Majski izbori doveli su do tektonskih promena na političkoj sceni Srbije. Pobeda naprednjaka i njihovih koalicionih partnera vratila je na scenu politički blok iz devedesetih koga karakteriše nacionalizam, populizam,
deinstitucionalizacija, revanšistički odnos prema bivšem režimu i politički radikalizam.

Naprednjaci i nova vlada nemaju odgovore na goruća ekonomska i socijalna pitanja. Pribegavanje borbi protiv korupcije je u prvim mesecima dobilo podršku javnosti. Međutim, očigledno je da nema snage ni volje da se borba protiv korupcije vodi u nadležnim institucijama, uključujući tužilaštva.

Promena izbornih rezultata na lokalnom nivou (koja još uvek traje) uvodi Srbiju u opasno stanje koje može završiti i anarhijom. Srbija još uvek nije postigla društveni konsenzus o tome – kako organizovati politički sistem. Politička, institucionalna i administrativna arhitektura vlasti jedan je od najkontroverznijih tema i 12 godina nakon promena.

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti brojnih odredaba Zakona o nadležnostima Vojvodine, jer nisu u skladu sa Ustavom iz 2006, koincidirala je sa
početkom mandata nove vlasti. Osim rušenja vlasti u Novom Sadu i još
nekim mestima u Vojvodini, sad je došlo i do zahteva da se potpuno ukine
autonomija Vojvodine.

Izvršene su i masovne smene na profesionalnim funkcijama, poput
guvernera Narodne banke Srbije. Unutar institucija dovedeni su stari kadrovi, što posebno važi za sektor bezbednosti. Vraćanjem na posao sudija i tužilaca koji u procesu reforme sudstva nisu bili reizabrani (njih oko 500) stvorila se atmosfera revanšizma, a ionako polovična reforma sudstva je praktično srušena.

Na svim funkcijama vertikalno i horizontalno došlo je do smena, što je svojevrsna "kulturna revolucija" koja će imati trajne posledice.

Osim što je nova vlada čvrsto stala na poziciju protiv članstva u NATO i
zastupa neutralnost Srbije, malo je poznato u kom pravcu se kreću reforme
unutar vojske, koje su inače, bile veoma uspešne (uz pomoć NATO). Osporeni su svi učinci prethodne vlade.

Na političkoj sceni Demokratska stranka Srbije (DSS), bez obzira što nije u vladajućoj koaliciji, dobila je važno mesto u formulisanju politike nove vlade: prvenstveno kad je reč o unutrašnjem uređenju Srbije.

Nove vlasti su u kratkom roku na spoljnopolitičkom planu pokazale svoju privrženost Rusiji.

Za proteklih godinu dana na unutrašnjem planu nije bilo bitnih promena, ekonomska situacija je pogoršana. Politička energija je bila usmerena na pregovore sa Prištinom, što je bio uslov za dobijanje datuma za pregovore sa EU. U početku nije bilo jasno da li će nova vlast ići "do kraja", odnosno da li će biti spremna da dovede pregovore do potpisivanja sporazuma.

Prvi potezi Vlade bili su marketinški, a njihova kritika je uglavnom bila fokusirana na demonizaciju Demokratske stranke (DS) i njenu političku marginalizaciju u čemu je u dobroj meri uspela. Na toj populističkoj matrici dobila je podršku javnosti koja joj je i dala poverenje na izborima zbog nespremnosti Demokratske stranke da napravi ozbiljan iskorak…

Izvor: Ljudska prava u Srbiji 2012 – Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti, Izveštaj Helsinškog odbora u Srbiji, jun 2013.

Rad sudova u Srbiji

Prema podacima Ministrastva pravde više od 8600 predstavki protiv Srbije (nezvanično gotovo 10.000), nalazi se pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. To Srbiju, među zemljama članica Saveta Evrope, stavlja na šesto mesto po broju predstavki ovom sudu.

