Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" organizovali su 23. januara jednosatni štrajk upozorenja kako bi izrazili nezadovoljstvo predloženim izmenama i dopunama zakona o radu.

Predsednik SSSS Ljubiša Orbović rekao je na konferenciji za novinare da je štrajk održan u 90 odsto preduzeća u Srbiji, u kojima je zaposleno 950.000 ljudi, a na protestima je učestvovalo 530.000 radnika, dok su ostali bili u procesima proizvodnje.

"Zahvalio bih se (minstru privrede Saši) Raduloviću ujedinitelju, ovakav uspeh nije postigao nijedan ministar u istoriji Srbije", rekao je Orbović.

Orbović je rekao da su štrajkovala javna preduzeća u Srbiji, ali da su im se pridružila i preduzeća u privatnom sektoru.

Od 11 do 12 časova 23. januara sa radom je stalo 90 odsto firmi u Srbiji koje zapošljavaju ukupno 950.000 ljudi. Štrajkovala su javna preduzeća, 90 odsto zdravstvenih ustanova, 674 škole, privatne kompanije. Štrajku upozorenja pridružile su se i radnici kompanija "PKB", "Imlek", "Frikom", "Knjaz Miloš", "Babmi", "Danubius", "Fijat" i druge.

Štrajk upozorenja podržalo je i 90 odsto zdravstvenih ustanova u Srbiji, kao i 105 preduzeća iz oblasti hemije i nemetala Srbije. Prema sindikalnim informacijama, štrajk je održan i u ustanovama i preduzećima u Jagodini, Ćupriji, Paraćinu i Čačku i Gornjem Milanovcu. Štrajkovali su i radnici u Subotici, ali je štrajk u većini preduzeća iskorišćen za informisanje radnika o najnovijim aktuelnostima u vezi sa ovim zakonskim dokumentima.

Lideri dva sindikata ukazala su da je u nekim preduzećima, poput pošta, Železnica Srbije, Mađar Soa… bilo pritisaka poslovodstva da se štrajk ne održi, ili da se ograniči na minimum procesa rada, ali da je uprkos tome sproveden.

U pojedinim mestima štrajkači su izašli i na ulice i trgove, izražavajući svoje nezadoivoljstvo, iako to nije bila ideja organizatora. Štajk je dobio podršku sindikara Hrvatske, BIH, RS, CG…

Izvor: Više od pola miliona radnika u štrajku upozorenja
SSSS, 23. januar 2014.

Pisma podrške sindikata Hrvatske, BIh, RS, CK, UGS Nezavisnost, 23. januar 2014.

Ministar Radulović kritikuje premijera Dačića i vladu

Pod naslovom Politički instruisani protesti sindikata u cilju potpunog zaustavljanja reformi, u Saopštenju ministarstva privrede, 24. januara 2014. kritikovan je premijer Dačić da u dosadašnjem toku rada nije bio prepreka bilo kakvim reformskim aktivnostima, ali, da nije bio ni podrška, da do sada nije pokazivao veliki interes, niti se bavio ekonomskim aktivnostima vlade, te da usiljeni sindikalni protesti ne mogu biti razlog, već samo izgovor i paravan za prikrivanje nedostatka političke volje…

Najava odustajanja od reformi bio je ničim izazvan neformalni sastanak održan u ponedeljak 20. januara 2014. godine, u obliku "kolegijuma Socijalno ekonomskog saveta", koji ne poznaje niti Zakon o Socijalno ekonomskom savetu, niti Poslovnik o radu ovog tela. Farsom sa tim naručenim sastankom i naručenim protestima sidikata, želi se stvoriti privid širokog protivljenja reformama. U dosadašnjem toku rada, predsednik Vlade nije bio prepreka bilo kakvim reformskim aktivnostima. Sa druge strane, nije bio ni podrška. Premijer, koji deluje kao da je pod pritiskom svakodnevnih napada preko žute štampe, do sada nije pokazivao veliki interes, niti se bavio ekonomskim aktivnostima Vlade.

Do sada, ni na današnjoj sednici Vlade, nije doneta nikakva formalna odluka o bilo kakvom povlačenju usvojenih predloga zakona iz skupštinske procedure. U isto vreme, Vlada nije postupila ni po drugoj urgenciji Ministarstva privrede da zakaže sednicu Skupštine na kojoj bi se raspravljalo o ovim predlozima zakona. Ovo pokazuje punu neozbiljnost neformalnog sastanka koji je održan u ponedeljak i pratećeg saopštenja. Ministarstvo privrede je nacrte ta četiri zakona predložilo Vladi početkom decembra, ali je odugovlačeno sa njihovim usvajanjem. Očigledno je, da je bilo političke volje, da su ti reformski zakoni mogli biti usvojeni u Skupštini i pre tog ponedeljka 20. januara. Tako da usiljeni sindikalni protesti ne mogu biti razlog, već samo izgovor i paravan za prikrivanje nedostatka političke volje i želja za održavanje blata u kome kao društvo propadamo.

Političari moraju da nauče da se ne mogu raditi samo popularne stvari i pričati o reformama. Mora nekad nešto i da se uradi. Budućnost naše dece zavisi od naše odgovornosti. Dosta je bilo!

Izvor: Politički instruisani protesti sindikata u cilju potpunog zaustavljanja reformi, Saopštenje ministarstva privrede, 24. januara 2014.

Ministar Radulović podneo je ostavku, obrazloživši je nedostatkom političke volje da se sprovedu reforme, javio je RTS 25. januara.

