To što nam je Evropska unija predvidela za deset godina kraći životni vek u odnosu na ostale stanovnike Unije, čini se, nimalo ne tangira srpske poslodavce. Iako se sa svih "instanci" apeluje na praktikovanje zdravijeg života (redovna i zdrava hrana, ukidanje pušenja, alkohola i, pre svega, sikiracije, pravovremene posete lekaru i niz drugih aktivnosti), u većini i privatnih, i preostalih društvenih preduzeća uslovi rada su daleko ispod standarda EU, plate kasne (ili ih uopšte nema), a gotovo niko se ne obazire na psihičko stanje zaposlenih. Novost je da od 1. jula oko 200.000 radnika ostaje i bez zdravstvenog osiguranja, jer im poslodavci nisu uplaćivali doprinose za zdravstveno osiguranje.

Za kontrolu, prikupljanje i naplatu poreza i doprinosa nadležna je Poreska uprava, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) nema mehanizme za borbu protiv firmi koje ne uplaćuju doprinose, ali ima obavezu da primeni Zakon o zdravstvenom osiguranju, odnosno, da prestane da overava knjižice zaposlenima kojima poslodavci nisu uplatili doprinose.

Ukupan dug poslodavaca koji svojim zaposlenima ne uplaćuju doprinose iznose 84 milijarde dinara. Taj novac, objasnili su u RZZO, koristi se za plate zdravstvenih radnika, finansiranje lekova izdatih na recept ili potrošenih u bolnicama, sanitetski materijal, grejanje u zdravstvenim ustanovama i druge stavke. Ipak, zdravstvene knjižice će i ubuduće biti overavane zaštićenim grupama – deci, đacima, studentima, starijima od 65 godina, teško bolesnima i trudnicama.

Radnicima kojima je ukinuto pravo na zdravstveno osiguranje Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata savetuje da tuži nemarne i bahate poslodavce. Problem je, međutim, u tome što takvi sudski sporovi (iako se vode "po hitnom postupku"), često traju po šest ili više godina, a za sve to vreme, dakle, do završetka suđenja, radnik ne može da dobije zdravstvenu knjižicu. Besplatan pravni savet upućen oštećenim radnicima je – da daju otkaz, jer su svi nezaposleni socijalno osigurani. I dok oni, kao nezaposleni, padaju na teret države, ispada da poslodavci koji su oštetili i državu i radnike, mirno nastavljaju sa biznisom rasterećeni viška radnika, što je u ovo vreme krize prava milina. Biće interesantno videti koliko će od ovih 200.000 ljudi podići tužbu i biti uporni da parnicu isteraju do kraja.