Nevena Petrušić, poverenica za ravnopravnost, upozorava da je, ako
se gleda kroz prizmu ljudskih prava, ovako veliki broj predstavki jedan
od pokazatelja stanja ljudskih prava u Srbiji, ali i niskog stepena delotvornosti njihove zaštite pred domaćim pravosudnim institucijama. Najveći broj predstavki, podnosi se zbog dugog trajanja sudskih postupaka i neizvršenja sudskih odluka. U Ministarstvu pravde takođe potvrđuju da je to jedna od četiri velike grupe predmeta protiv Srbije u Strazburu, dok su među ostale tri tzv. "predmeti rezervista", "kosovskih penzija" i neizabranih sudija…

Prema nekim procenama, radni sporovi u Srbiji traju u proseku između tri i pet godina. Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije kaže da je svojevremeno čitala procene prema kojima, parnični postupak u Srbiji u proseku traje oko sedam godina, dok je jedna analiza Svetske banke iz 2003. godine pokazivala da procesi za novčana potraživanja, od podnošenja presude do izricanja prvostepene presude u Srbiji traju oko 900 radnih dana. Pred sudom u Strazburu se oko 25 odsto predstavki odnosi na povredu prava na pravično suđenje u razumnom roku. U Ministarstvu pravde ovo objašnjavaju posledicama loše sprovedene reforme pravosuđa zbog koje su sudovi preopterećeni i ističu da državne službe nisu radile koordinisano.

Ser Nikolas Braca, predsednik Evropskog suda za ljudska prava, posle sastanka sa sudijama Vrhovnog kasacionog suda u septembru, potvrdio je navode da je pred Evropskim sudom oko 9500 predmeta iz Srbije, i da se najveći broj predmeta odnosi na neizvršenje presuda nacionalnih sudova u pogledu isplaćivanja plata radnicima koji su radili u društvenim preduzećima. Predsednik Braca, između ostalog, napomenuo je da Srbija što pre treba da reši probleme koje ima u primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima i ponudio pomoć Evropskog suda u sprovođenju ove konvencije.

Na osnovu ukupno 369 pravosnažnih presuda i odluka Evropskog
suda za ljudska prava, država Srbija duguje svojim građanima 642.990
eura za naknadu nematerijalne štete i nešto više od 41 milion dinara za
naknadu materijalne štete…

Ekonomska i socijalna prava: na udaru krize i tranzicije

Dugotrajna ekonomsko-finansijska kriza dovodi do stalnog urušavanja socijalnih i ekonomskih prava građana. O tome svedoče podaci o stopi nezaposlenosti, prosečnoj plati i potrošačkoj korpi. Svaka četvrta osoba ne može da pronađe posao i većina stanovnika uz veli napor zadovoljava osnovne potrebe, poput stanovanja i hrane. U još težem položaju su mladi radnici, nekvalifikovani, neobrazovani, radnici bez iskustva, stariji od 40 godina, kao i određene "osetljive" društvene grupe (žene, Romi, nezaposleni i osobe sa invaliditetom). Nema preciznih podataka o njihovoj situaciji kao što nema ni podataka o beskućnicima.
Srbija je zemlje koja ima najviše predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu – ukupno 9500. Predsednik tog suda, britanski pravnik Nikolas Braca (Nicolas Bratza) je prilikm posete Beogradu izjavio da se najveći broj predmeta odnosi na neizvršenje presuda o isplaćivanju plata radnicima i neizvršenje isplate dnevnica bivšim vojnim rezervistima. A zaštitnik građana, Saša Janković ukazuje na problem neisplaćenih zarada, što je posledica privatizacije koja se sprovodi restrukturiranjem preduzeća. On je naglasio da građani najviše "grcaju" zbog nedostatka ekonomskih i socijalnih prava, a osnov za njih je ekonomija koja je kod nas u kolapsu.

Dijagnoze iz Izveštaja Helsinškog odbora u Srbiji – Ljudska prava u Srbiji 2012 – Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti, možete uporediti s izveštajima Beogradskog centra za ljudska prava, Zaštitinika građana i Zaštitnika ravnopravnosti u bloku Ljudska prava i egzistencijalni minimum, objavljenom na sajtu Vremena 15. aprila 2013, kao i sa blokom Reforma sudstva i 3.320.000 zaostalih parnica, objavljenom na sajtu Vremena 18. juna 2013.

Dolaskom nove koalicije na vlast (maj 2012) intenzivirano je dejstvo ekstremističkih grupa, posebno u Vojvodini. Izbori su pokazali radikalne promene na srbijanskoj desnici. Tako je nevladina organizacija Dveri ostvarila relativan uspeh na izborima nakon što se registrovala kao udruženje građana. Dveri su osvojile 4,34 odsto glasova (malo ispod cenzusa) sa kampanjom protiv "tajkuna", nefer privatizacije i samopredstavljanjem
u javnosti kao organizacije "čistih ruku". Dveri slove za klerikalno i prorusko udruženje.
Dveri su veoma prisutne na Univerzitetu i okupljaju, kako kažu, intelektualce koji se
nikada nisu prodali. Za sebe kažu da su porodični ljudi, rodoljubivi i koji nemaju rezervnu otadžbinu, osećaju odgovornost prema svima. Evropa je , kažu, za one koji samo otimaju. Neće pedofile jer rastakaju naše porodice. Prvi su, kako ističu, rekli istinu o režimu B. Tadića, ali i o opoziciji.