Premijer Ivica Dačić je sazvao kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta na kojem će se razmotriti izmene Zakona o radu, čije su izmene po njegovim rečima daleko od usvajanja, kao povezanih zakona koji se odnose na radno zakonodavstvo i uslove poslovanja. "Ako smo postigli dogovor oko Briselskog sporazuma (sa Prištinom), mislim da možemo da dođemo i do dogovora oko Zakona o radu", kazao je Dačić.

U razgovoru premijera Dačića i potpredsednika Vučića i sa članovima Kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta Ljubisavom Orbovićem, Branislavom Čankom i Nebojšom Atanackovićem odlučeno je u ponedeljak, 20. januara da će se formirati nova radna grupa koja će pripremati predloge izmena Zakona o radu. Po nekim medijima to znači da će nacrt izmena Zakona o radu, o kojem je završena javna rasprava, biti povučen, a Aleksandar Vučić izjavljuje da Zakon o radu zapravo i nije ni bio ni u vladinoj ni u skupštinskoj u proceduri, pa nema odakle da se povlači. "Mi smo samo rekli da smo spremni da razgovaramo o svemu, da nađemo zajednički imenitelj bar kad je reč o nekim pitanjima i to i s radnicima, poslodavcima i sindikatima,» rekao je Vučić.

Na narednoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta u punom sastavu raspravljaće se o predloženim rešenjima zakona o privatizacija i zakona o stečaju, a trebalo bi i da se detaljnije razgovara i o izmenama Zakona o radu.

Ministarstvo privrede se protivi donošenju odluka van institucija

Zaključci kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta osporavani su u saopštenju Ministarstva privrede, se kaže da sastanak kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta, na kome je takva odluka doneta, nije u skladu sa zakonom o tom savetu i da prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić nije član tog tela.

Na najavu da će Savet razmotriti i zakone o stečaju i privatizaciji, Ministarstvo odgovara da je te zakone Vlada jednoglasno usvojila i prosledila Skupštini i da bi njihovo vraćanje iz procedure značilo odustajanje od reformi.

"Ministarstvo privrede podseća da Zakon o Socijalno ekonomskom savetu ("Sl. glasnik RS" br. 125/2004) i Poslovnik o radu Socijalno ekonomskog saveta ne poznaju instituciju "kolegijuma". A prema informaciji koja je objavljena na internet stranici Socijalno ekonomskog saveta, prvi potpredsednik Vlade nije član Socijalno ekonomskog saveta. Takođe, prema članu 9. stav 4. Zakona o Socijalno ekonomskom savetu "za zauzimanje stavova potrebna je saglasnost svih članova Socijalno ekonomskog saveta". Prema članu 17. Poslovnika o radu Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, Savet konsenzusom donosi sve odluke iz delokruga svog rada.

Ministarstvo privrede oštro se protivi donošenju odluka van institucija i na neformalnim sastancima…

Podsećamo da je postupak izrade Nacrta zakona o radu vodilo Ministarstvo rada, a da su reprezentativni sindikati sami odlučili da izađu iz radne grupe koja je pripremala zakon, a kasnije i bojkotovali javnu raspavu.

Vlada Republike Srbije je 30. decembra 2013. godine, na predlog Ministarstva privrede, jednoglasno usvojila Predlog zakona o privatizaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za privatizaciju i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, uz zaključkak da se upute Skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Dana 13. januara 2014. godine Ministarstvo privrede je nakon više usmenih zahteva na Vladi, uputilo i pismenu urgenciju za hitno zakazivanje vanredne sednice Skupštine na kojoj bi se raspravljalo o zakonima.

Nekako je tiho, pod paravanom otpora Nacrtu zakona o radu na kome je radilo Ministarstvo rada, prošao i nagoveštaj mogućeg povlačenja iz skupštinske procedure predloga zakona o privatizaciji i stečaju koji su već usvojeni na Vladi – ključnih reformskih zakona koji razvlašćuju političke partije uticaja u preduzećima u restrukturiranju i kasnijoj privatizaciji, koji omogućavaju bolje i efikasnije kontrolisanje i sankcionisanje direktora tih preduzeća, koji uvode i grade institucije sistema i koji pokreću reforme koje se posle ne mogu zaustaviti od strane bilo koje političke partije, interesne grupe ili pojedinca bez obzira na izbore…"

Saopštenje Ministarstva privrede, 21. januar 2014.

Članovi i zamenici članova socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije u četvorogodišnjem sazivu (septembar 2012. – septembar 2016. godine):

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije osnovan je Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu ("Službeni glasnik RS" broj 125/04), a kao institucija započeo je sa radom u aprilu mesecu 2005. godine. Savet razmatra pitanja: razvoja i unapređivanja kolektivnog pregovaranja, uticaja ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost, politike zapošljavanja, politike zarada i cena, konkurencije i produktivnosti, privatizacije i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalne obuke, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnosti, demografskih kretanja i druga pitanja.

