Na samitu Evropske unije u Briselu održano je glasanje za budžetski pakt koji su inicirale Nemačka i Francuska. Ovaj sporazum odnosi se na ključni element za stabilizaciju finansijskog tržišta 17 država evro zone. Njime se predviđa smanjenje budžetskog deficita na manje od tri odsto, a zemlje koje ne ispoštuju ovo ograničenje mogu biti tužene pred Evropskim sudom zbog probijanja limita.

Predsednik Evropske unije Herman van Rompej ukratko je izjavio da će ukupno 25 država potpisati ovaj pakt. On je dodao da je "održani samit EU najvažnija faza u borbi sa aktuelnom dužničkom krizom" i istakao da je nesumnjiv uspeh priključenje još osam zemalja Paktu koji neki svetski mediji, naročito britanski, nazivaju "nemačkim".

Nemačka kancelarka Angela Merkel je podržala sve odluke koje su donete na vanrednom skupu EU, na kome su predstavnici 25 zemalja pristali da potpišu sporazum koji će uvesti strogu budžetsku disciplinu u zajednici.

Predsednik Evropske komisije rekao je da su u pitanju fundametalne promene, za koje će biti potrebno vreme.

Sporazum podrazumeva disciplinu u rukovođenju javnim troškovima i uvođenje "zlatnog pravila" ravnoteže o javnoj potrošnji, ali i lakše uvođenje sankcija vladama koji se ne budu toga pridržavale.

Zemlje koje su odbile da potpišu sporazum su Velika Britanija i Češka. Pojedini izvori navode da je Češka planirala da organizuje referendum o prihvatanju sporazuma, ali da je to naišlo na nesuglasice unutar vladajuće koalicije. Taj sporazum bi, inače, trebalo da bude potpisan u martu.

Protivljenje Engleske nastalo je jer se smatra da bi Pakt "ekonomski ugrožava državu". Dogovor o budžetskoj stabilnosti ne proizvodi nikakve obaveze za Veliku Britaniju, ali će London nastaviti da prati mere koje Unija usvaja radi "uvođenja reda" u zoni evra, rekao je britanski premijer Dejvid Kameron. On kaže da Velika Britanija neće smetati ostalim zemljama evro zone da ispunjavaju svoje obaveze, dok to ne bude u suprotnosti sa britanskim nacionalnim interesima. "Drago nam je što je u novom Budžetskom paktu EU navedeno da mere, koje bi mogle da nanesu štetu jedinstvenom evropskom tržištu, ne treba donositi", rekao je Kameron, dodajući da će London pomno "kao jastreb" pratiti da nijedno tržište ne strada od politike EU, jer će se u suprotnom iz Londona preduzeti odlučni koraci. Još u decembru 2011. godine nakon samita EU Engleska je najavila da neće učestvovati u ovakvom vidu dogovora. Oni smatraju da taj dokument krši suverene interese njihove države.

Engleska je takođe naglasila da bi pored kontrole troškova, zemlje evrozone trbalo da promene strkturu kapitala banaka, reše neizvesnost u vezi sa grčkim dugom i obavezno zaustave širenje dužničke krize.

Grčka je bila i jedna od tema samog samita. Ona trenutno pregovara sa bankama o otpisu duga u izosu od 100 milijardi evra. Vlasti u Berlinu predložile su i da se Grčka stavi pod evropsko tutorstvo s pravom veta na budžetske odluke Atine. Taj predlog je naišao na protivljenje Grčke, ali i nekih članica EU.

Van Rompej je pohvalio napredak Grčke u pregovorima sa privatnim sektorom, a nakon samita predsednik Francuske Nikola Sarkozi je rekao da su pregovori o smanjenju duga između grčke vlade i privatnih kreditora na "dobrom kursu".

Lideri Evropske unije su se između ostalog dogovorili da pomere početak funkcionisanja ključne stabilizacione strukture evrozone za jul. Evropski stabilizacioni mehanizam će predstavljati fond brze finansijske pomoći zemljama članicama u slučaju neophodnosti.