Bugarski premijer Bojko Borisov podneo je ostavku u sredu 20. februara posle rastućih javnih protesta u 20 gradova širom zemlje zbog visokih cena električne energije i niskog životnog standarda.

Najveće demonstracije u Bugarskoj nakon pada komunizma izbile su nakon što su računi za struju u zimskim mesecima uvećani za 50 do 100 procenata.

Premijer Borisov je pokušao da umiri ulične nerede smenivši ministra finansija Simeona Đankova, najavivši da će vlada oduzeti licencu elektroenergetskim češkim kompanijama CEZ i Energo-Pro, a takođe i austrijskom EVN koje su odgovorne za poskupljenje i obećavši smanjenje cene električne energije, ali ništa više nije moglo da umiri demonstrante.

Oni su palili račune za struju, cepali slike premijera Borisova i masovno se sukobljavali s policijom, pa je u sukobima sa snagama reda povređeno 25 osoba. Borisov je saopštio da ne želi da bude premijer pod kojim policija tuče ljude, da neće da gleda krvav Orlov most u Sofiji, a čak je rekao da neće učestvovati u tehničkoj vladi pre izbora zakazanih za jul, a koji će možda biti održani u aprilu.

Kriza je izbila uprkos tome što su mere štednje u Bugarskoj bile relativno blaže nego u drugim evropskim zemljama i što stopa nezaposlenosti od 12 odsto nije među najvišima u Evropi. Posečna mesečna plata u Bugarskoj je 800 leva, oko 400 evra. Plate i penzije su zamrznute.

Protesti su izbili spontano i, sudeći po izveštajima, nisu povezani ni sa sindikatima ni sa političkim partijama. Jezgra protesta čine mladi ljudi, organizovani preko društvenih mreža. Neki taj talas demonstracija porede s protestima 1997, kada je uličnim protestima oborena socijalistička vlada u Bugarskoj.

Bojko Metodijev Borisov je lider desne partije GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske), a pre političke karijere bio je dugogogišnji takmičar i trener karatea i nekadašnji telohranitelj, između ostalih i bugarskog komunističkog lidera Todora Živkova. Mediji su ga povezivali i s organizovanim kriminalom. Visoko obrazovanje stekao je na bugarskoj policijskoj akademiji, na kojoj je kasnije predavao. Sin visokog policijskog službenika Metodi Borisova i učiteljice Veneta Borisova, on je između 1982 and 1990. zauzimao različite pozicije u bugarskom ministarstvu unutrašnjih poslova. Kao službenik bugarskog nacionalnog ureda za sigurnost uzeo je učešće u zaštiti useva tokom konfliktne izmene imena etničkih Turaka u Bugarskoj. Ima čin policijskog generala.

Napustio je policiju 1990. a godine 1991 osnovao je privatnu kompaniju za pružanje zaštite Ipon-1. Gradonačelnik Sofije bio je od 8. novembra 2005. do izbora za premijera Bugarske nakon pobede njegove stranke GERB na parlamentarnim izborima u julu 2009, kada je postao je premijer Bugarske.

Dok je bio premijer, u Bugarskoj je postao aktualan plan razmeštanja anti-raketnog štita, NATO što je izazvalo nepovoljne reakcije sa ruske strane. Da njegova vlada gubi podršku pokazao je referendum 25. januara o izgradnji nuklearne elektrane Belene na koji je izašao mali broj glasača, mada je među onima koji su izašli na referendum oko 60 glasalo za izgradnju nuklearke.