Članovi i zamenici članova socijalno-ekonomskog saveta su delegirani po tripartitnom principu:

Predstavnici vlade Republike Srbije

1. Ivica Dačić, predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova;

2. Dr Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike (zamenik člana: Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike);

3. Saša Radulović, ministar privrede (zamenik člana: Radojko Srbljanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede);

4. Lazar Krstić, ministar finansija (zamenik člana: Ljubiša Milosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija);

5. Prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka zdravlja (zamenik člana: dr Periša Simonović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja);

6. Prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine (zamenik člana: Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Predstavnici poslodavaca:

1. Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije (zamenik člana: Stanka Čurović, član Unije poslodavaca Srbije);

2. Branislav Grujić, član Unije poslodavaca Srbije (zamenik člana: Nikola Pavičić, član Unije poslodavaca Srbije);

3. Boško Savković, generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije (zamenik člana: Mirko Todorović, član Nadzornog odbora Unije poslodavaca Srbije);

4. Goran Kovačević, član Nadzornog odbora Unije poslodavaca Srbije (zamenik člana: Radoslav Veselinović, član Unije poslodavaca Srbije);

5. Dragan Mijanović, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije (zamenik člana: prof. dr Mića Jovanović, član Nadzornog odbora Unije poslodavaca Srbije);

6. Miloš Nenezić, član Nadzornog odbora Unije poslodavaca Srbije (zamenik člana: Ivan Kovačević, član Nadzornog odbora Unije poslodavaca Srbije);

Predstavnici sindikata:
1. Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (zamenik člana: Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije);

2. Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (zamenik člana: Mirko Lazić, član Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije);

3. Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (zamenik člana: Ljubiša Nestorović, član Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije);

4. Branislava Plančak, potpredsednica Saveza samostalnih sindikata Srbije (zamenik člana: Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije) ;

5. Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" (zamenik člana: Milan Simić, član Glavnog odbora Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost");

6. Aleksandar Titović, potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" (zamenik člana: Milorad Panović, potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost").

Izvor Članovi saveta , sajt Socijalno ekonomskog saveta 20. januara 2014.

Pre nego što je bio izabran za ministra privrede u rekonstrukciji vlade Ivice Dačića 2013, Saša Radulović, elektroinženjer po struci se bavio IT biznisom u inostranstvu, radio kao konsultant u investicionim kompanijama, kao finansijski ekspert Republičkog i Specijalnog tužilaštva u oblasti stečaja i berze, držao kurseve za tužioce iz oblasti privrednog kriminala, radio kao savetnik Saveta Evrope, OEBS-a, Ambasade SAD, GIZ-a, NALED-a, kao i Asocijacije malih i srednjih preduzeća i bio stečajni upravnik nekoliko preduzeća…

Više na stranici

Biografije novih ministara – Saša Radulović, VREME | BR 1183 | 5. SEPTEMBAR 2013.

Organizacija Transparetnost Srbija u saopštenju Ispitati da li je bilo kršenja zakona i povećati javnost rada Vlade pozvala je u utorak, 28. januara 2014. javno tužilaštvo da ispita optužbe ministra u ostavci Saše Radulovića na račun kabineta prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.

U saopštenju se kaže

Političke stranke su svakako slobodne da kreiraju i vode politiku shodno svojim uverenjima o tome da li su neke zakonodavne ili drugemere korisne ili štetne po javni interes. Zbog toga i podrška ili odbijanje podrške idejama i delovanju jednog ministra jeste stvar legitmnih razlika u političkim opredeljenjima. Međutim, neki postupci ne mogu biti samo predmet političke odluke ili uverenja jer su nadležnosti institucija uređeni zakonima.

Na sajtu Ministarstva privrede pojavila se obrazložena ostavka ministra iz koje prenosimo delove zanimljive za stanje primene važnih antikorupcijskih zakona u Srbiji (ćirilicom), uz kratke komentare (latinicom).

Partijsko zapošljavanje i nametanje stranačkih ličnosti bez ozbira na stručnost je očigledno zvanična politika Vlade i po mišljenju Ministra privrede neprihvatljiv deo koalicionog sporazuma. Odbijanje prihvatanja ovakve politike je dovelo Ministarstvo privrede u ozbiljan konflikt sa kabinetom Prvog potpredsednika. Gotovo tri meseca je trajala borba sa kabinetom oko postavljenja direktora agencija u nadležnosti ovog ministarstva. Umesto podrške ministru i reformama, podrška je data postojećim direktorima agencija koji su na sve moguće načine podrivale politiku Ministarstva privrede."

Partijsko zapošljavanje nije deo (javnog) koalicionog sporazuma, ali je vrlo verovatno deo nepisanih ili zapisanih a neobjavljenih pravila. Procedura izbora rukovodilaca Vladinih agencija je uređena posebnim zakonima. Bilo bi dobro da (bivši) ministar izađe sa konkretnim podacima, kako o sadržaju koalicionog sporazuma (ako postoji neki njegov deo koji nije predočen javnosti), tako i o eventualnom kršenju procedure pri izboru rukovodilaca.

"Borba za zaustavljanje propalih projekata subvencionisanja, javašluka i kriminala u SIEPA, ALSU, Fondu za razvoj i Agenciji za privatizaciju, štetnih privatizacija Vršačkih vinograda i Prve petoletke je trajala od samog početka do današnjeg dana. Ljudi iz kabineta Prvog potpredsednika su direktno učestvovali u fijasku oko Vršačkih vinograda i to i sa strane prodavca, države, i sa strane kupca preko povezanih rodbinskih veza i njihovih firmi. Direktno iz kabineta i bez znanja Ministarstva privrede su išli nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme."

Ministar je izneo ozbiljne optužbe protiv "ljudi iz kabineta" koje, ovako kako su formulisane, imaju elemente krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja ili trgovine uticajem. Pošto su informacije već objavljene, bilo bi potrebno da javni tužilac istraži sve okolnosti slučaja, bez obzira na to da li će ministar ili neko drugi podnositi krivičnu prijavu.