Srpska radikalna stranka (SRS), nakon što je podeljena na
dve stranke (SNS je na vlasti), ostala je i dalje najradikalnija stranka, ali nije
prešla cenzus na prošlim izborima. Najveći deo njenih pristalica prišao
je naprednjacima. Najznačajnija i najorganizovanija organizacija je Srpski
narodni pokret (SNP) "Naši" koji je učestvovao na lokalnim izborima i bio
prilično uspešan, uzimajući u obzir da je prvi put učestvovao u izbornoj
utakmici. Sad su deo vladajuće koalicije u opštini Aranđelovac. Osim Dveri, Srpskog narodnog pokreta 1389, važne su i Delije, organizacija navijača
Crvene zvezde. Oni su neformalna politička organizacija, a njihova ideologija je ekstremno desničarska. Osim što nastupaju kao navijači, najvećim
delom služe kao paravan za političku mobilizaciju mladih.
Aktivirali su se oko Kosova sa parolama "Oj Kosovo, dušo srpska, tebe dobro pamti Turska. Pamtićete i ostali, koji budu na te stali". Delije se predstvljaju kao "glas naroda", privrženi "srpstvu", zalažu se za poštovanje pravoslavlja.

Srbija je druga po redu po broju žrtava ekstremizma u južnoj Evropi i
šesta u celoj Evropi u periodu od 1999 do 2010.

Nakon 5. oktobra dolazi do naglog prisustva ekstremne desnice u javnosti uz punu podršku tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i Srpske pravoslavne crkve. Ona dobija prostor u medijima i uopšte u javnoj sferi bez ikakve kritičke distance i vrednosnih ocena o ideologiji koju zastupaju. Vešto su javnosti predstavljani kao pravo na drugačije mišljenje i suprotstavljeni su, navodno, drugom "ekstremu" – civilnom sektoru koji se bavi ljudskim pravima. Oni su javnosti predstavljani kao ekstremna levica. Pri tome tzv. ekstremna levica je takoreći stalno na udaru medijskih kampanja i desničarskih grupa
koju su često i fizički napadali pojednice tih grupacija.

Desne ekstremističke organizacije opstaju pre svega na ksenofobiji i
populizmu koji karakterišu društva kao što je srbijansko. Naprednjaci kao
izrazito konzervativna i populistička partija su prirodno bliski sa takvim
grupama i imaju dovoljno jak kredit kod njih zbog svog nacionalizma, populizma i radikalizma, doduše sada malo umivenog.
Populistička demokratija naprednjaka očituje se u plebiscitarnoj politici, personalizaciji
moći (A. Vučić), primarosti političkog (legalizam i vladavina prava se realizuju kroz
vladavinu naroda) što se pokazalo u slučaju borbe protiv korupcije (hapšenje Miroslava
Miškovića bez pravih dokaza, drže ga u zatvoru, jer narod to odobrava).

Njihov tradicionalizam, teorije zavera (inače tipčne za te partije), antimoderni i antizapadni stavovi postaju politički prihvatljivi. Mediji u tome imaju posebnu ulogu, jer se uglavnom ne konfrontiraju sa takvim stavovima; naprotiv, naširoko ih promovišu i prenose bez vrednosnog stava.

Tabloidizacija medija u Srbiji dodatno pogoduje takvoj atmosferi, jer mediji bez ograda prenose govor mržnje, antisemitizam, spinuju afere i skandale. Nema osude takvog diskursa niti oni snose odgovornost za širenje laži. Time mediji čine najjači i najmoćniji mehanizam u promovisanju desničarskih organizacija.

Desničarske organizacije su se u poslednje tri godine zaredom zajedno sa konzervativnim delom Srpske pravoslavne crkve (SPC) i navijačima koristile pretnjama sa ciljem da se zabrani Parada ponosa u čemu su i uspeli 2009, 2011. i 2012. godine. Vlada je bila prinuđena da zabrani održavanje Parade. Parada je održana jedino 2010. godine kad je zbog toga bio demoliran centar Beograda. Tada su zabeleženi i napadi na LGTB, Rome i
strance .

