Ponovo vize?
Za sad smo bezbedni
Mikele Čerkone, predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem, tvrdi da Srbiji ne preti nikakva direktna opasnost od uvođenja viza za zemlje EU. Kako je prenela agencija Beta, Čerkone je objasnio da se radi samo o instrumentu koji bi olakšao vanredno vraćanje viznog režima, ali o tome se sad ne razmišlja. Novi režim bio bi uveden samo u slučaju naglog i velikog porasta broja ilegalnih boravaka.
Prema izjavama koje stižu iz EU, Srbija nije u riziku jer se broj lažnih azilanata smanjuje a ne raste. Osim toga, pomenuti mehanizam o kom se odlučivalo u utorak, najranije bi mogao da stupi na snagu u junu 2012. godine.
Viša analitičarka Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Stiglmajer govoreći o ovoj inicijativi iynela je podatak da je prošle godine 18 000 građana Srbije tražilo azil u zemljama EU, a do kraja ove godine taj broj neće dostići ni 10 000.
Ministri unutrašnjih poslova zemalja EU usvojili su u utorak, 14. decembra uveče u Briselu mehanizam za hitno ponovno uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana iz kojih dolaze azilanti. Nova pravila su usvojena da bi se lakše opozvala mogućnost putovanja bez viza za pojedine zemlje.
Do sada je važio mehanizam po kome je za ponovno uvođenje viznog režima za bilo koju zemlju bilo neophodno da se o tome saglase sve članice EU, i to na nivou šefova država i vlada. Od sada će o tome moći da odlučuju ministri unutrašnjih poslova šengenske zone, čime se procedura znatno pojednostavljuje.
Dačić: Manje emigranata i nema brige
Komentarišući odluku o pojednostavljenju procedure za ponovno uvođenje viza zemljama iz kojih dolaze azilanti, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da je odgovornost na svim državnim organima da prate situaciju i da smanje broj emigranata.
"Moramo da smanjimo broj emigranata i u tom slučaju nema razloga za zabrinutost o ukidanju vizne liberalizacije", rekao je Dačić, dodajući da takva odluka nije konačna, budući da o njoj konačnu reč tek treba da donese Evropski parlamenmt.
Odluka ministara unutrašnjih poslova predstavlja odgovor na zabrinutost zbog priliva azilanata iz istočnoevropskih zemalja.
Većina državljana balkanskih zemalja sada može slobodno da putuje u sklopu Šengenskog sporazuma, što je dovelo do velikog povećanja azilanata u pojedinim zapadnoevropskim državama, posebno u Nemačkoj, Belgiji, Luksemburgu i Švedskoj.
"Nekoliko hiljada ljudi došlo je u EU, uglavnom iz Srbije i Makedonije, ali i iz Crne Gore, Albanije i BiH. Te zemlje trebalo bi da se bave ovim problemom, a mi smo spremni da pomognemo. U stalnom smo kontaktu sa ministrima ovih zemalja, lično sam bila u Ohridu i Beogradu, da bismo rasvetlili ovaj problem i da bi bio rešen problem trgovine ljudima. Ali, uveravam vas da na stolu za kojim smo razgovarali nije bilo ničega što bi upućivalo na ukidanje bezviznog režima", rekla je komesar EU sa unutrašnje poslove Sesilija Malstrom.
"Ako postoji problem s zloupotrebama, sada će biti lakše reagovati na njega", rekao je jedan evropski zvaničnik agdenciji Rojters: "Potrebni su nam takvi mehanizmi da bismo bili sigurni da se liberalizacija viznog režima koristi pošteno." Na istom sastanku, izglasan je ulazak Lihtenštajna u Šengen zonu, a odbijen je predlog Evropske komisije da se zemljama članicama ograniči pravo na kontrolu granica unutar šengenske zone. Evropski parlament tek treba da raspravlja i glasa o ovim merama.
Kako smo putovali
Od 19. decembra 2009. godine građanima Srbije nisu potrebne vize za putovanje u zemlje šengen zone.
Odluka je doneta na sastanku ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa zemalja članica Evropske unije kada je usvojena dopuna Regulative 539/2001 kojom se građani Srbije, Makedonije, i Crne Gore "izuzimaju od obaveze vađenja vize".
Bezvizni režim koji važi za građane Srbije se ne odnosi na Veliku Britaniju i Irsku jer one nisu potpisnice šengenskog ugovora, ali se odnosi na Švajcarsku i Norvešku koje nisu članice Evropske unije.
U zemljama koje su potpisnice Šengenskog sporazuma bez viza dozvoljen je boravak najviše dva puta po tri meseca u jednoj godini, odnosno posle jednog tromesečija van matične zemlje, putnik mora da se vrati kući. Može da putuje opet tek kad prođe 90 dana.
Građani Srbije, Makedonije i Crne Gore ovom olakšicom nisu dobili pravo na rad u zemljama EU.