"Nadležnosti ovog ministarstva pokušali su i dalje pokušavaju da obavljaju predstavnici kabineta Prvog potpredsednika bez ikakve procedure, bez javnosti i bez ekonomske analize da li su ti poslovi korisni ili štetni za Republiku Srbiju. Svi žele da budu deo nekakvog dila koji će se napraviti. Svi ovi vaninstitucionalni projekti su uspešno zaustavljeni od strane Ministarstva privrede, ali je potrošena velika energija uz veliki gubitak vremena. Primeri su svi "arapski poslovi", posao sa Etihadom, Al Dahra, poslovi vezani za Fijat, poslovi obećavanja i dodeljivanja subvencija, stvaranja zajedničkog preduzeća sa Gorenjem."

I u ovom slučaju postoji javni interes da bude objavljeno više podataka. Kaže se da su određeni "vaninstitucionalni projekti" zaustavljeni. Budući da u Srbiji postoje propisane procedure za neke vidove poslovanja sa investitorima i pregovaranje koje prethodi zaključivanju međunarodnih sporazuma, bilo da je reč o prodaji javne imovine, privatizaciji preduzeća, zaključivanju ugovora o javno – privatnom partnerstvu, ilii nečemu drugom, postoji mogućnost da se i ovaj deo teksta ministrove ostavke odnosi na kršenje nekog od zakona, što bi trebalo ispitati.

"Štetan tajni ugovor Republike Srbije, JAT-a i Etihada, a posebno njegova vanstitucionalna implementacija je najbolji primer ovakvog delovanja. Kabinet Prvog potpredsednika je mesecima sprečavao Ministarstvo privrede da dobije ličnu kartu JAT-a, procenu vrednosti imovine i spreči sprovođenje finansijskog restrukturiranja."

Budući da su pravna priroda i sadržaj ugovora i sporazuma koji se odnose na poslovanje bivšeg JAT Airways-a sa firmom Etihad nepoznati javnosti (podsećamo da je naš zahtev za pristup informacijama odbijen, uz obrazloženje da je reč o "poslovnoj tajni") a da se u ostavci ministra navodi da je "ugovor štetan" i da je "vaninstitucionalno implementiran", ova izjava ukazuje na neophodnost da Republički javni pravobranilac utvrdi da li je ugovor zaključen/primenjen na zakonit način i da se što pre obelodane makar oni delovi sporazuma i ugovora koji nesumnjivo moraju biti javno dostupni, imajući u vidu javna sredstva kojima Air Serbia raspolaže.

"Pošto je Ministarstvo privrede odbijalo da Vladi predlaže štetne ugovore po Republiku Srbiju, tu ulogu predlagača je suprotno Zakonu o ministarstvima, preuzeo kabinet Prvog potpredsednika. Kada je Ministarstvo privrede davalo negativno mišljenje na zaključke Vlade kojim se odobravaju ti poslovi, recimo unošenje JAT Keteringa u JAT, takva mišljenja nisu dolazila na dnevni red a zaključci su se usvajali."

Ovaj deo teksta ukazuje još jednom na snažnu potrebu da se poveća javnost rada Vlade. Naime, zaključci Vlade se trenutno ne objavljuju (osim kada sama Vlada tako odluči), a ne objavljuju se ni mišljenja koja pojedina ministarstva imaju na predloge odluka koje donosi Vlada, pa se ne može ni naknadno sagledati (npr. u slučaju da se pokaže da je neka odluka bila protivna zakonu ili da je bila iz nekog drugog razloga loša) ko je od državnih organa obavio svoj deo posla valjano a ko ne.

"Dnevni red za sednice Vlade poznat je pet minuta pred samu sednicu Vlade. Na Vladi se ništa ne diskutuje."

Povećanje javnosti rada Vlade je jedna od najznačajnijih stvari koje bi trebalo učiniti radi efikasnije borbe protiv korupcije u Srbiji. Međutim, niti je došlo do nekih promena na tom polju već godinama, niti su one na jasan način predviđene Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, na šta smo, bez uspeha, ukazivali tokom izrade ovog dokumenta.

Izvor:
Ispitati da li je bilo kršenja zakona i povećati javnost rada Vlade 28. januara 2014

Demokratska stranka (DS) saopštenjem zatražila je 29. januara od nadležnih organa da hitno ispitaju sve nepravilnosti na koje je ukazao ministar privrede Saša Radulović, jer tako ozbiljne optužbe za korupciju zahtevaju odgovor države.

Na konferenciji za novinare u Vladi 30. januara potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je rekao da se stavlja na raspolaganje državnim organima da ga ispitaju u vezi sa optužbama koje je naveo Radulović i da neće dozvoliti da ga blati bilo koji medij koji je pod kontrolom DS-a i tajkuna.

U vezi skidanja blokada firmi, za koje ga je takođe optužio Saša Radulović, on je govoreći konkretno o navodu da su "skinute blokade sa tajkunskih firmi", on je ironično rekao da su u pitanju računi "čuvenih naprednjaka Perčevića i Žunića".

"Sve drugo će nakon toga preduzeti nadležni državni organi. Očekujem da budem pozvan i da u najkraćem roku odgovoram za sve što mi se stavlja na teret. Važno je da državni organi sve ispitaju, da mene ispitaju, nisam se obogatio ni za jedan dinar, ponosno izlazim kao potpuno čistih ruku", rekao je Vučić.