Najaktivnija organizacija je Srpski narodni pokret "Naši", osnovana 15.
januara 2006. godine i registrovana na saveznom nivou tadašnje državne
zajednice Srbija i Crna Gora. Ubrzo nakon registrovanja ova organizacija je
dobila pristup medijima, a svojim aktivnostima izrazito se zalagala protiv
učlanjenja Srbije u Evropsku uniju (EU) i NATO, a za saradnju sa Ruskom Federacijom. U avgustu 2010. godine "Naši" su sklopili sporazum o saradnji
sa SNP 1389, ali nakon godinu dana saradnje ponovo postaju samostalni.

Cilj pokreta je učešće na izborima na svim nivoima kako bi kroz institucije
program pokreta postao zvanična politika Srbije.

Dolaskom naprednjaka na vlasti, "Naši" su se posebno orijentisali na
akcije protiv autonomije Vojvodine – gotovo svakodnevno. Aktivisti SNP
"Naši" zapalili su zastavu AP Vojvodine ispred prostorija Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) u Novom Sadu i potom nagorele i pocepane ostatke
okačili na ulazna vrata "kao novogodišnju čestitku" toj stranci.

Tom akcijom su, kako je navedeno u saopštenju, SNP "Naši" želeli da daju podršku
svom aktivisti Stefanu Petroviću, koji je prošle godine "u političkom postupku osuđen na 15 dana zatvora zbog paljenja takozvane zastave Vojvodine". Aktivisti tog pokreta su tokom 2012. godine u nekoliko navrata palili zastavu pokrajine u Novom Sadu, Zrenjaninu i u Bačkoj Palanci. SNP "Naši" su najavili da će nastaviti kampanju protiv "autonomaša u severnoj Srbiji", i obavestili da je "Ustavnom sudu predat predlog za pokretanje postupka za zbranu partije LSV zbog njenog protivustavnog delovanja". Nepoznati počinioci su 12. januara, oko tri sata posle ponoći, ciglom razbili staklo na
ulaznim vratima u prostorije LSV a ta stranka je ranije saopštila da su u prethodne tri
godine zabeležena 23 napada na njene prostorije u Pančevu, Novom Sadu, Vršcu, Čoki i
drugim mestima.

Ova organizacija brojnim aktivnostima izražavaja ekstremne stavove
bez reakcije države ili Tužilaštva. Posebno je aktivna u plediranju protiv
NATO članstva. Za to se koristi u svakoj prilici podsećanje na intervenciju
NATO 1999. godine. Povodom godišnjice upriličen je skup na Trgu Slobode
u Novom Sadu 24. marta 2012. godine, gde su odali poštu "žrtvama agresije". Skup je pod nazivom "NATO dahije marš iz Srbije", počeo je sa zvukom sirena koje su 1999. godine najvljivale napade NATO.

Predsednik SNP"Naši" Ivan Ivanović je tom prilikom izjavio da "završetak bombardovanja nije označio kraj rata. Rat protiv srpskog naroda i države nastavljen je do
današnjeg dana. NATO okupatori nisu zadovoljni samo okupacijom Kosmeta već žele da okupiraju čitavu Srbiju, peko svojih poslušnika, koje finansiraju zapadne agenture, a Nenad Čanak je produžena ruka NATO okupatora u Vojvodini".

Naši su takođe pokrenuli akcije protiv prikazivanja turskih serija koje
su veoma gledane u Srbiji, ali i u čitavom regionu. Pokrenuli su kampanju "Obilić je veličina, Sulejman je samo slina", kao reakciju na prikazivanje turske serije "Sulejman veličanstveni". U okviru kampanje odštampali su i plakate i nalepnice sa porukom "Obilić je veličina, Sulejman je samo
slina".

Podneta je i krivična prijava protiv EXIT festivala zbog "protivustavne i
sramne promocije lažne države Kosovo". Prijavom su želeli, kako su tvrdili, "sprečiti promociju prošiptarskog projekta "Kosova 20″" na konferenciji ŠER (Share Conference) koju organizuje festival Exit, a koja je bila najavljena za 26. april 2012. godine. Po njima, taj projekat se bavi "promocijom narko-države Kosovo kao nezavisne države koja nije u sastavu Republike Srbije, što predstavlja direktno podrivanje ustavnog poretka Republike
Srbije".

"Naši" su podneli i krivičnu prijavu protiv e-novina zbog širenja verske mržnje. Naime, Petar Luković i Branislav Jelić su 26. jula 2012. godine na portalu e-novine objavili tekst "Sisom na patrijarha" u kome su prikazali video snimak napada pripadnice femninističke grupe Femen na patrijarha Ruske pravoslavne crkve. G. Kirila završavajući tekst sa "Fuck you, Kiril".

