je u Barseloni u 90. godini.
Samaran je umro u 13,25 časova, rekao je direktor bolnice Rafael Esteban Mur, koji je objasnio da je bivši prvi čovek svetskog sporta bio u kritičnom stanju već više od 24 časa, te da je po prijemu u bolnicu bio priključen na aparate za disanje.
Samaran, koji je na čelu MOK-a bio 21 godinu, od 1980. do 2001. je rođen 17. jula 1920. godine u Barseloni. Odrastao je u porodici bogatog španskog proizvođača tekstila i pristalice generala Franka – i ta okolnost mu je otežavala kasnije život i karijeru, podseća BBC. Sportom se bavio kao dečak, a tokom Španskog građanskog rata, kada je bio osamnaestogodišnjak, pobegao je u Francusku.
Šezdesetih godina gradi karijeru kao sekretar za sport, pa kao predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta Španije. Od 1974. do 1978. bio je potpredsednik MOK-a, da bi dve godine kasnije postao i predsednik, a nakon toga proglašen je za počasnog predsednika, što je ostao do smrti.
Bio je i diplomata – ambasador Španije u Sovjetskom Savezu i Mongoliji.
Na mestu predsednika MOK-a nasledio ga je aktuelni predsednik Žak Rog. Na vest o smrti Samarana koji je u bolnicu u Barseloni primljen zbog srčanih tegoba i u veoma teškom stanju, Rog je izjavio: "Ne mogu da pronađem reči da bih opisao gubitak olimpijske porodice. Izgubili smo velikog čoveka, mentora i prijatelja koji je čitav život posvetio olimpijskom pokretu".
Za zasluge u razvoju olimpizma španski kralj Huan Karlos 1991. godine dodelio mu je počasnu titulu markiza.
Kao jednu od njegovih najvećih zasluga svetski mediji izdvajaju pronalaženje načina za stabilno finansiranje MOK-a, koji se u vreme njegovoj dolaska na funkciju nalazio pred bankrotom. Naime, sedamdesetih godina, u vreme kada je Samaran počeo da napreduje u MOK-u, kriza je zahvatila ovu organizaciju. Montreal koji je 1976. godine bio domaćin Igara, godinama je vraćao dugove napravljene zbog velikih troškova organizacije, a potencijalni gradovi-domaćini nisu se previše radovali mogućnosti sličnog izlaganja velikim troškovima.
Samaran je napravio veliku promenu: MOK je počeo da se finansira novcem iz veoma unosnih sponzorskih i televizijskih ugovora koje je sklapao. Četiri godine nakon što je došao na čelo MOK-a, domaćin je postao Los Anđeles, a te godine profit od organizovanja Igara bio je veći od 200 miliona dolara, i zapravo, posle pola veka one su prvi put postale profitabilne.
U vreme Samaranovog predsedavanja otkriveno je da je Solt Lejk Siti dobio organizaciju zimskih Olimpijskih igara zahvaljujući podmićivanju. Šest članova MOK-a isključeno je iz te organizacije jer je utvrđeno da su primali novac i poklone od američkih zvaničnika, ali Samaran nije preuzeo odgovornost na sebe.
Na prošlogodišnjem glasanju za domaćina Olimpijskih igara 2016. od članova MOK-a zatražio je da izaberu Madrid. Tokom prezentacije Madrida kao potencijalnog domaćina, Samaran je tražeći "poslednju uslugu" rekao: "Znam da sam na samom kraju svog veka. Kao što znate, imam 89 godina. Molim vas da razmotrite mogućnost da odobrite mojoj zemlji čast i takođe obavezu da organizuje Igre 2016. godine. Hvala vam."
Ipak je izabran Rio de Žaneiro.
Pročitajte intervju koji je Samaran dao za "Vreme" 2003. godine u kome govori o srpskim sportistima, olimpijadi u Sarajevu, budućnosti olimpizma, penzionerskim danima…
Više o "kupovini" Olimpijskih igara, Žaku Rogu, kao i održanim i budućim Igrama, čitajte u "povezanim tekstovima".