Vučić je naveo i da nije saglasan sa saopštenjem SNS, u kojem se traži da se ispita Radulovićev rad kao stečajnog upravnika. "Nisam saglasan sa tim saopštenjem, jedino u čemu sam saglasan jeste da se preispita moja odgovornost, a ostalo će da urade nadležni organi", rekao je Vučić i dodao i to da je ministar Saša Radulović bio njegov izbor, ali da je u međuvremeno počeo više da razmišlja o politici i kampanji…

Naprednjaci koji su na Vučićev predlog glasali za Radulovića i promovisali njegovo uključenje u vladu, posle ostavke Radulovića pribegli svom uobičajenom medodu upotrebe pravosuđa u političke svrhe: zatražili su u saopštenju SNS hitnu istragu protiv Radulovića, povodom ranije (znatno pre Radulovićevog izbora za ministra) iznetih optužbi da je sprovodeći stečajne postupke uništavao firme i fabrike po Srbiji. U to su dodali zahtev da se ispitaju i Radulovićevi navodi i "kriminalne radnje Dragana Đilasa u Beogradu".

O "kriminalnim radnjama" Saše Radulovića u vreme dok je bio stečajni upravnik govorio je, inače, prethodnih meseci bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Pre ovog saopštenja Ivica Dačić je obavestio članove vlade da je, radi obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja Ministarstva privrede, u tehničkoj vladi uputio raspuštenoj Narodnoj skupštini Srbije predlog za razrešenje ministra privrede i da je ovlastio ministra za regionalni razvoj Igora Mirovića da rukovodi i njegovim resorom.

RAZLOZI ZA SMENU RADULOVIĆA

VLADA REPUBLIKE SRBIJE

– G-din IVICA DAČIĆ, predsednik –

Poštovani,

Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva hitnu smenu ministra privrede Saše Radulovića zbog:

Pogubne ekonomske politike koju vodi, a kojom se uništavaju preostala preduzeća u Srbiji;

Ignorisanja i nipodaštavanja interesa zaposlenih i građana Srbije i delovanja protiv privrede i građana Srbije;

Ignorisanja instituta socijalnog dijaloga i kršenja važećih zakonskih propisa u Srbiji, pre svega zakonom regulisan postupak pisanja, usaglašavanja i usvajanja zakona;

Nedopustivog mešanja u nadležnosti drugih ministarstava u Vladi, pre svega Ministarstva rada koje je predlagač Zakona o radu;

Zbog načina odbrane pogubnog teksta bez argumenata, improvizacijama i ponavlјanjima fraza, što dokazuje da ni Raduloviću nije jasno šta se zakonom hoće, postiže i štiti, što je takođe nedopustivo s obzirom na odgovornost koju nosi funkcija koju obavlјa;

Zbog činjenice da su ministri u Vladi imenovani i postavlјeni da rade u interesu građana i privrede Srbije, nisu nedodirlјivi i nedostupni za pregovore, razgovore i dogovore, njihova reč i obećanja treba da imaju težinu, što nije slučaj sa Ministrom;

Zbog potcenjivanja, marginalizacije i ignorisanja stavova zaposlenih i sindikata jer, ministri su dužni da jačaju socijalni dijalog i neguju socijalno partnerstvo;

Zbog isklјučivog bavlјenja ličnim kartama, koje moraju da budu napisane po modelu i iskustvu bivšeg stečajnog upravnika, što je dokaz više njegove nadmene poruke da privreda Srbije započinje od njegovog imenovanja;

Zbog toga što je građanima dosta instrumentalizovanih i nesposobnih ministara čija isklјučivost nanosi štetu privredi, dosta onih koji nemaju ideje i viziju razvoja već samo kratkoročne lične cilјeve i interese;

Srbiji trebaju sposobni, kreativni ministri koji će zaustaviti dalјi pad privrede i ispuniti obećanja da preduzeća rade, a građani u skorijoj budućnosti žive bolјe….trebaju nam oni koji će Srbiji vratiti nadu, radnicima posao i dostojanstvo, preduzećima tržišta, proizvode i budućnost.

16. januar 2014.

Izvor: Pismo Predsednika SSS Obrovića premijeru Dačiću

***

***

Da ministar Radulović nije samo u konfliktu sa sindikatima, na bizaran način ilustruje video snimak koji pokazuje kako na kolegijumu RTB "Bor" direktor Blagoje Spaskovski rečima koje ne mogu da uđu u zapisnik nazivao ministra privrede Sašu Radulovića.

List Blic koji prenosi taj snimak i njegov sadržaj u tekstu Prvi čovek RTB Bor psovao majku ministru Raduloviću (EKSPLICITAN REČNIK)
List piše da je Spasovski bio nedostupan za komentar, da su prisutni na tom sastanku potvrdili da je snimak autentičan, a neovlašćeno napravljen te da je Spasovski bio jut na ministra privrede zato što je ovaj nedavno rekao kako najviše opstrukcija reformi i proveri poslovanja javnih preduzeća stiže upravo iz RTB "Bor". Blic, inače piše da je Spaskovski prošle godine prešao u SNS, a da je pre toga bio član URS.

«Dotični uvaženi gospodin (ministar Saša Radulović) koji je sedeo ovde rekao je: Ja sam ovde došao da vam povećam i poboljšam imidž. Koji mi ti k… povećavaš i poboljšavaš imidž p… ti materina kad imamo platu 70.000 dinara i imamo problem vode i struje upravo zbog ovog idiota Saše Radulovića.