U Aranđelovcu su aktivisti "Naši" više meseci vodili kampanju "Urbana gerila", pre svega ispisivanjem grafita. Pokretu se pridružio veliki broj srednjoškolaca koji su uzeli aktivno učešće u širenju njihove ideologije.

Aranđelovac je tako pokriven grafitima i rodoljubivim parolama, koje za
cilj imaju podizanje nacionalne svesti, pre svega kod mladih.

U okviru kampanje "Ne želimo NATO ubice na srpskom nebu", aktivisti organizacioja SNP "Naši", Kanon i Korak Srbije, kao i prisutni građani, izviždali su delegaciju SAD i NATO ispred izloženih aviona F16 u Batajnici.

Okupljeni su uzvikivali parole, najčešće se čula FUCK FUCK NATO PAKT. Vojska je vojna obeležja SAD i NATO morala skloniti, jer su neki građani počelu
da pljuju na njih. Ispred aviona SAD stajao je transparent "NATO FUCK OFF!".

"Naši" su uputili pismo podrške Međunarodnom evroazijskom pokretu povodom velikog kongresa ove organizacije u kome se ističe da su

"Naši" prva "organizacija koja je promovisala Prvi srpski politički program
evroazijskih integracija Srbije i to pre nego što je Putin zvanično deklarisao evroazijsku strategiju Ruske Federacije". U pismu se ističe da je Rusja za Srbiju važnija nego ikad, a ideja Evroazijskog saveza predstvalja svetlo u tunelu smrti. Za Srbe, kaže se, ideja i proces evroazijskog ujedinjenja predstavljaju naš prirodni put da se, kao deo pravoslavnog i slovenskog organizma, vratimo svojim korenima, samima sebi i našoj budućnosti – to je jedini put koji možermo nazvati putem pobede".

Srpski narodni pokret "Naši" je u saradnji s grupom Ultra četnici, u
više gradova u Srbiji, sprovodio akciju promocije lika Ratka Mladića pod
nazivom "Đeneralizacija". U Saopštenju se kaže da je akcija pokrenuta povodom 12. marta i rođendana Ratka Mladića. Prvi grafiti sa likom Mladića
i sloganom "Đeneralizacija" osvanuli su u Novom Sadu i Beogradu. Cilj akcije "Đeneralizacija" je "pokazati privrženost srpskog naroda heroju Ratku
Mladiću i poručiti kvislinškom režimu Borisa Tadića da njegovim sramnim
uhićenjem i izručenjem nije uspio ubiti nepokolebljivu volju srpskog naroda za slobodom".

Zbog početka primene integrisanog upravljanja prelazima na Kosovu nekoliko desničarskih organizacija organizovalo je u Beogradu protestnu šetnju "Nikad granica – Kosovo je Srbija".Učesnici marša, koji je započeo ispred Saborne crkve, prošetali su pored zgrade Predsedništa, Vlade, Ustavnog suda, a šetnju su završili kod Hrama Svetog Save, gde su zapalili sveće za srpske žrtve na Kosovu. Marš su organizovali Pokret Dveri,
Srbski obraz, Zavetnici, "Naši", 1389, Savet sabora dijaspore, Pokret za Srbiju, Slobodna Srbija, Srpska narodna odbrana, Žekim, Vlada Srpske Krajine u progonstvu, Nacionalni pokret i Novi standard. Predsednik SNP "Naši", Ivan Ivanović poručio je da "srpskoj omladini nema budućnosti bez Kosova i Metohije… Govore nam da na Kosovu nije postavljena granica! Da li čujete ovu sramotu kad nam politički šljam i bagra govore kako nam ne dele i ne cepaju zemlju?!"

Ivanović je podsetio na zakletvu prote Atanasija ustanicima na Sretenje 1804. "Ko izdao, izdalo ga zdravlje" i poručio:

"Mi današnji Srbi 2013, ispred spomenika Karađorđu govorimo da onaj ko
kaže da su Kosovo i Metohija nezavisni, neće ostati samo bez jezika, već i
bez glave".

