Srbija: Obeležavanje Dana pobede i Dana Evrope

Državni praznik Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu – 9. maj obeležava se brojnim manifestacijama u Beogradu i Srbiji – polaganjem venaca i odavanjem visokih državnih i vojnih počasti na Groblju oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu. U Srbiji se obeležava i Dan Evrope, 9. maj, u znak sećanja na 1950. godinu kada je na predlog tadašnjeg ministra spoljnih poslova Francuske Roberta Šumana uspostavljena nadnacionalna organizacija za upravljanje industrijom uglja i čelika – preteča moderne Evropske unije. U preiodu do 20. maja, biće održano više manifestacija.
Pod nazivom "Evropa otvoreno", biće priređeno više od 25 kulturnih i sportskih događaja u pet gradova Srbije – Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Nišu, Loznici i Novom Sadu.

Dan pobede, Rusi smatraju najvećim nacionalnim praznikom, oni kažu «praznikom sa suzama u očima». Parada se održava 67. put, u znak sećanja na 9. maj 1945. godine, kada je nekoliko minuta posle ponoći, u razrušenom Berlinu, potpisan je Akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke, pošto je u žestokim borbama sovjetske Crvene armije za skoro svaku zgradu u tom gradu, 2. maja, skršen i poslednji otpor nacista.

Nekadašnji Sovjetski Savez pretrpeo je najveće gubitke i po zvaničnim, ali još nepotpunim podacima, od 1941. do 1945. poginulo je približno 27 miliona ljudi, a gubici Crvene armije iznosili su 8,860.400 vojnika.

Parada, koja se u Moskvi održava 67. put počela je smotrom trupa koje je izvršio ministar odbrane Anatolij Serdjukov uz zvuke vojne muzike, a događaj su iz svečane lože pratili 6. maja inaugurisani predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, novoizabrani premijer Dmitrij Medvedeva. Na početku se iz zvučnika čuo prodoran glas: "Govori i pokazuje Moskva. Slušajte i gledajte Crveni trg. Parada pobede…"

Rusko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da su poslati mlazni avioni kako bi posle jakih kiša prethodnih dana rasterali kišne oblake i pokušali da poboljšaju vremenske prilike, što je postala uobičajena praksa za velike događaje u ruskoj prestonici. Portparol ruskog ratnog vazduhoplovstva Vladimir Drik rekao je za Itar-Tas s da su letela četiri aviona opremljena posebnim hemijskim sredstvima za rasterivanje oblaka.

Učestvovalo je oko 14.000 vojnika i oficira i više od 100 vojnih vozila i vojni orkestar od 1.100 muzičara. Posle prolaska paradnih jedinica Crvenim trgom prošla je vojna tehnika: blindirana vozila, tenkovi, transporteri, pokretne rampe za lansiranje raketa novog raketnog sistema "Iskander-M", sistemi za plotunsku paljbu "Vihor", samohodne artiljerijske haubice "Msta", protivavionski i protivraketni sistemi "Bukva" (Buk) i S-300 "Favorit".

Pobeda nad fašizmom obeležena je prvi put 1945. Agencija RIA Novosti podseća da Rokosovski, koji je komandovao 1945. paradom Pobede, u svojim memoarima ni reč nije pomenuo o tome da pred rat bio uhapšen i 1937-40 bio u unutrašnjem zatvoru NKVD Lenjingradske oblasti, lažno optužio ni sebe ni druge. Za života Staljina, Dan pobede je od 1948. godine bio običan radni dan, a istoriju Velikog otadžbinskog rata obeležavan je u ruskim armijama, korpusima i divizijama.

To se promenilo posle smrti Staljina, u doba Hruščova i Brežnjeva. Godine 1965. povodom proslave 20 godina okončanja rata Dan pobede je u SSSR-u ponovo bio praznični neradni dan, a obnovljene su i vojne parade.

U celoj Rusiji, mitinzi i praznične povorke organizovani su u blizu 4.000 gradova i naselja, uz učešće oko devet miliona ljudi.