J… se, Raduloviću, majmune jedan. Boli tebe k… za poštenje i za Bor … Raduloviću, mamicu ti j…, da ti rukovodiš?! Džukelo jedna, sram da te bude. Čak neću reći gospodin, jer on za mene nije gospodin. Ne može to neko da postane preko noći samo zato što je ministar… Ti si, bre, promenjiv, kao lišće koje dođe s proleća i padne s jeseni, eto toliko od mene.

Neću dozvoliti da nas niko šiba kao ovaj idiot što hoće. Ne počinje zakon od njega i ne može on da ruši sve zakone. I ne može on da hapsi. Mene mogu samo na silu, kao što je nekada bilo u vreme Tita. To sam napisao u mejlu šefu (Vučić ili Toma) koji sam poslao jutros. Ovde se ne zna ni ko pije ni ko plaća…

Izvor: Prvi čovek RTB Bor psovao majku ministru Raduloviću (EKSPLICITAN REČNIK) ; Blic 18. januara 2013.

PREDSEDNIKU VLADE

REPUBLIKE SRBIJE

Na osnovu člana 133. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 23. stav 1. Zakona o Vladi podnosim ostavku na mesto Ministra privrede u Vladi Republike Srbije.

O B R A Z L O Ž E Nj E

Pravni osnov

Odredbom člana 133. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 23. stav 1. Zakona o Vladi regulisano je da ministar može podneti ostavku predsedniku Vlade, koju predsednik Vlade prosleđuje predsedniku Skupštine.

Razlozi ostavke

U postupku rekonstrukcije Vlade, imenovan sam 02. septembra 2013. godine za ministra privrede. Ekonomski deo ekspozea predsednika Vlade koji sam pisao sa ministrom finansija, i koji je predstavljao i osnov za ekonomsku politiku Vlade, sadrži plan neophodnih i više decenija odgađanih reformi koje su podeljene u pet ključnih tačaka. One treba da omoguće privredni rast, zapošljavanje i rast životnog standarda građana:

1. Regulatorna reforma – stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta – izmene Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji, Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji

2. Smanjenje nameta na rad – kao ključna mera podsticanja privrede i glavna pretpostavka za borbu protiv sive ekonomije, zapošljavanja na crno i crnog tržišta

3. Završetak decenijskog restrukturiranja 153 preduzeća u restrukturiranju koje po studiji Svetske banke koštaju državu preko 750 miliona dolara godišnje

4. Uvođenje reda u javni sektor, posebno javna preduzeća, korporativno upravljanje, smanjenje državnog učešća u privredi, oslanjanje na privatni sektor, zdrava država

5. Sređivanje bankarskog sektora koji je opterećen posledicama katastrofalno sprovedene privatizacije, neodgovornošću novih vlasnika-menadžera, kao i samih banaka, što je sve dovelo do visokog nivoa NPL-a i visokih kamatnih stopa kredita za privredu

Nijedna od ovih reformi nije sprovedena. Najviše se odmaklo u pripremi zakona o stečaju i privatizaciji, izradi ličnih karata preduzeća i pripremi finansijskog restrukturiranja za preostala 153 preduzeća. Na kraju je i ova reforma zaustavljena.

Paket mera ekonomske stabilizacije je potpuno promašen. U njegovoj izradi nije učestvovala ni Vlada kao kolektivno telo, ni Ministarstvo privrede. Na njemu je radilo Ministarstvo finansija i kabinet Prvog potpredsednika. Ministar privrede iz protesta nije bio prisutan na javnoj sednici Vlade na kojoj je predstavljan ovaj paket javnosti.

Doneti budžet za 2014. godinu je neodrživ, u delovima neozbiljan i ni približan onome što je Srbiji potrebno. Da pomenem samo jednu stvar: bez ikakvog pisanog dokumenta, samo na osnovu usmenih informacija iz treće ruke, očekujemo 3 milijarde evra od UAE.

Smanjenje nameta na rad i uvođenje progresivnog oporezivanja kao ključna mera podsticanja privrede i suzbijanje sive ekonomije je napušteno bez ozbiljne rasprave ne samo kao deo budžeta za 2014. godinu već i u 2015. i 2016. godini. Politika povećanja poreza i smanjenja potrošnje bez smanjenja nameta na rad je ekonomski neodrživa. Na samom početku mandata ove Vlade 2012. godine, donet je paket za fiskalnu konsolidaciju koji je povećao poreze i smanjio potrošnju. Kao rezultat imamo povećanje duga za 4 milijarde evra, povećanje deficita, smanjenje poreskih prihoda i pad ekonomske aktivnosti. Nakon rekonstrukcije, pokušavamo isto očekujući drugačiji rezultat.

Partijsko zapošljavanje i nametanje stranačkih ličnosti bez ozbira na stručnost je očigledno zvanična politika Vlade i po mišljenju Ministra privrede neprihvatljiv deo koalicionog sporazuma. Odbijanje prihvatanja ovakve politike je dovelo Ministarstvo privrede u ozbiljan konflikt sa kabinetom Prvog potpredsednika. Gotovo tri meseca je trajala borba sa kabinetom oko postavljenja direktora agencija u nadležnosti ovog ministarstva. Umesto podrške ministru i reformama, podrška je data postojećim direktorima agencija koji su na sve moguće načine podrivale politiku Ministarstva privrede. Zbog ovoga nisam mesec dana dolazio na Vladu kao jedini metod pritiska koji sam imao u tom trenutku da otkočim reforme. Tu bitku smo dobili tek krajem novembra meseca.