SNP "Naši" objavio je spisak nevladinih organizacija koje godinama
otvoreno krše Ustav Republike Srbije (RS) i krivične zakone RS i koje se finansiraju iz stranih fondova i ambasada. One, po njima, spadaju u organizacije koje treba, u skladu sa Ustavom i nizom zakona Republike Srbije, u najhitnijem roku zabraniti. Delovanje pomenutih organizacija je, kako ističu, u najgrubljem sukobu sa interesima građana Srbije i Republike Srbije i njenim zakonima, a kao svoj osnovni cilj one imaju urušavanje državnog poretka jedne suverene zemlje, uključujući i političke propagandne
kampanje za teritorijalno rasparčavanje RS, poput zahteva da Srbija prizna nezavisnost lažne države ‘Kosovo’, te najotvoreniji govor mržnje i diskriminaciju prema Srbima u njihovoj matici državi Srbiji na najrazličitije
načine".25

Na spisku su B92, Blic, Peščanik, NUNS, Danas, Vreme, Republika, Fond
za humanitarno pravo, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, JUKOM, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava, Fondacija EGZIT, Autonomni ženski centar, Rekonstrukcija ženski fond, Beogradski centar za ljudska prava, Amnesti internešnal, Građanska inicijativa, Kvirija Centar, Gej strejt Alijansa, Dokukino.

U saopštenju se navodi da je cilj kampanje podizanje svesti u javnosti o alarmantnoj potrebi "zabrane i hapšenja NVO faktora sa spiska, koji otvoreno i javno vrše krivična dela podrivanja Ustava kroz niz teških krivičnih dela".

SNP "Nasi" najvili su i izlazak "Bele knjige crnih organizacija" koju je
spremio pravni tim SNP "Naši". Bela knjiga, kako ističe Ivan Ivanović, biće
srpski Vikiliks na koji niko neće ostati ravnodušan. Spisak medija i nevladinih organizacija koje je objavio SPN "Naši" je udarac, kako ističu, u sam
centra projekta CIA koji je pravljen u Srbiji duže od 20 godina i čiji je cilj da
se kroz plačenićke medije, organizacije i političke stranke neprekidno radi
na destabilizaciji Srbije kao ključnog faktora na Balkanu. Objavljivanjem
crnih spiskova, "Naši" smatraju da su skrenuli pažnju javnosti na one o kojima je reč, čime se bave i šta im je cilj.

Povodom spiska koji su objavili "Naši", Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je uputilo pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i premijeru Ivici Dačiću u kome je upozorilo na spiskove nepoželjnih organizacija i pojedinaca koje prave ultradesničarske organizacije, a da se u međuvremenu zabrinjavajući trend nastavlja. Međutim, na to pismo nisu dobili odgovor. U pismu se izražava "duboka zabrinutost zbog širenja
atmosfere linča i netrpeljivosti prema neistomišljenicima" i pozva se demokratska javnost da se energično suprostavi govoru mržnje i brutalnoj kampanji koja se vodi protiv pojedinaca i organizacija. NUNS u svom saopštenju tim povodom ističe da bi "javno određivanje parlamenta prema ovakvim pojavama i ukazivanje na njihovu štetnost bilo (bi) delotvornije od zabrana organizacija i drugih administrativnih mera. U protivnom,
srpsko društvo bi moglo da potone u atmosferu poput one koja je vladala
devedesetih, kada su zbog drugačijeg mišljenja ljudi izlagani javnom lin-
ču, a novinari čak i ubijani".

Liberalno demokratska partija (LDP) zatražila je da država hitno reaguje na pretnje koje je SNP "Naši" uputio medijima, civilnom sektoru i svima koji se bore protiv nasilja u društvu, objavljivanjem plakata sa spiskom "antisrpskih medija i nevladinih organizacija finansiranih od zapadnih obaveštajnih službi". Navodi da je "Srbija ponovo postala zemlja u kojoj se žigoše svako ko drugačije razmišlja, politički protivnici proglašavaju za izdajnike i kriminalce, poziva na obračun sa njima tako što se njihove slike
lepe kao poternice na svakom ćošku naših gradova".
LDP navodi da isključivu odgovornost za "atmosferu linča" snosi vlast, jer ćutanjem o ovim temama sadašnja vladajuća koalicija prećutno podržava nasilje.

Zaštitnik građana Saša Janković je takođe izrazio zabrinutost zbog
plakata kojima organizacija "Naši" optužuje nevladine organizacije i Nezavisno udruženje novinara Srbije za saradnju sa stranim obaveštajnim
službama, saopštila je kancelarija ombudsmana. On je objasnio da, "s obzirom da su to tvrdnje o činjenu teških krivičnih dela, oni koji ih iznose
trebalo bi da bude zvanično pozvani da ih pred nadležnim organima dokumentuju. Ili su srpski nevladini aktivisti i novinari zaista strani špijuni
i treba im suditi ili neko grubim uvredama uznemirava javnost, za šta je
takođe predviđena sankcija".

