Otvorena ponuda za prodaju Telekoma
Posle višemesečnih priča, teorija zavere, lobiranja i peticija – sve sa ciljem da se odustane od prodaje Telekoma Srbija – ispostavilo se da zainteresovanih za kupovinu najuspešnijeg srpskog preduzeća – bar po uslovima koje je postavila srpska vlada – gotovo da nema.
Vuk Đoković: Ne prodajemo po svaku cenu
Predsednik radne grupe za prodaju Telekoma Srbija Vuk Đoković smatra da Vlada sigurno neće prodati Telekom po svaku cenu.
U izjavi za B92 on je dodao da Telekom može promeniti vlasnika samo po ceni koja je "dovoljna".
On je ocenio da je garancija da Telekom neće biti prodat "budzašto", to što u paketu sa akcijama Vlade Srbije, svoju imovinu u Telekomu (20 odsto) prodaje i OTE. "Grci sigurno neće pristati na bilo koju cenu", rekao je Đoković.
Komentarišući to što je na tender stigla samo jedna ponuda, dok su predstavnici države poslednjih dana najavljivali barem četiri, on je rekao da je "dobra vest što je stigla i ta jedna ponuda".
Radna grupa i savetnik za prodaju Telekoma narednih dana će razmotriti "šta dalje treba uraditi".
Status zvaničnih ponuđača na tenderu prethodno je dobilo šest kompanija: Telekom Austrija, Dojče telekom, Turksel, Amerika mobil, Veder investments i Frans telekom, a radna grupa zadužena za sprovođenje tendera očekivala je najmanje četiri ponude. Mada su mediji uveliko tvdili da je Telekom unapred prodat poznatom kupcu (najčešće se pominjao Dojče Telekom), ispostavilo se da ništa od toga nije ni blizu istini.
U ponedeljak, 21. marta otvorene su ponude za kupovinu Telekoma, ili bolje reći jedna jedina pristigla ponuda.
Ona je potekla od Telekoma Austrija. Cifra koja se u njoj pominje je tačno onolika koliko je država Srbija tražila kao minimalnu početnu cenu za 51 odsto akcija (31 odsto državnih, i 20 odsto u vlasništvu grčkog OTE) – 1,4 milijarde evra. Međutim, Telekom Austrija je za akcije ponudio 950 miliona, a ostatak do 1,4 milijardi kao investiciju u razvoj.
Sada je pitanje šta uraditi – prodati Telekom po svaku cenu, ili sačekati da se situacija malo popravi.
S jedne strane, ova ponuda ne bi trebalo da je ispravna, jer je Telekom Austrija ponudio manje novca nego što je traženo – za akcije Telekoma Srbija država je odredila minimalnu cenu od 1,4 milijarde evra, i čudno je što je Telekom Austrija uopšte davao ponudu koja ne odgovara tenderskim uslovima. Neki to tumače kao poziv na pregovaranje o ceni, a drugi, manje ozbiljni, smatraju da se ovom ponudom brani čast srpske vlade.
Međutim, kako nadležni na to gledaju, još se ne zna. Niko još nije rekao da je ponuda nevažeća. Izvesno je samo da je današnja vest uzdrmala politički vrh koji se makar malo nadao da će prodaja "zlatne koke" ići glatko.
S druge strane, Telekom Austrija je jedan od najpoželjnijih potencijalnih kupaca. Ova kompanija, pod imenom Vip, već više od četiri godine posluje na srpskom tržištu. Treći operator mobilne telefonije je 2006. kupovinom licence krenuo od nule, da bi danas imao oko 1.4 miliona korisnika i tržišno učešće od oko 14 odsto. Vip ima poštenu politiku prema korisnicima, pošten je igrač na tržištu i veliki je inovator i investitor.
Bivša ministarka za telekomunikacija u vladi Vojislava Koštunice Aleksandra Smiljanić, koja je zajedno sa čelnicima "Balkan magazina" bila glavni lobista protiv prodaje, smatra, međutim, da je ponuda Telekoma Austrija "neozbiljna", i "barem pet puta niža od realne vrednosti" kompanije Telekom Srbija. "Telekom Austrija se prijavio zato što je procenio da ima posla sa neozbiljnom vladom koja je spremna da radi protiv interesa svojih građana i da proda Telekom po višestruko nižoj ceni", rekla je Smiljanićka.
Bivša ministarka zaboravlja da kompanija vredi onoliko koliko je za nju neko spreman da plati.
No, ekonomisti koji su nakon otvaranja ponude za kupovinu Telekoma davali svoje predloge o narednim koracima, uglavnom smatraju da kompaniju u ovakvoj situaciji ne treba prodavati. Retko ko bi se i upustio u pobijanje tvrdnje da će Telekom moći da se proda za više novca, ukoliko se sačeka još godinu-dve.