Prethodni ministar finansija i privrede je ostao deo Vlade i aktivan deo kabineta Prvog potpredsednika Vlade. Borba za zaustavljanje propalih projekata subvencionisanja, javašluka i kriminala u SIEPA, ALSU, Fondu za razvoj i Agenciji za privatizaciju, štetnih privatizacija Vršačkih vinograda i Prve petoletke je trajala od samog početka do današnjeg dana.

Ljudi iz kabineta Prvog potpredsednika su direktno učestvovali u fijasku oko Vršačkih vinograda i to i sa strane prodavca, države, i sa strane kupca preko povezanih rodbinskih veza i njihovih firmi. Direktno iz kabineta i bez znanja Ministarstva privrede su išli nalozi direktorki Fonda za razvoj da skida blokade za pojedine tajkunske firme.

Nepoštovanje institucija sistema, Ministarstva privrede i agencija u njegovoj nadležnosti, je očigledno deo ekonomske strategije raznih kabineta i političkih stranaka. Puno poverenje u arapska, kineska, ruska, beloruska i druga čuda, netransparentne ugovore, subvencije, i sve ostale propale politike prethodnog ministra su izgleda jedina politika na koju se zaista i iskreno računa.

Nadležnosti ovog ministarstva pokušali su i dalje pokušavaju da obavljaju predstavnici kabineta Prvog potpredsednika bez ikakve procedure, bez javnosti i bez ekonomske analize da li su ti poslovi korisni ili štetni za Republiku Srbiju. Svi žele da budu deo nekakvog dila koji će se napraviti. Svi ovi vaninstitucionalni projekti su uspešno zaustavljeni od strane Ministarstva privrede, ali je potrošena velika energija uz veliki gubitak vremena. Primeri su svi "arapski poslovi", posao sa Etihadom, Al Dahra, poslovi vezani za Fijat, poslovi obećavanja i dodeljivanja subvencija, stvaranja zajedničkog preduzeća sa Gorenjem.

Štetan tajni ugovor Republike Srbije, JAT-a i Etihada, a posebno njegova vanstitucionalna implementacija je najbolji primer ovakvog delovanja. Kabinet Prvog potpredsednika je mesecima sprečavao Ministarstvo privrede da dobije ličnu kartu JAT-a, procenu vrednosti imovine i spreči sprovođenje finansijskog restrukturiranja. Poruke koje su dobijali neodgovorni direktori o tome kako politika Ministarstva privrede ne uživa podršku Vlade direktno su se odrazile na nivo njihove saradnje. Pošto je Ministarstvo privrede odbijalo da Vladi predlaže štetne ugovore po Republiku Srbiju, tu ulogu predlagača je suprotno Zakonu o ministarstvima, preuzeo kabinet Prvog potpredsednika. Kada je Ministarstvo privrede davalo negativno mišljenje na zaključke Vlade kojim se odobravaju ti poslovi, recimo unošenje JAT Keteringa u JAT, takva mišljenja nisu dolazila na dnevni red a zaključci su se usvajali.

Posebno je otežan rad Ministarstva privrede kada je predložilo ukidanje fiskalnih subvencija u budžetu 2014. godine. Pri tome su se više uzbunili predstavnici vlasti, kabineti i političke stranke nego strani investitori. Usvojen je budžet u kome nema više subvencija i po kome je predviđeno ukidanje SIEPA, a sa druge strane je nastavljeno slanje poruka kako javnosti tako i nekim stranim investitorima direktno, kako treba nastaviti subvencije i kako će one u stvari biti nastavljene.

Vlada za svo ovo vreme nije nikada radila kao tim. Dnevni red za sednice Vlade poznat je pet minuta pred samu sednicu Vlade. Na Vladi se ništa ne diskutuje. Osetan je strah članova Vlade. I drugi članovi Vlade imaju slične probleme, ali se ne usuđuju da o njima javno govore.

Medijski linč kojem sam izložen preko tabloidnih medija je prešao sve granice. Od priča kako sam špijun, lažnih priča o vozačima, laži o tome koliko sam novca zaradio, do poslednjeg provlačenja lažnih vesti o mojoj deci na naslovnoj strani tabloida. Medijski linč je deo medijskog mraka koji seje strah. Samocenzura je na neverovatnom nivou. Od gušenja vesti do mentalnog razgibavanja, ovo je značajan deo blata u kome propadamo.