Pokret SNP "Naši" predlaže da se usvoji zakon koji bi za NVO finansirane iz inostranstva uveo oznaku "strani agent". Pokret, koji je svojim
kontroverznim predlozima o spiskovima "antisrpskih" NVO i medija izazvao široku polemiku u javnosti, zalaže se da se, kako tvrdi, po uzoru na
zakonodavstvo SAD i Rusije, usvoji zakon o stranim agentima koji će "u budućnosti omogućiti da sve organizacije koje se bave politikom, a finansirane su iz inostranstva budu označene oznakom ‘strani agent’".

SNP "Naši" će podnošenjem dokaza zahtevati da nevladine organizacije i mediji sa crnih spiskova zbog počinjenih krivičnih i protivustavnih
dela budu zakonski procesuirani i zabranjeni."Naši" iznose i tezu da organizacije i mediji sa crnih spiskova imaju jednog zajedničkog finansijera, a
to je, kako tvrde, vlada SAD i "zloglasna fondacija NED koja funkcioniše kao
organizacija za sprovođenje specijalnih operacija CIA i finansira se u sklopu
budžeta za USAID koji se odobrava od strane Stejt departmenta".

Prema tvrdnjama tog pokreta, USAID i NED zabranjeni su u Latinskoj
Americi "upravo zbog stvaranja struktura kojima je cilj mešanje u unutrašnju politiku i podrivanje ustavnog poretka", a u Rusiji su ove fondacije i
organizacije kao strani agenti tretirani Zakonom o stranim agentima. U
saopštenju se takođe tvrdi da su "među najplaćenijima" na listi fondacije
NED B92, Peščanik, ANEM, NUNS, Udruženje nezavisnih novinara Vojvodine,
BIRN (Balkan Investigative Reporting Network), Helsinški komitet za ljudska prava, Evropski pokret u Srbiji, Pravni komitet za ljudska prava (YUCOM), Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), e-novine. Prema navodima pokreta, radio stanice Slobodna Evropa i Glas Amerike su dugi niz godina, sve do 1999. godine, direktno i javno finansirani od strane CIA.

Više nevladinih organizacija zatražilo je od nadležnih državnih institucija da se javno oglase povodom objavljivanja crne liste NVO i medija koji je objavio Pokret SNP "Naši" i da javno osude "taj čin javne stigmatizacije i linča organizacija za ljudska prava i medija". U zajedničkoj deklaraciji uoči 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, 15 NVO je pozvalo na sprečavanje "daljeg protivustavnog delovanja organizacija koje šire mržnju i netrpeljivost, bilo da je reč o registrovanim udruženjima građana ili neformalnim grupama".

Nevladine organizacije su takođe pozvale državu da ispunjava svoje međunarodne obaveze koje se odnose na poštovanje ljudskih prava i
punu primenu međunarodnih standarda ljudskih prava. Država se, tako-
đe, poziva da braniteljima ljudskih prava pruži adekvatnu i delotvornu za-
štitu u slučajevima napada na njih zbog njihovog angažmana na odbrani
i unapređenju ljudskih prava. U deklaraciji se tvrdi i da osim Kancelarije
za saradnju sa civilnim društvom nijedna državna institucija nije osudila objavljivanje spiska SNP "Naši" i da će se,"ukoliko to ne učine, smatrati saučesnicima u nasilju nad svima koji brane ljudska prava".
Deklaraciju su potpisale Žene u crnom, Regionalni centar za manjine, Rekonstrukcija ženski fond, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava,
Dokukino, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za
ljudska prava, Autonomni ženski centar, Centar za unapređenje pravnih
studija, Kuća ljudskih prava, Labris, Beogradski centar za ljudska prava,
Gej strejt alijansa i Centar za kulturnu dekontaminaciju.

"Naši" su u međuvremenu najavili da će tražiti od države da u skladu sa Ustavom Srbije svaki vid "gej prajd" propagande, kao i održavanje "gej parade", budu najoštrije zabranjeni u narednih sto godina, uključujući i zabranu javnog isticanja zastava duginih boja, drugih gej prajd simbola i javnog korišćenja stranog izraza "gej". SNP "Naši" smatra da su građani Srbije već više godina unazad jasno pokazali da ne žele državu u kojoj se "gej prajd" ideologija promoviše kao pozitivna vrednost i da žele društveni ambijent u kojem će srpska deca nesmetano biti vaspitavana u hrišćanskom duhu i moralnom okruženju.