Današnji naručeni protest sindikata preduzeća u restrukturiranju protiv donošenja zakona o privatizaciji i stečaju i jučerašnji štrajkovi, ali i sve dosadašnje sindikalne aktivnosti, poput demonstrativnog napuštanja radne grupe i bojkotovanja javne rasprave povodom izrade Nacrta zakona o radu, direktno su instruisani od strane političkih partija, u cilju zaustavljanja započetih reformi, koje žele da zadrže propalu ekonomsku politiku vođenu poslednjih deset godina, da zadrže i partijske i sindikalne privilegije u javnom sektoru, a sve na štetu građana Srbije. U tome ih podržavaju i neodgovorna rukovodstva preduzeća u ovom sektoru.
Protivljenje reformama od strane kabineta Prvog potpredsednika Vlade je najozbiljnije počelo početkom decembra kada je Ministarstvo privrede, nakon sprovedene javne rasprave, uputilo predloge Zakona o privatizaciji i izmena Zakona o stečaju Vladi Srbije na usvajanje. Ovo odustajanje od reformi je jasno ukazivalo da se planiraju izbori. Krajem decembra, očigledno pod pritiskom međunarodnih institucija zakoni su prošli Vladu i poslati u skupštinu, ali Vlada tokom januara, i pored više pisanih urgencija Ministarstva privrede koji su ukazivali na katastrofalne posledice neusvajanja zakona pre izbora, nije zakazala vanrednu sednicu skupštine na kojoj bi se raspravljalo o zakonima. Time su praktično i zakočene reforme.
Najava konačnog odustajanja od reformi i izlaska na izbore bio je ničim izazvan neformalni sastanak održan u ponedeljak 20. januara 2014. godine, u obliku "kolegijuma Socijalno ekonomskog saveta", koji ne poznaje niti Zakon o Socijalno ekonomskom savetu, niti Poslovnik o radu ovog tela. Farsom sa tim naručenim sastankom i naručenim protestima sidikata, želi se stvoriti privid širokog protivljenja reformama.
Istog dana kada je održan pomenuti sastanak, Ministarstvo rada bilo je spremno da tekst Nacrta zakona o radu, posle svih pristiglih predloga i sugestija nakon završetka javne rasprave, uputi ministarstvima na mišljenje. U toku su bili i pregovori sa ostalim sindikatima oko usaglašavanja stavova i nazirala se i očekivala saglasnost svih strana do kraja ove nedelje. Svi ovi napori su bez ikakvog povoda, najave i obrazloženja obesmišljeni u ponedeljak. Sve se ovo desilo bez bilo kakvih konsultacija sa Ministarstvom privrede.

Na tom sastanku je, u senci otpora Nacrtu zakona o radu, najavljeno i povlačenje predloga zakona o privatizaciji i stečaju i dva prateća zakona, koji su u skupštinskoj proceduri i koje je Vlada jednoglasno usvojila 30. decembra 2013. godine. Očigledno ja da nam kao društvu nije dosta Vršačkih vinograda, neodgovornih direktora i neodgovornih državnih službenika koji ne rade u interesu društva.

Više je nego jasno da usiljeni sindikalni protesti male grupe sindikalnih i partijskih aktivista ne mogu biti razlog za neusvajanje zakona, već samo izgovor i paravan za prikrivanje nedostatka političke volje i želja za održavanje blata u kome kao društvo propadamo.

U dosadašnjem toku rada, predsednik Vlade nije bio prepreka reformskim aktivnostima. Sa druge strane, nije bio ni podrška. Premijer, koji deluje kao da je takođe pod velikim pritiskom svakodnevnih napada preko žute štampe, do sada nije pokazivao veliki interes, niti se bavio ekonomskim aktivnostima Vlade. Glavni kočničar svih reformi je bio i ostao kabinet Prvog potpredsednika.

Odustajanjem od usvajanja zakona o privatizaciji, stečaju i još dva prateća zakona, vladajuća koalicija je pokazala veliku neodgovornost. Da su umesto opstrukcije zakoni bili usvojeni u decembru mesecu, Agencija za privatizaciju bi u skladu sa planovima u januaru podnela plan finansijskog restrukturiranja za 10 preduzeća i ne samo ispunila obaveze prema Svetskoj banci za kredit od 250 miliona $, već bi i te prve firme mogle da uspešno završe finansijsko restrukturiranje u februaru, dobiju obrtna sredstva od Fonda za razvoj i počnu normalno da funkcionišu na zdravim tržišnim osnovama. Ni da se zakoni usvoje u januaru nije bilo kasno. Umesto toga, ove urušene društvene firme su osuđene na dalje propadanje, a zaposleni ostavljeni u daljoj neizvesnosti. Trošak za budžet je veliki.

Ovi zakoni zajedno sa budžetom su predvideli i isplatu svih zaostalih zarada na nivou minimalca i povezivanje radnog staža za sve radnike, kao i konverziju potraživanja radnika iznad minimalca u vlasništvo nad kompanijama u restrukturiranju. Finansijsko restrukturiranje je i konačno rešenje pitanja zdravstvenih knjižica za sve zaposlene. Bez ovih zakona ne može ni da se sprovodi budžet u delu Garantnog fonda i stvaranja Venture Capital industrije za inovatore.

Smatram da ovo nije odgovorno ponašanje. Usvajanje ovih zakona i postavljanje preduzeća u restrukturiranju na zdrave noge je razlog zbog koga sam pristao da budem deo ove vlade, da kao član tima prihvatim odluku Vlade o lošim merama fiskalne konsolidacije, podizanju poreza, nedostatku čak i planova reformi poreske politike, poreske uprave, penzionog sistema, zdravstva, obrazovanja, sistema socijalne zaštite, tolerišem sve opstrukcije i neodgovornost javnih preduzeća. Tog razloga više nema. Ovim je obesmišljen moj svaki dalji ostanak u ovakvoj Vladi.

Za Srbiju postoje dva puta – jedan je propala ekonomska politika subvencionisanja, korupcije, partijskog zapošljavanja, samovolje pojedinaca, pljačkaške privatizacije, parazita koji žive na leđima društva i drugi, mnogo teži, put odgovornosti, napornog rada, domaćinskog ponašanja, pristojnosti, institucija sistema. Dosta je bilo.

U Beogradu, 24.01.2014. god.

Izvor: Izvor: Obrazloženje ostavke Saše Radulovića na mesto Ministra privrede u Vladi Republike Srbije sajt Ministarstva privrede, 28.01.2014