Srpski narodni pokret "Naši" je na svom zvaničnom sajtu objavio informaciju da je Ivan Vejvoda najplaćeniji strani agent. "Naši" zahtevaju
tim povodom zatvaranje beogradske kancelarije Balkan Trust for Democracy (Balkanski fond za demokratiju) kao protivustavne i nezakonite organizacije koja javno radi na izgradnji nezavisnog Kosova i finansira rad šiptarskih organizacija direktno iz kancelarije u Beogradu, kao i hapšenje Ivana Vejvode i svih odgovornih za teška krivična dela višegodišnjeg podrivanja ustavnog poretka Republike Srbije.

Ističu da je Kancelarija organizacije Balkan Trust for Democracy u Beogradu operativni centar kroz koji, budžetom od preko 50 miliona američkih dolara javno finansira celokupan šiptarski NVO sektor na okupiranoj srpskoj teritoriji Kosova i Metohije u svrhu jačanja kvazi-države Kosovo, a pod koordinacijom Ivana Vejvode.

U saopštenju se navodi da su neki od projekata koje finansira Balkanski fond za demokratiju i "Podrška završetku procesa nadgledane nezavisnosti Kosova" koji sprovodi Kosovski institut za političko istraživanje i razvoj, kao i da su tu i Kosovski demokratski institut, Kosovska inicijativa za stabilnost, Internjuz Kosova, Omladinska inicijativa za ljudska prava Kosova, Kosovska fondacija za građansko društvo, Kosovski omladinski
Savet, odnosno, ukupno u poslednje tri godine je finansirano više od 30 projekata i šiptarskih nevladinih organizacija, a reč je o budžetima vrednim više desetina miliona američkih dolara kojima šiptarske organizacije i projekte izgradnje nezavisnog Kosova, iz Beograda finansira i koordinira Ivan Vejvoda i Balkanski fond za demokratiju.

Vladina Kancelarija za saradnju s civilnim društvom ocenila je da
udruženje SNP "Naši" svojim "crnim spiskom nevladinih organizacija"
narušava ugled Srbije kao i civilnog društva u celini. Tu izjavu "Naši" su
osudili i izjavili da su Ivana Ćirković i njeni saradnici u Kancelariji ovom
ocenom pokazali "očiglednu nervozu zbog ukazivanja SNP ’Naši’ na leglo
korupcije i kriminalnu spregu državnih struktura i nevladinog sektora".
SNP "Naši" zatražio je tim povodom od potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića hitno smenjivanje direktorke Kancelarije Ivane Ćirković.

Jedna u nizu akcija koju su SNP "Naši" sproveli je i akcija lepljenja
plakata u Aranđelovcu, Mladenovcu i Novom Sadu pod nazivom "Strani agent, a ne državni heroj". To je odgovor na skandaloznu kampanju, kako
se ističe, koja se u Srbiji vodi sa ciljem da se pokojni premijer Zoran Ðinđić u javnosti predstavi kao vizionar i političar koga generacije treba da slede.

Demokratska stranka (DS) je od nadležnih državnih organa zatražila uklanjanje sramnih plakata i sankcionisanje učinilaca i ukazala da "sramnom kampanjom protiv ubijenog predsednika DS i Vlade Srbije, SNP"Naši", pod tim ili nekim drugim imenom, nastavlja svoje aktivnosti pune mržnje, nasilja, poziva na linč i progon ljudi koji im, po bilo kom njihovom merilu ne odgovaraju". Demorkate u saopštenju takođe podsećaju da
je Ðinđić dao život za izgradnju društva koje je u svemu suprotno onome za šta se ta i njima slične "ekstremističke retrogradne organizacije" zalažu.

U saopštenju se navodi da je "Ðinđić ubijen upravo u atmosferi mržnje kakvu danas pokušava da stvori ova organizacija, koja je u svojoj prošlosti već sastavljala spiskove nepodobnih medija i organizacija, prekidala tribine, izložbe, koncerte i skupove koji joj se nisu dopadali, pretila patroliranjem njihovih trojki ulicama da se ne bi održavali događaji koje su oni smatrali nepodobnima, pretila političkim protivnicima…"

Izvor: Ljudska prava u Srbiji 2012 – Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti, Izveštaj Helsinškog odbora u Srbiji, jun 2013.